Порекло презимена, село Плеш (Александровац)

5. децембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Плеш, опшштина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село низводно од Бзенице у долини Расине на странама Макренског брда и Траја.

Воде.

Речица је Нутичка – Вилиповићка река, а потоци су Вранштица, Трсјачки и Макренски поток Један извор се зове Ајдучка вода. За пиће и осталу употребу становници користе воду из већег броја бунара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Ракићко брдо, Селиште, Плековиште и Река. Утрина је на Летинама, Крстацу и на Шиљатом брду.

Тип села и старине.

Село састављају кућне групе, од којих су три са већим бројем кућа: Стајковци, Макренци и Трајани. Два гробља су „на Летине“ и код Црквине. У гробљу „на Летине“ су осатци темеља цркве „Благе Маре“ (22. јула по старом календару), а у гробљу код Црквине виде се трагови темеља цркве Св. Врачева.

У Селишту ниже кућа Нутића–Вилиповића било је неко село. У Шућурском потоку је место Старо село у коме су живели преци данашњих Шућура, по којима је поток добио име.

Године 1833. у Плешу има 17 кућа, 25 ожењених и 43 неожењених. У исто време Стајковац је имало 7 кућа – 10 ожењених и 21 неожењених.

Године 1846. село Стајковац има 16 кућа са 72 становника, а Плеш 18 кућа са 125 становника.

По попису 1921. године у Плешу је 76 домаћинстава са 460 становника, а 1948 – 96 домаћинстава са 707 становника.

Порекло становништва.

Родови:

Старинци су:

-Џопалићи–Цветковићи (8 кућа, Св. Никола);

-Нутићи–Филиповићи (3 куће, Св. Никола);

-Стојановићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан). Род је на умору. У једној кући је самохрана удовица, а у другој седи призет из Бзенице.

У Великој сеоби доселили су се преци данашњих:

-Стајковаца и Ковачевића (21 кућа, Св. апостол Тома и Томина недеља) из села Стајковца у Средачкој жупи код Призрена. По породичној традицији њихов предак, не знају његово име, по досељењу подигао је кућу на Локви близу Летног потока. По доласку наставио је да слави славу из старог краја – Михољдан.

Ускоро за Стајковцима у селу се настањују преци:

-Трсјана – Рачића и Андpejићa (7 кућа, Св. Ћирик и Св. Ћирило и Методије), Васојевићи из Полимља.

У време Карађорђевог устанка дошли су;

-Тоскићи (6 кућа, Св. Никола зимски) од Тоскића из Будиловине и;

-Макренци (3 куће, Лучиндан, Марковдан и Св. Сава) од Ера из села Раковца код Јошаничке Бање.

После Првог светског рата у кућу Ковачевића дошао је призет:

-Џамић (1 кућа, Св. апостол Тома. Женина слава и Св. Никола, слава Џамића) из села Велике Врбнице у Александровачкој жупи.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.