Порекло презимена варошице Љиг, општина Љиг – Колубарски округ. Према књизи др Боривоја М. Дробњаковићa „Варошица Љиг“ а на основу података прикупљених 1947. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај и постанак насеља.
Качер је област y високој Шумадији која обухвата северну и западну подгорину Рудника. Осим Љига, Белановице и Рудника, сва остала насеља у овој области су села, која су због изразито планинског рељефа разбијеног типа.
Рудник, Белановгша и Љиг варошице су новијег датума. Белановица је до 1904 године била село и улазила је у састав Калањевачке општине. Рудник је проглашен за варошицу касније, а Љиг је са засеоцима Липовицом, Боблијом, Петаковцем и Вигњицом чинио огпштину села Гукоши, од које се одвојио 1922 године, када је проглашен за варошицу.
Име насељу.
Мало друмско насеље „на Љигу“ y ово време није постојало. Његов заметак пада највероватније тек касније, са настанком слободе и живљег саобраћаја. Основано поред друма и реке Љига, по њој је и добило име. A река Љиг помиње се, колико нам је познато, y 17 веку. Евлија Челебија помиње реку љиг (Lig nehri), који извире из Kara Daga из села Baht (Бабајић) и улива се у Колубару близу Ваљева.
Развој наеља.
Љиг је постао и развијао се на исти начин као и друге шумадиске варошице патријархалног режима. Његова је основа мало друмско насеље са општинском судницом, школом, механом, два дућана, две чаругџије, три терзије и неколико кућа груписаних испод Гукошког Брда поред реке љига и друма који туда води. Тај део села Гукоши звао се „на Љигу“, па је доцније ово насеље расло придоласком нових досељеника и од матице се ширило поглавито дуж друма поред реке љига.
Куће ових породица биле су поређане дуж друма почевши од места на Љигу па до зграде данашње апотеке. Остали простор, који данас заузима варошица, био је под ливадама и њивама, и Љиг је y то време, а то је крај прошлог века, мало друмско насеље у коме се задржавају путници и кириџије. Није био ни економски ни административни центар.
Иако није био ни административни ни економски центар, у Љиг су ипак у првој десетини нашег века, до 1914 године, дакле до Првог светског рата, придолазили нови досељеници, поглавито из села непосредне околине, и то махом занатлије и трговци. Али како послови нису „кретали“, Љиг не напредује све до 1922 године, када је проглашен за варошицу.
Кратак период од 1901 до 1912 године није био довољан да се ово место подигне, а што оно није напредовало ни до 1922 године, а од тада се развија и подиже, главни су узрок били ратови који су у то време вођени.
После проглашења за варошицу Љиг добија регулациони план, право на одржавање „пијаце“ и три вашара. Десетак година раније, 1911 године, почело се са изградњом пруге од Лајковца за Горњи Милановац, која је пуштена у саобраћај 1917 године, за време Првог светског рата. У непосредној близини варошице, на другој обали реке Љига, постављена је железничка станица Бабајић-Љиг, што је са каснијим проглашењем за варошицу учинило да ово место све више преузима улогу економског центра за околину, c једне стране за качерска села са рудничких падина, а с друге стране за села суседне Колубаре.
Варошица Љиг постаје тржиште и извозио место за планинска рудничка села богата воћем и пићем као и за суседна колубарска житородна и сточарска села. „Пијаца“, која се држи сваке суботе, и вашари који се одржавају 12 јула, 26 јула и 27 октобра“), били су врло живи и познати, нарочито због трговине стоком.
У то је време придолазак становништва интензивнији. Поред основне школе, отворене 1907 године, Љиг 1928 године добија Радничку школу, а 1930 и Здравствену задругу. Како нису имали цркву, већ се служили црквом у оближњем селу Моравцима, исте су године дигли и цркву. Године 1944 варошица добија нижу гимназију, за коју ce сада подиже велика, модерна зграда.
Од априла 1947 године Љиг је административни центар за новоосновани љишки срез, у чији су састав ушли: највећи број села
Порекло и занимање становништва.
По казивању Игњата Јовановића, једног од старијих досељеника, када је он као дечко из колубарског Дучића 1899 године дошао у ово место на занат, овде је затекао породице:
-Ђорђа Марина, терзије;
-Михаила Рулића, трговца, чији се отац доселио из колубарске Осеченице;
-Гаврила и Владимира Симића, касапа;
-Петра Недељковића, ковача, који се из Нове Вароши населио најпре у Луњевицу, а из ње овде;
-Гаврила Јелисијевића, сарача, родом из таковског Теочина;
-Милосава Николића, трговца, родом из драгачевског Горачића;
-Николе Никића, поткивача, досељеног из качерског Заграђа, и:
-Љубомира Крчмарца, трговца, који је дошао из качерског Бранчића.
Љиг је y то време, а то је крај прошлог века, мало друмско насеље у коме се задржавају путници и кириџије. Није био ни економски ни административни центар.
Данашње становништво Љига чине поглавито прве генерације досељеника из села ранијег Качерског — данашњег љишког и из Колубарског среза. Осим породица које су се овде населиле пре 1900 године у Љигу су данас ови родови:
Из ранијег Качерског — данашњег љишког среза:
-Вукајловић, 1 к., трговац (Аранђеловдан), из Рудника;
-Андрићи, 2 к., трговац (Ђурђевдан), из Дића;
-Савићи, 2 к., трговац (св. Лука);
-Марјановићи, 2 к., опанчар (св. Никола),
-Данојловић, 1 к., опанчар (Ђурђевдан),
-Петровић, 1 к., абаџија (Ђурђевцан),
-Гајић, 1 к., абаџија (св. Никола),
-Васићи, 3 к., абаџија (Аранђеловдан),
-Радојевић, 1 к., кројач (св. Јован), сви из Ивановаца;
-Милосављевићи, 2 к., кафеџија (св. Лука),
-Павловић, 1 к., трговац (св. Лука),
-Недељковић, 1 к., трговац (св. Никола), сви из Мораваца;
-Јанковић, 1 к., трговац (св. Лазар),
-Томићи, 2 к., трговац (св. Стеван),
-Ранковић, 1 к., (св. Јован), сви из Штавице;
-Сајић, 1 к., абаџија (св. Тома),
-Милићевић, 1 к., кафеџија (Ђурђевдан),
-Мартиновић, 2 к., бравар (Ђурђевдан),
-Ивковић, 1 к., бравар (Ђурђиц), сви из Гукоша;
-Томић, 1 к., трговац (св. Лука), из Шутаца;
-Радивојевић, 1 к., опанчар (св. Никола),
-Маринковић, 1 к., абаџија (Ђурђевдан),
-Дујић, 1 к., пекар (св. Никола), сви из Бранчића;
-Сарић, 1 к., трговац (Ђурђевдан), из Калањеваца;
-Павловићи, 2 к., столар (Ђурђиц), из Пољанице;
-Недићи, 2 к., опанчар (Митровдан), и:
-Павловићи, 1 к., трговац (св. Никола), из Угриноваца.
Из Колубарског среза:
-Лазаревић, 1 к. (св. Јован),
-Јаковљевић, 1 к., ковач (Ђурђиц), из Дучића;
-Остојићи, 3 к., трговац (св. Лука),
-Ковачевић, 1 к., кафеџија (Ђурђевдан),
-Недељковић, 1 к., извозник (св. Јован),
-Павловић, 1 к., воскар (св. Лука) сви из Бабајића;
-Илић, 1 к., опанчар (Ђурђевдан), из Трбушнице;
-Грујић, 1 к., пинтер (св. Јован), из Мионице;
-Мијаиловићи, 3 к., земљорадник (св. Јован),
-Ђорђевић, 1 к., опанчар (св. Никола), из Бошњановића;
-Смиљанићи, 3 к., столар (св. Јован), из Славковице;
-Сајићи, 2 к., рабаџија (св. Лука), из Кадине Луке;
-Јанковић, 1 к., трговац (Велика Госпојина).
Из Тамнавског среза:
-Остојићи, 2 к., бојаџија, из Новака.
Из осталих крајева:
-Вуковић, 1 к., бравар (Ђурђевдан), из Душковца (околина Ужичке Пожеге);
-Ђорђевић, 1 к., посластичар, (Аранђеловдан), из Крагујевца;
-Кубуровић, 5 к., ковач (св. Никола), из „Санџака“;
-Улемек, 1 к. (св. Јован), из Лике;
-Ристић, 1 к., апотекар (св. Никола);
-Мурш, 1 к., млинар, пореклом Француз, овде дошао из Ниша;
-Петровић, 1 к., опанчар (Ђурђиц), из околине Ужичке Пожеге;
-Јовановић, 3 к., пекар (Аранђеловдан), из Црне Горе;
-Јорданов, 1 к., баштован, из Бугарске.
ИЗВОР: Према књизи др Боривоја М. Дробњаковић „Варошица Љиг“, а на основу података прикупљених 1947. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)