Порекло становништва села Липовица, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је око изворишта десних приточица Пасјанске Реке и растурено је на четири брда. Вода за пиће добија се из извора и два бунара у селу.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Рамни Деја н Старо Село; за шуму: Голема Чука, Бела Вода, Рамни Деја и Смрдан.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале. Између суседних махала растојања су по десетину минута хода. Куће у махалама су груписане. Махале муслиманских родова се зову по родовима, док се махала православних Срба зове по јачем роду — Стојкова Маала.
Постанак села.
У општем делу код постанка насеља је с претпоставком напоменуто, да се ово село помиње 1560 године. По предању у овом и околним селима Липовица је врло старо насеље. Била је тако велика да јој је хатар захватао садашње село Буринце и махалу Зекбаш у Мучибаби. У њој се тобож на Ускрс просило по 70 девојака.
Код Арбанаса се наводи број 90, и то не да су се просиле, него да их је на црквеном сабору „татарин“ удавао по њиховој молби, јер их родитељи нису давали где су оне хтеле, а где су родитељи хтели оне нису ишле. Прича се даље, да је једном у селу чума уморила 360 девојака. Село је тада било на месту које се сада зове „Старо Село“, а на данашње је место пресељено после чуме.
Порекло сстановништва.
Осим 3 куће остало је становништво стариначко. Његов већи део је прешао у ислам и поарбанашен је.
Православни родови:
-Ђурићи или Стојкови (6 к., св. Врачи), старинци.
-Грујини (З к.); пре 100 година им је предак као пасторак доведен код Ђурића. Старина у равници Горње Мораве. Славили су св. Николу, али им је деда примио славу свога очуха –– св. Враче.
Поарбанашени Срби муслимани су:
-Селимовићи (5 к.),
-Азировићи (3 к.) и:
-Незићи (11 к.) Сва три рода су у сродству са Ђурићима у овом селу и са Липовчанима у Пасјану. Ушлн су у фис Краснић.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)