Порекло становништва села Врнавоколо, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је по брдима око горњег дела Врнавоколског Потока. Водом за пиће село се снабдева из бунара и из једне чесме у махали Врнавића.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Омедовица, Раван, Преслоп и Река; за шуму: Гаштиша, Дуги Рид и Лазина.
Тип села.
Село је разбијеног типа и дели се y три махале, које су на брдима и једна од друге удаљене по 10 минута хода. Махале се зову по презименима родова. Пре 25 година су на месту „Гаштица“ настањене две арбанашке куће, те је то четврта махала овога села.
Приликом досељавања предака садашњег становништва село је било под лугом и шумом које су морали крчити. По садашњем становништву село има 240 година.
Порекло становништва.
У Врнавоколу осим Гаштичана живе католици српскога језика. Њихови родови су:
-Врнавићи (28 к.),
-Човићи (23 к.) и:
-Музићи (12 к.).
Сви славе св. Николу, а пре 30 година су за заједничку сеоску славу узели св. Франциска. Старином су „од Босне“. Досељени су пре 240 година и краће време пробавили у Карадагу, око Шурлана и Дунава.
У Врнавиће се рачуна и кућа:
-Тунића, која је арбанашког порекла, а досељена је пре 100 година из Карадака. Тунић је у последње време свесно радио на поарбанашавању овога села, нарочито рода Врнавића.
У Гаштици живе:
-Авдијовићи (2 к.), арбанашки род, од фиса Гаш. Пресељени из Доње Стубле пре 25 година. Даља старина као код становништва Доње Стубле. Сматрају их за Љармане (тајне католике).
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)