Poreklo prezimena, selo Smira (Vitina)

15. jula 2020.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Smira, opština Vitina – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Smira je na kosama, u podnožju Skopske Crne Gore, na Reka Mrizit (Plandiškoj Reci).

Vode.

Voda za piće dobija se iz bunara u selu i česme u mahali Redžića. Zimi se nije i rečna voda.

Zemlje i šume.

Topografski su nazivi za njive: Rasuj, Smonica i Maljište; za šumu: Staro Plan’ište, Brinja Male (Veliki Rogovi), Zene Livada (iskvaren srpski naziv Zelena Livada), Livada Jusufit (Jusufova Livada) i Vori Bašotis (Bašotin Grob).

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa. Deli se u četiri mahale, udaljene od 300—800 metara, koje se zovu po arbanaškim rodovima. Ima malo i negrupisanih kuća u mahalama.

Postanak sela.

U opštem delu, kod postanka naselja izneto je, da se Smira pominje u doba kralja Milutina. Docnijih pomena nema o njoj. Arbanasi vele, da su je njihovi preci prilikom doseljavanja našli pustu sa svežim tragovima naselja, a znaju da su u njoj ranije živeli Srbi. Međutim, Srbi iz nekih sela, koji su poreklom iz Smire, kažu, da su izbegli od Arbanasa. Smira pada u najstarija arbanaška naselja Gornje Morave. Od arbanaškog naseljavanja selo je raslo priraštajem, a od 1914 god. u njemu se nastanjuju i Srbi.

Poreklo stanovništva.

Arbanaški su rodovi:

-Redžić (24 k.), Aličković (28 k.) Crnović (17 k.) i Kurtović (20 k.). Svi su od fisa Tsač; doseljeni su kao muslimani pre 200 godina iz Vokši Đakoves (Đakovičke Reke). Predanje o njihovom doseljavanju veli, da su u Moravu njihovi preci došli da prodaju rujevinu. Pretstavnik vlasti u Partešu im ponudi zemlju za nagradu, ako ubiju dve srpske „komite“ koji su ugrožavali javnu bezbednost u ovim krajevima. Za jednog od ovih „komita“ kažu da je bio iz Binča, a drugi iz Pržigrada (više Taniševca). Ovi Arbanasi ubiju prvog u Pasjanu a drugog u Kučevištu (Skopska Crna Gora). Parteški zapovednik im tada za nagradu ustupi Radivojce, u kome se ovi nasele. Zbog uznemirivanja od strane „tatara“ presele se u opustelo selo Smiru. Pušku „pržigradskog komite“ kažu da su čuvali sve do pre 100 godina, kada im je Derala-paša iz Tetova oduzeo sa svim oružjem i zapalio selo zbog neke bune.

Srpski rodovi:

-Perovići (4 k., Đurđevdan), doseljeni 1914 god. iz Velike (Andrijevica) na kupljeno imanje. Jedna njihova kuća je pre doseljavanja 19 godina živela u Jablanici.

-Gojkovići (2 k., sv. Nikola). doseljeni 1922 god. iz Velike. Starinom (pre 300 godina) su iz Arbanije, iz plemena Šalje, odakle im je predak Čelja, katolik, pobegao od krvi u Crnu Goru.

IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.