Poreklo prezimena, selo Žitinje (Vitina)

11. jula 2020.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Žitinje, opština Vitina – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je na jednom proširenju u dolini Žitinjske Reke.

Vode.

Voda za piće se dobija iz bunara u selu. Izvori u polju služe za piće pri poljskim radovima. Od njih je najjači izvor „Trojanac“ više sela. Na mestu „Slana Boda,“, na vrhu jedne bigrovite stene, izvire jaka kisela voda.

Zemlje i šume.

Topografski su nazivi za njive: Vrban, Luke, 3ajčište, Devajske Rovine, Stupovi i Smanice; za šumu: Kravarica, Padine, Trojanac i Kosmajka.

Tip sela.

Izuzev 10 muhadžirskih kuća na mestu Kravarici, koja je udaljena oko pola sata severoistočno od sela, Žitinje je zbijenog tipa. Kako je u proširenju doline, ono ima ovalno–duguljast oblik i dodiruje se sa selom Balancem.

Bez muhadžira selo se deli u pet mahala: Krstića, Đorčića, Nezirovska, Feratovska i Alijinska. Nazivi mahala su po najjačim rodovima.

Postanak sela.

Selo je starije od arbanaškog doseljavanja u Gornju Moravu. Zna se, da je selo isprva bilo na desnoj strani reke. Arbanasi su se prilikom doseljavanja nastanili na levoj strani. Godine 1913. je arbanaška strana sela dobila nove doseljeničke srpske domove. Međutim i na srpskoj strani ima muslimanskih domova od poarbanašenih Srba.

Poreklo stanovništva.

U selu sada žive Srbi, pravoslavni Cigani, poislamljeni pa poarbanašeni Srbi i Arbanasi muslimani.

Srpski rodovi:

-Geginci ili Gegići (3 k., sv. Bogorodica), starinci. Od ovog roda dve su kuće dobrovoljno prešle u islam pre 70 godina i ušle u fis Tsač.

-Đorčići (5 k., sv. Jovan); vrlo stari doseljenici iz Bugarske.

-Krstići (13 k., sv. Arhanđeo); starinom iz Sirinića, odakle su izbegli od Arbanasa da im ne otmu devojku. Živeli su po malo u Stubli, Partešu i Kuretištu, zatim kupili imanje u Žitinju od Turaka Novobrđana pre 120 godina. Tri kuće ovoga roda su prešle u islam pre 70 godina i ušle u fis Tsač.

-Stanojević ili Kondžolos (1 k., sv. Vrtolome j); preseljen iz Žegre pre 90 godina.

-Perić ili Kolokotra (1 k., sv. Đorđe); preseljen iz Požeranja pre 70 godina.

-Jovići ili Adži-Perci (2 k., sv. Đorđe); preseljeni iz Trpeza pre 50 godina. Pre toga su živeli u Ribniku. Potiču od roda Adži-Perci u Pasjanu, pa im je i dalja starina ista.

-Maksimović (1 k., sv. Đorđe); preseljen iz Gornjeg Livoča pre 40 godina, a daljom starinom je iz Vladova.

-Doganijini (1 k.), Grbini (2 k.), Vlasač (1 k.), Batinski (1 k), Krstićin (1 k.) i Milošević (1 k.), svi slave sv. Nikolu i:

-Kecini (2 k.) slave sv. Petku, doseljeni iz Štrpca (Sirinić) 1913 god. na kupljena imanja. Daleka starina vele da im je u tetovskoj strani.

-Trnić (1 k., sv. Nikola); preseljen 1921 g0d. iz roda Trnića u Vrbovcu kao prizetko kod Krstića.

Rod pravoslavnih Cigana-Roma je:

-Nedeljković (1 k., ranije sv. Vasilije, sada sv. Nikola); preseljen iz Klokota 1924 god.

Arbanaški rodovi:

-Feratović (8 k.), Alijović (5 k.) i Nezirović (6 k.); zajedničo im je prezime Daučići. Svi su od fisa Tsač. Doseljeni su pre 200 godina od „tetovske strane“, a daljom starinom su iz Malesije.

Arbanaški muhadžirski rodovi u Kravarici, doseljeni 1878 god:

-Avdijović (3 k.), od fisa Cop, iz Dragobužde (Jablanica).

-Isenović (2 k.), od fisa Gaš, iz Lazala (Leskovac).

-Dubov (2 k.), od fisa Krasnić, iz Dubova (Jablanica).

-Brestovc (3 k.), od fisa Gaš, iz Brestovca (Jablanica).

IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.