Порекло презимена, село Черкез-Садовина (Витина)

Порекло становништва села Черкез–Садовина, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у равници, на Садовинском Потоку.

Воде.

Вода за пиће добија се из бунара по двориштима који често пресуше преко лета.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Смоница, Арат-е-Гата (Дуге Њиве) и Маљиште (Гора); за шуму: Маљиште.

Тип села.

До насељавања колониста село је било збијеног типа. Куће неких колониста су сада изван села појединачно разбацане и доста удаљене, те селу дају изглед насеља разбијеног типа. Без колонистичких кућа село се дели у три махале: Риковц, Коњувц и Черкез-махала. Прве две се зову по угледнијим арбанашким мухаџирским домовима, а трећа по Черкезима који су у њој живели.

Постанак и име села.

На месту садашњег села је око 1860 године турска власт населила избегле Черкезе са Кавказа. Село је основано на хатару села Садовине, па је и оно задржало исто име, а као черкеско насеље прозвано је Черкез-Садовина. Година 1878 село прима Арбанасе мухаџире из Србије, а од 1914 год. и православне Србе.

Порекло становништва.

Сада у селу живе Арбанаси и Срби.

Арбанашки су родови:

-Коњувц (11 к.), од фиса Бериш, мухаџири из Коњувца (Лесковац);

-Риковц (2 к.), од фиса Краснић, мухаџири из Риковца (Лесковац) а старину знају у Малесији, одакле су у Србију прешли пре 100 година;

-Турјан (10 к.), од фиса Соп, мухаџири из Турјана (Јабланица);

-Плавца (2 к.), од фиса Гаш, мухаџири из Плавца (Јабланица);

-Бићевц (3 к.), од фиса Бериш, досељени из Бићевца (Качаник) 1912 године, пре Ослобођења.

Српски родови.

-Димовић (1 к., св. Јован). Старином су из Рибника а живели су у Слатини и другим селима Горње  Мораве као чифчије. У Черкез Садовини су настањени 1921 год.

-Биcepa (1 к., Митровдан). Као чифчије су живели у Пожерању, Рамњану и Слатини. У Черкез Садовини су настањени 1920 год.

-Мартинци (1 к., св. Јован). Живели су као чифчије по многим селима Горње Мораве. У Черкез-Садовину су дошли 1921 године.

-Круљевићи (св. Јован). Досељени су из Ранковаца (Љубиње) 1914 год.

-Богдановић (1 к., Ђурђевдан). Досељен из Љубиња 1920 год. на утрину.

-Маслеша (1 к., св. Јован), досељен 1919 год. из Туља (Требиње) на утрину.

-Столица (1 к., св. Никола), досељен из Билећа 1921 год. на утрину.

-Гргур (3 к., Шћепандан), досељени 1920 год. из Гацка на утрину.

-Вукоје (1 к., св. Никола), досељен 1920 год. из Билећа на утрину.

-Видека (1 к., католици, славе Антуновдан), досељен 1921 год. из Сиња на утрину.

-Стојковић (1 к., св. Врачи), досељен из Мртвице (Пољаница) на купљено имање од мухаџира.

-Додић (1 к., св. Никола), досељен 1921 из Средњег Дела (Пчиња) на купљено имање.

-Станковићи или Момчиловићи (3 к., св. Арханђео), досељавани 1922, 1924 и 1925 год. из Средњег Дела на купљено имање.

-Митровић (1 к., св. Никола), досељен 1923 из Сувојнице (Масурица) на утрину.

-Новковић (1 к., св. Арханђео), досељен 1923 год. из Сувојнице на утрину.

Године 1925 се досељавали: 1 кућа из пчињског и 1 кућа из јабланичког среза.

Сви Черкези, којих је 1912. год. било око 65 кућа, иселили су се у Турску одмах по Ослобођењу. Они су и 1878 год. напустили село испред српске војске, па се поново вратили, пошто је гњнлански крај потпао под Турску.

У Турску су после Балканског рата исељене и 3 арбанашке куће.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.