Порекло презимена, село Житиње (Витина)

11. јул 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Житиње, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на једном проширењу у долини Житињске Реке.

Воде.

Вода за пиће се добија из бунара у селу. Извори у пољу служе за пиће при пољским радовима. Од њих је најјачи извор „Тројанац“ више села. На месту „Слана Boда,“, на врху једне бигровите стене, извире јака кисела вода.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Врбан, Луке, 3ајчиште, Девајске Ровине, Ступови и Сманице; за шуму: Краварица, Падине, Тројанац и Космајка.

Тип села.

Изузев 10 мухаџирских кућа на месту Краварици, која је удаљена око пола сата североисточно од села, Житиње је збијеног типа. Како је у проширењу долине, оно има овално–дугуљаст облик и додирује се са селом Баланцем.

Без мухаџира село се дели у пет махала: Крстића, Ђорчића, Незировска, Фератовска и Алијинска. Називи махала су по најјачим родовима.

Постанак села.

Село је старије од арбанашког досељавања у Горњу Мораву. Зна се, да је село испрва било на десној страни реке. Арбанаси су се приликом досељавања настанили на левој страни. Године 1913. је арбанашка страна села добила нове досељеничке српске домове. Међутим и на српској страни има муслиманских домова од поарбанашених Срба.

Порекло становништва.

У селу сада живе Срби, православни Цигани, поисламљени па поарбанашени Срби и Арбанаси муслимани.

Српски родови:

-Гегинци или Гегићи (3 к., св. Богородица), старинци. Од овог рода две су куће добровољно прешле у ислам пре 70 година и ушле у фис Тсач.

-Ђорчићи (5 к., св. Јован); врло стари досељеници из Бугарске.

-Крстићи (13 к., св. Арханђео); старином из Сиринића, одакле су избегли од Арбанаса да им не отму девојку. Живели су по мало у Стубли, Партешу и Куретишту, затим купили имање у Житињу од Турака Новобрђана пре 120 година. Три куће овога рода су прешле у ислам пре 70 година и ушле у фис Тсач.

-Станојевић или Конџолос (1 к., св. Вртоломе ј); пресељен из Жегре пре 90 година.

-Перић или Колокотра (1 к., св. Ђорђе); пресељен из Пожерања пре 70 година.

-Јовићи или Аџи-Перци (2 к., св. Ђорђе); пресељени из Трпеза пре 50 година. Пре тога су живели у Рибнику. Потичу од рода Аџи-Перци у Пасјану, па им је и даља старина иста.

-Максимовић (1 к., св. Ђорђе); пресељен из Горњег Ливоча пре 40 година, а даљом старином је из Владова.

-Доганијини (1 к.), Грбини (2 к.), Власач (1 к.), Батински (1 к), Крстићин (1 к.) и Милошевић (1 к.), сви славе св. Николу и:

-Кецини (2 к.) славе св. Петку, досељени из Штрпца (Сиринић) 1913 год. на купљена имања. Далека старина веле да им је у тетовској страни.

-Трнић (1 к., св. Никола); пресељен 1921 г0д. из рода Трнића у Врбовцу као призетко код Крстића.

Род православних Цигана-Рома је:

-Недељковић (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола); пресељен из Клокота 1924 год.

Арбанашки родови:

-Фератовић (8 к.), Алијовић (5 к.) и Незировић (6 к.); заједничо им је презиме Даучићи. Сви су од фиса Тсач. Досељени су пре 200 година од „тетовске стране“, а даљом старином су из Малесије.

Арбанашки мухаџирски родови у Краварици, досељени 1878 год:

-Авдијовић (3 к.), од фиса Coп, из Драгобужде (Јабланица).

-Исеновић (2 к.), од фиса Гаш, из Лазала (Лесковац).

-Дубов (2 к.), од фиса Краснић, из Дубова (Јабланица).

-Брестовц (3 к.), од фиса Гаш, из Брестовца (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.