Порекло презимена, село Клокот (Витина)

5. јула 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Клокот, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у равници, на левој обали Мораве, близу Клокотске Бање.

Воде.

Вода за пиће добија се из врела код цркве и из бунара, а није се и из Мораве. Има и две чесме y селу, али пресушују.

Земље и шуме.

Топографски су називи за ливаде: Мали и Големи Шамак; за њиве: Смоница, Гладнице, Бања, Морава и Врбан.

Тип села.

Село је збијеног типа и овалног облика. Дели се у три махале: Караџића, Бургијина и Торлина, које се зову по најстаријим родовима у њима. Одвојене су улицама.

Старине у селу.

Место y близини села, северно од друма, око порушене цркве св. Николе, назива се „Врбан-Град“ за који се прича да је био велика варош. У општем делу код постанка насеља је изнето, да се у доба кнеза Лазара помиње име Клокот, али није јасно да ли је село или топографски назив.

Код Бање је место „Селиште“ и вели се да је ту било старо селокоје је уништено и нема везе са садашњим селом.

Постанак села.

Данашњи Клокот је основао род Караџића пре 150 година. Село је раст прираштајем и досељавањем.

Порекло становништва.

У селу сада живе Срби и православни Цигани-Роми.

Српски родови:

-Караџићи (3 к., св. Никола); старином су као и њихов род Караџинци у Партешу. Ови су први по·били колац y селу.

-Торлини (7 к., св. Никола); досељени пре 150 година из Малесије заједно с Арбанасима села Љубишта и Горње и Доње Слатине (само с онима из фиса Соп) „као једно кабиле“ и настанили се у Доњој Слатини. Ту се после деобе преселе y Клокот. Кажу да су досељени као православни Срби. Поносно се називају Малисорима.

-Бургијини (6 к., св. Јован). Пре 100 година исељени из Дебелдеја испред Арбанаса и настанили се у Подгорцу. И одатле су побегли из истог разлога и потом су живели у Пожерању и Чивлаку као чифчије. У Клокоту су се настанили пре 80 година на купљеном имању.

-Лисканови (2 к., св. Богородица); исељени пре 100 година из Дебелдеја као и Бургијини. Живели су у Подгорцу и Врбовцу, а y Клокот прешли на чифлук пре 90 година.

-Здравкови (3 к., св. Никола). Прсељени из Цернице пре 95 година на бољи чифлук Имер-бега Приштевца у Клокоту.

-Могиљанци (1 к., св. Вртоломеј). Пресељени пре 95 година из Могиле као чифчије.

-Сиринићани (4 к., св. Ђорђе Алимпије). Старином из Севца (Сиринић), одакле су пре 90 година, бавећи се с овцама на паши y Горњој Морави, купили имање y Клокоту и настанили се.

-Стамболићи (2 к., св. Никола); сродили се са Торлинима па их и урачунавају у њихов род. Старином су из Горње Слатине одакле их повукли Торлићи. Презиме добили што су по ферману из Стамбола „владал“ у Слатини.

-Цацини (1 к., св. Врачи). Пресељени пре 90 година из Липовице бежећи испред Арбанаса.

-Грнчарци (4 к., св. Никола). Пресељени из Грнчара пре 70 година. Пре тога су живели у Врбовцу, али још раније су живели у Пожерању, где су им муслимани заузели имање. Старином су „од Дибру“.

-Ценић (1 к., св. Никола). Пресељен из Горње Слатине пре 60 година као чифчија.

-Чивлачани (4 к., св. Арханђео). Пресељени из Чивлака пре 60 година на купљено имање.

-Чичанци (3 к., св. Ђорђе Алимпије). Старина као код Чичанаца у Трпезу. Из Трпеза пресељени пре 45 година од зулума. Чичанцима их прозвали Арбанаси (чичан арбанашки: кукавац) зато што су се према Арбанасима, њиховим силеџијама, држали кукавички. Старо презиме им је Ружинци или Русићи.

-Терзић (1 к., св. Игњат). Старином из Славковца (Жеговац—Косово); живели су као велики богаташи у Трпезу, где су им муслимани „притиснули“ имање; потом били чифчије у Чивлаку, а у Клокоту насељени опет као чифчије пре 35 година.

-Живкини (2 к., св. Никола). Старина као код Живкиних у Трпезу. Из Трпеза пресељени око 1900 год.

-Нисини (3 к., св. Никола). Пресељени као чифчије из Пожерања око 1905 год.

Родови православних Цигана-Рома:

-Џепић (1 к., св. Василије). Пресељен из рода Џепића y Могили пре 100 година.

-Пискар (l к., св. Василије). Као чифчија ) „лутаја свудер“ по Горњој Морави. У Клокоту настањен пре 80 година.

-Радини (3 к., св. Василије). Пре 150 година живели у Пожерању, а до пре 50 година у Г. Слатини као момци. У Клокот прешли на чифлук.

-Бојићи (4 к., раније св. Василија, сада св. Јован). Као чифчије живели по многим горњоморавским селима. У Клокот пресељени из Радивојца пре 50 година.

-Пешаци (3 к., св. Василије). Старином из кумановског краја; живели у Грмову, Витини, Клокоту и Радивојцу. У Клокот се настанили пре српско-турског рата 1877–1878 год.

-Софкини (1 к., св. Василије). Пресељени из Пожерања 1905 год.

-Гранџа (1 к., св. Василије), пресељен као чифчија из истоименог рода y Tpпезу 1910 год.

-Рака (2 к., св. Василије). Пресељен из Пожерања као чифчија 1910 год.

-Грдићи (2 к., св. Василије). Старином из Пожерања; каочифчије живели у Радивојцу, а у Клокот пресељени 1917 год.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.