Poreklo stanovništva sela Damjane (po lnjizi Damnjane), opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Ime sela.
Niko ništa ne ume da kaže o imenu ovota sela, koje, očigledno, nije arbanaško. To je ime ili uspomena na neku crkvu ili nekog hrišćanskog stanovnika Damnjana. Inače u selu ima mnogo uspomena na ranije srpske stanovnike u imenima potesa.
Zemlje i šume.
Glavni notesi u selu se zovu: Kostur, Trava, Bećaj, Morina, Rosuja, Vžine, Duška Kući, Ulica Dašit (Ovnujska ispaša), Kobac, Bunari i Đures (u planini), Livadi Trajkit, Livadi Priftit (popova livada, na Paštriku, već u zjumskom hataru), zatim Guri Bar (Guri i bardh) ili Komon Livada, Dubnic, Domica, Kilević, Kuj Kišes (Kuji i Kishés, crkveni vrh).
Tip sela.
Mahale u selu se zovu: Trava, Še(h)–mala, Mala Zimit, Mala sipme (Majalla e siperme, Gornja mala), Mala Pronit, Mala Pnišit, Ramanmat. Mahala Zimit zove se i Ćovanet, a otkako u njoj ima i Srba, zove se i Mahala Škaut (Srpska mahala).
Ostali podaci o selu.
Godine 1940. bilo je u selu 106 muslimanskih i 3 katoličke – arbanaške, 25 srpskih naseljeničkih i 7 musl. ciganskih, svega 141 kuća.
Starine u selu.
Na više mesta ima starih crkvišta i grobalja. U Šehmali ima mesto Kiša (crkva), gde se još poznaju neki temelji i nalazi kreč. Priča se da su od kamena od te crkve načinjeni most pod Marošem i kuća Ram-Gucina u Damnjanima. U mahali Travi je neko staro groblje, a kažu da je bila i crkva na mestu gde je 1940. konak Mon Bajrama. Crkva je bila i kod dva bresta i katolici su sa tog crkvišta nosili kamenje za svoju crkvu u Smaću. Na Gurištu je neko staro groblje. Tu je sada i muslimansko groblje. U jednoj livadi pod Damnjanima je neko staro groblje i livada se zove Livadi Voravet (Livadhi i Vorrevét, grobljanska livada): priča se da su tu sahranjena nekakva dva čobanina, a neki vele da je i tu bila crkva. Orući, 1935, naseljenici su bili našli u zemlji nekakav krst.
Mahala Zimit ce zove po svom osnivaču Zimu, koji je bio od plemena Morina. Mahala Trava je bila svojina nekog age iz Đakovice, i tu su se često smenjivale čifčije. Šek-mala se prozvala po tome što je y toj mahali odavna tekija halvetiokot reda i što ima snažan rod koji od starine daje šehove toj tekiji.
Poreklo stanovništva.
ARBANASI MUSLIMANI:
-Krasnići y Šek-mali. Dele se na dva roda., koji vode poreklo od tri brata:
-Dervišaj (15 k.) i:
-Ajdinaj (17 k.). Nesumnjivo je da su se davno doselili. Pričaju da su nekada bili pravoslavni Srbi (po tome, mogli bi biti i starinci) i da ima 300 godina kako je od njih postao prvi šeh u selu, Ajdin. Međutim, šehovstvo nije tako staro: prvi šeh je bio Ibrahim, prapraded sadašnjeg (1940.) šeha Ferata (tada 60 god.). Taj šeh je bio došao odnekle izdaleka, a čin je dobio u Prizrenu. Još pričaju da su Ajdini hranili majstore kad se gradila džamija u Rogovu i da je Damnjane za 40 godina starije selo od Rogova. To se može da odnosi samo na neko obnavljanje Rogova i džamije, jer je Rogovo postojalo i u srednjem veku pod tim imenom, a njegova džamija je sagrađena 1580. godine. Fisu Krasnićima pripada i rod:
-Lenič (6 k.) u mahali Zimit.
-Marina Zna se da je Zim, osnivač Male Zimit, bio od plemena Marina. Kad je on došao, nije tu zatekao nikoga. Sada plemenu Marina pripadaju u toj mahali 3 k. od tog roda, a verovatno i poznije doseljeni rod:
-Tuba (1 k.), koji su došli iz Arbanije.
-Bošnjak (1 k.): predak im je davno došao iz nekog mesta y Bosni, odmah posle Zima.
-Kabaš rod:
-Đovani (9 k.) su takođe davnašnji doseljenici.
-Beriši rod:
-Pniš (15 k.) u Mali Zimit i Travi, rod:
-Durak (5 k.), takođe u obe mahale,
-Čakarlez (4 k.) u Mali Zimit,
-Sufa (1 k.), takođe y Mali Zimit.
Ima Beriša koji vele da su starinom iz Kuča i da su bili pravoslavni. Drugi vele da je samo jedan deo Beriša od Kuča, i to jedno bratstvo iz grupe Ršića. Redovi Durak i Čakarlez su iz te grupe, od Ršića. Svi Ršići su iz Arbanije, iz nekog mesta dalje od Vezirskog mosta. Ugledni prvak od roda Duraka, Mon (1940. imao 65 godina) nabraja ove pretke: Bajram— Osman — Selim — Tahir –– Durak, koji se doselio. Drugi nabrajaju šest pojasa: Dan, 50 god., — Redžep – Osman –– Nuha— Elez — Šaban — Elez. To je red Čakarlez, ranije zvani Šabanelez.
-Kriezi rodovi:
-Guc (5 k.) i:
-Viša (3 k.), svi u Mali Zimit.
-Tsač rod:
-Ramamat (6 k.) u Mali Zimit i Travi, doseljeni iz sela Nikolića u Arbaniji,
-Cena (1 k.) i:
-Brat (1 k.) u Travi. Brat su skorašnji doseljenici iz Arbanije: Tsač su došli prvi y Gornju malu.
-Šalja, rod:
-Vlajnjan (9 k.) su došli iz sela Vlajnje u Arbaniji.
-Selimredža (2 k.), doseljeni iz sela Ćara y arbanskom delu Hasta, oko 1890. godine.
-Sulović Selman (1 k.), doseljen iz Koriše 1938.
-Bajram (1 k.), doseljen iz podgorskot Kabaša, ovde se bio pokrstio, ali i dalje muslimanin.
ARBANASI KATOLICI:
Svi su u manali Travi, i to:
-Miriditi (2 k.) i:
-Malisori (1 k.). Nekada su svi bitš čifčije đakovičkih aga.
-Malisori (1 k., Vel: Gospođa), došli iz Smaća.
-Marina rod:
-Ljask (1 k., Nikoljdan).
-Tkela (1 k., Sv. Petka).
CIGANI – ROMI:
U mahali Travi su:
-Mađupa (2 k.) a u Mali Zimit:
-Mađupa (2 k.) i:
-Gabelja (3 k.), svega 7 K. Svi se Međupi smatraju jednim rodom i pribrajaju se fisu Berišima.
SRBI NASELJENICI:
a) U Šeh—mali:
-Bjeloglav (1 k., Nikoljdan) iz Gračanice u Gacku.
-Vukovići (1 k.,Jovanjdan) iz Nadinića u Gacku.
-Đerići (5 k., Arhanđelovdan) iz Šipašnog y Gacku.
-Manojlovići (3 k..), takođe iz Šipašnog.
-Žarkovići (1 k., Nikoljdan) iz Bodežišta u Gacku.
-Milići (1 k., Nikoljdan): iz Ždrelovića kod Bileće.
-Skoko (1 k., Nikoljdan) iz Đurkovića kod Nevesinja.
-Mićkovići (1 k., Nikoljdan) iz Kuča.
Svi su ti došli u toku 1934—1935. godine
b) U Mali Zimit:
-Dujovići (3 k., Arhanđelovdan) iz Ptiča u Lijevoj Rijeci.
-Komljenovići (1 k., Arhanđelovdan), doseljeni 1927. s Velestova u Čevu.
-Jovanovići (2 k., Cv. Petka), doseljeni 1928. iz Prizrena, a starinom Petrovići iz Dojnica.
-Vujoševići (2 k., Nikoljdan) iz Momča, 1927.
-Jovanovići (2 k., Cv. Petka) iz Kujave kod Danilovgrada, 1932.
-Gošovići (1 k., Mitrovdan) iz Kržanje, 1935. godine.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)