Poreklo stanovništva sela Surkiš, opština Podujevo – Kosovski okrug. Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Surkiš je jedno od tri sela u blizini puta koji vodi istočnim delom Malog Kosova. Surkiš leži jugoistočno od Podujeva i pripada grupi sela srednje veličine. Iako se nalazi u ravničarskom delu kotline, u odnosu na glavnu komunikaciju, Surkiš ima periferni položaj. To uostalom ne važi samo za Surkiš, već za sva sela koja se nalaze u istočnom delu kotline. To je uslovljeno položajem puta i železničke pruge u odnosu na Lab, pa je to učinilo da je zapadni deo kotline relativno komunikativniji. Surkiš se nalazi u neposrednoj blizini Svetlja, pa se iz jednog sela skoro neprimetno pređe u drugo. U blizini ovog sela je poznati Surkiški vir. Prema predanju koje je u narodu očuvano, to je bila velika površina pod vodom bez dna. Međutim, sigurno se radi o podzemnim izvorima koji napajaju nekoliko bara pored same Dubnice.
Tip sela.
U Surkišu ima i Srba i Albanaca. Albanci iz Surkiša pripadaju starijim naseljenicima u Malom Kosovu. Jedan deo sela je nešto od puta odmaknut, a donekle i izdvojen. To je selo zbijenog tipa, ali je podeljeno na dve mahale koje nisu jedna od druge mnogo udaljene.
Podela na mahale se naročito odnosi na albansko stanovništvo, dok Srbi ne pridaju neku naročitu važnost toj podeli. To se zaista ne odnosi samo na Surkiš, već i na mnoga druga sela u kojima Albanci uvažavaju mahalsku podelu, dok Srbi tome ne pridaju nikakav značaj.
Mahale u selu i poreklo stanovništva.
Karakteristično je da su oni, kao mladi naseljenici, usvojili mahalsku podelu kada se ona odnosi na albansko stanovništvo. To približno ovo znači: ako jednog Srbina pitate nešto o nekom Albancu on će skoro obavezno reći i to da je on iz te i te mahale. Međutim, ako je reč o Srbinu, to će obaveštenje najčešće izostati. Ova pojava nema nikakvu svoju pozadinu. Razlozi koji je uslovljavanju su vrlo prosti. Srbi u zemlji matici, odakle su doseljeni, nisu živeli po selima izdvojenim na mahale. Kao novopridošli, uklopili su se u navike stanovnika koje su zatekli, ali ih nisu i na sebe preneli u potpunosti.
Gornja mahalaje naseljena Albancima koji su se davno doselili. Znaju da su poreklom iz Albanije, ali ne znaju iz kog su kraja i kada su im se preci ovamo nastanili. U ovoj mahali ima 11 kuća:
-Lugola i svi su iz fisa Beriše.
Donja Mahalaje postala kada i Gornja. I njeni su stanovnici doseljeni iz Albanije, ali ništa drugo u vezi s tim nije poznato. U ovoj mahali ima tri roda:
-Seljmona je 7 kuća, a pripadaju fisu Beriše. I u ovoj mahali ima:
-Lugola koji imaju krvne veze sa onima iz Gornje mahale. Njih ima pet kuća, a pripadaju fisu Beriše. Ima još jedna grupa:
-Lugola drugi koji nemaju nikakve krvne veze sa onima koje smo pominjali. Pored toga oni u Surkiš nisu doseljeni sa zapada, već sa istoka. Međutim, oni nisu ni muhadžiri u pravom smislu reči, Oni su jedno vreme živeli u Prevetici kod Rače, a zatim su znatno pre srpsko-turskih ratova napustili taj kraj i doselili se u Surkiš. Čak se pominju i razlozi koji su uslovili to preseljavanje i izgleda da su ovamo došli zato što su želeli da se nastane u ravnici gde ima više obradive zemlje. Ovih Lugola ima 11 kuća, a pripadaju fisu Beriše. Ovoj mahali pripadaju još i:
-Mulići koji su doseljeni iz Siljevice, oko 1959. godine. Njihovi su se stari u Siljevici naselili davno. Pripadaju grupi starjih naseljenika i fisu Šalja.
Srba u Surkišu ima manje od Albanaca. Za razliku od drugih sela, u ovom su svi Srbi doseljeni oko 1914. godine.
-Jelića ima 7 kuće i oni su doseljeni iz sela Mehane, u okolini Rače. Jelići, međutim, ni u tom selu nisu živeli dugo. Doselili su se u Mehanu iz sela Erčege, koje se nalazi u okolini Čačka, posle 1878. Kao što se vidi, živeli su u dolini Kosanice oko 35 godina, pa kad se ukazala prilika da se dođe do još bolje zemlje, išlo se dalje. Sličan je slučaj i sa:
-Bradićima. Oni su se, takođe, posle oslobođenja Toplice preselili u selo Vlasovo, a došli su iz Ravne Gore kod Užica. Njih ima četiri kuće, a u Surkiš su se doselili 1914. U Surkišu ima tri kuće:
-Nikolića, doseljenih iz sela Rašice, u okolini Blaca. I oni u tom selu nisu živeli dugo, već su se tu doselili iz sela Žareva pod Kopaonikom. Oni su se takođe preselili posle srpsko—turskih ratova. Iz Rašica su se doselili i:
-Janićijevići, takođe 1914. godine.
-Ristići su doseljeni iste godine iz sela Mršelja, u okolini Prokuplja. Poslednji su se doselili:
-Nikolići, iz sela Žilinaca u Aleksandrovačkoj župi. Oni su se doselili kada i mnogi iz tog kraja, odnosno 1922. godine.
Što se Srpskog stanovništva tiče, postoji nekoliko sličnih mišljenja. Većina Srba koji žive u Malom Kosovu vode poreklo poglavito iz dva kraja: to je sliv reke Toplice i Aleksandrovačke Župe. Nekoliko naših sagovornika nam je reklo da Srbi doseljeni iz Aleksandrovačke Župe mogu da se tretiraju kao starije stanovništvo toga kraja, jer su tamo duže živeli. Srbi koji su iz sliva Toplice doseljeni u Malo Kosovo nisu dugo živeli u tom kraju. Naprotiv, najviše je onih koji su tu proveli vreme od srpsko-turskih ratova do kraja Prvog svetskog rata, kada su se preselili u novooslobođen kraj – Malo Kosovo i znatno manje u Kosovo.
IZVOR: Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)