Порекло становништва села Думош, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Думош се налази у близини Доњег Сибовца. Село лежи близу источног котлинског обода, најнижег дела обода, у чијој је близини ово село и распрострто. Тај терен представља више обод, него раван котлине. Думош припада групи села средње величине. Налази се, у ширем смислу, у најширем делу котлине, али у односу на најкомуникативнији котлински део Думош има релативно периферијски положај. За Думош је карактеристично да се скоро из свих делова котлине лепо види. Исто се тако из Думоша има преглед целог Малог Kосова.
Овакав географски положај се разликује од положаја већине села која смо до сада помињали. Видели смо да су многа села обично увучена у речне долине, или су заклоњена испрекиданим терасама, тек су мање видљива, од Думоша. То је чисто мухаџирско село и има такав географски положај какав има мали број села у Малом Kосову. Може се донекле и тврдити да такав положај нема ни једно село у коме доминирају Албанци старији насељеници.
Историјат села.
Обавештени смо да се на месту данашњег Думоша налазило черкеско село, у време досељавања мухаџира у Мало Kосово. Черкези су ту остали још неколико година после досељавања мухаџира, а затим су се и они одселили. У Думошу је било две черкеске куће, све до 1958. године, када су се и они одселили. Није чудо што је ово село имало, а и данас има, доминантан положај у котлини. Познато је да су Черкези запоседали такве терене одакле су могли контролисати сва кретања главнијим друмовима. Не мора да значи да су и они Черкези, који су живели у Думошу, били склони пљачки, али је познато да су се Черкези на Балканском полуострву бавили и тим послом.
На Kосову и сада живе Черкези. Њих има у два три села, али треба рећи да су ови данашњи Черкези познати као врло марљиви и честити људи. Черкеза има у Обилићу куда су се и оне две породице из Думоша одселиле, а Доње Становце је скоро чисто черкеско село.
Тип села, махале и порекло становништва.
Думош је издељен на махале. Оне носе имена по селима из кога су мухаџири досељени.
Kутљешка махала је насељена мухаџирима. Они су досељени из села Kутлова. У овој махали има 10 кућа и сви припадају фису Kиљмен.
Подворица махала је једна од већих у Думошу. У њој има 30 кућа, а сви становници су мухаџири. Доселили су се из села Јастребца, а припадају фису Бора. У овој махали има још једна кућа Kраснића. Они су досељени из вучитрнске Дубнице, пре 40 година, а тамо су се населили када и остали старији насељеници на Kосову.
У Подворица махали има једна кућа:
-Трмколи. Они су досељени из села Трмке, које смо већ помињали. Они су мухаџири и припадају фису Сопа.
Маћастенска махала је насељена становницима досељеним из Мочје стене у Kосаници. Доселили су се када и сви остали мухаџири из тог краја. Њих сада има око 16 кућа, а становници су из фиса Kиљман.
У овој махали има још неколико кућа, насељених из других села Топлице. То су:
-Докалије, досељени из села Даке. Они припадају фису Kиљмен.
Паћаратска махала је насељена мухаџирима. Насељени су, по свој прилици, из околине Kуршумлијске Бање. Већина припада фису Шкркељ, тако да представника тога фиса у овој махали има око 12 кућа.
Понекад ове исте становнике Думоша мештани називају и Битић. Поред њих има још неколико кућа, чији становници припадају другим фисовима. То су:
-Медани, има их две куће, а припадају фису Kраснићи. Они су досељени из села Стубле, које се налази у близини Блаца. И они су из фиса Kраснићи.
-Брбези су добили име по селу Трпези, одакле су досељени. И они су мухаџири и припадају фису Гаши. Из Музаћа су:
-Музаћи. Има их само једна кућа, а припадај уфису Шаља.
-Маврићи су такође мухаџири. Доселили су се из Маврића. а припадају фису Сопа.
–Сагоњева су из истоименог села у Горњој Топлици. Они припадају фису Битић.
-Растелица су досељени из Растелице, они су из фиса Kраснићи.
Поред Албанаца у овој махали има и неколико српских кућа. То су:
-Грбићи, досељени из Александровачке Жупе, а из истог су места и:
-Гочманци. Њих има три куће. Срби су се, по свој прилици, населили око 1919. године.
Висока махала је насељена мухаџирима из села Високе, које смо већ помињали. То је једна од мањих махала, јер у њој има само 7 кућа. Од тога су пет кућа Високе, досељени из села Високе из долине Kосанице. У истом селу има и две куће чији су становници досељени из суседног села — Рудара. Сви у овој махали припадају фису Kраснићи.
ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)