Краљица Јелена „Анжујска“ и њено порекло Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: Сарадник портала Порекло др Душко Лопандић Нема женске особе из времена Немањића која је за собом оставила дубљи траг него што је то била жена краља Уроша ПИШЕ: Сарадник портала Порекло др Душко Лопандић Нема женске особе из времена Немањића која је за собом оставила дубљи траг него што је то била жена краља Уроша Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Душко Лопандић » Краљица Јелена „Анжујска“ и њено порекло

Краљица Јелена „Анжујска“ и њено порекло

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло др Душко Лопандић

Нема женске особе из времена Немањића која је за собом оставила дубљи траг него што је то била жена краља Уроша Првог. Јелена, прозвана у новије доба „Анжујска“ била је једина жена из српске владарске породице којој је један од савременика и биограф српских владара – архиепископ Данило – посветио посебно житије: „Оштра речју, а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка…просто казати, била је украшена сваком врлином“. Личност снажног карактера, она је дуго самостално владала у својој области где је подизала и задужбине, попут манастира Градац. Одржавала  је многобројне контакте и везе, посебно са својим рођацима на западу, као и са самим папом. Истовремено, уживала је високо поштовање обе цркве у Србији, како католичке, из које је потекла, тако и православне, којој је такође много пружала. По политичком значају и утицају који је имала током целе владавине свога супруга, а још више у време владавине својих синова, можемо је поредити само са једном каснијом српском владарком – кнегињом Милицом. „А синови блажене госпође Јелене у сласт и са страхом примаху речи и поуке своје матере Јелене, повинијући јој се са сваком радошћу и истинитом побожношћу“ (арх. Данило II).

Јеленино порекло ни до данас није сасвим утврђено. Данило каже да је „била од племна фрушкога (француског), од племена царска, кћи славних родитеља који су били у великом богатству и слави“. Напуљски краљ Карло Анжујски је називао рођаком (consaginea nostra carissima, cognata nostra). Више је претпоставки о њеном пореклу које је везује за латинску царску породицу Куртене, која је потицала од француских краљева. Једна новија хипотеза износи могућност да је Јелена кћи угарске принцезе Маргарете, која је по мајци била потомак латинских царева. Више основа и доказа има новија хипотеза историчара Г. Мак Данијела којом се износи могућност да је Јелена била кћи господара Срема Јована Анђела и његове супруге Матилде од Виандена и Пожеге (у Славонији). Према тој претпоставци, српска краљица би преко оца била потомак византијских царева и угарских краљева, а преко мајке она је била унука Маргарете од Куртенеа (1194-1270) – једне од бројних кћерки латинског цара Петра II. Маргарета од Куртенеа је носила титулу маркизе од Намира (1229-1337). У другом браку удала се за грофа Хенрија I од Виандена са којим је имала кћи Матилду. Матилда се удала око 1235. године за принца Јована (Калојана) Анђела, сина некадашњег цара Византије Исака II Анђела и угарске принцезе Маргарете. Jован Анђел (умро 1253. године) је владао Сремом као угарски вазал. Имао је најмање две кћерке: српску краљицу Јелену, удату око 1250. године за Уроша I и Марију. Mарија је била удата за Анзелма IV од Кајеа (или од Шора), знаменитог латинског племића који је између осталог био представник (капетан) напуљских краљева у Албанији. Након мужевљеве смрти, Марија је живела код сестре –краљице Јелене, која јој је уступила град Улцињ.

Крај Урошеве владавине и блажена Јелена

Иако већ у годинама, краљ Урош I је упорно избегавао да свом сину и наследнику – „младом краљу“ Драгутину – додели и посебну област на управу, што је на крају изазвало синовљеву побуну 1276. године. Архиепископ Данило је записао: „Када родитељ његов није примио такве његове речи молбе, него се са још већом јарошћу разгневио на њега, овај младић (тј. Драгутин)…подиже руку на свога родитеља. И пошто је била међу њима велика борба у земљи званој Гацко, син одоле своме родитељу и узе престо његов силом…И назва се благочастиви и христољубиви и самодржавни све српске и поморске и подунавске и сремске земље краљ Стефан.“ Већ остарели краљ Урош је као монах Симон отишао у манастир у Хуму где је убрзо и умро (1277). За њим је напустио црквени престо његов верни сарадник и саветник архиепископ Јоаникије I,  који се такође повукао у манастир.

Тако ће Драгутин Немањић бити запамћен по до дотада нечувеном делу у кући српских владара: побуни против сопственог родитеља. Биће то чин који ће, чини се касније изазвати грижњу савести и мучити починиоца све до краја живота. Јер, како Данило наводи, у Светом писму je записао: „Поштује родитеље равно са Богом“. Драгутин је власт поделио са мајком и млађим братом Милутином. Краљици Јелени је одвојио поседе у приморју – од Дубровника до Скадра, као и области горњег Лима (Плав) и горњег Ибра (замак Брњци).

Јелена је надживела свога мужа Уроша за више од три деценије. Двор јој се налазио на самом рубу данашњег Косова и Метохије у месту Брњаци, (област горњи Ибар). Ту се налазила и њена школа где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, као и писменост и музику. На двору је имала и библиотеку (књигохранилиште). „Нарочито се трудила о том како ће давати милостиње у божаствене храмове, и све што је на потребу светим црквама и манастирима нештедимице даваше, састављајући божаствене књиге, у своме дому и одлично пишући, а исто тако и свештене сасуде, златне и сребрене…“. Краљица Јелена је обнављала старе манастире, међу њима и манастир светих Сергија и Вакха на обалама реке Бојане код Скадра. Замонашила се у цркви св. Николе у Скадру где је као монахиња и умрла (1314). Сахрањена је у својој задужбини, манастиру Грацу.

Након три године, монаси „отворише њену раку, где беше погребено њено свето тело у земљи и нађоше га где лежи као у роси умаштено светим миром, цело непропадљиво Божјом заповешћу ничим повређено“. Према схватањима тога доба, блажена краљица Јелена је проглашена за светицу. „И тако извадише њезино тело са псалмима и песмама, појући надгробне песме…и у изабран ковчег положише је, где лежи и до днашњег дана изван олтарских двери, пред икономо Владике свију Христа, који је прославио успомену њезину на бесконачне векове…“ (арх. Данило).

 


Коментари (1)

  • Lurkeri ovdašnji

    Verujem u Megdenijelovu pretpostaku jer je logična.

    Inače potomci Dragutina, naravno, nisu samo „starija grana Nemanjića i Kotoromanići“, nego su to preko unuke mu udate za grofa Celjskog, čija kći se udaje u tzv „Sveto Rimsko“ Carstvo Nemačkog Naroda i skoro svi današnji kraljevi i vladajući kneževi/prinčevi Evrope (izuzetak je danska kraljevska kuća zbog striktne protestantske politike, čak su i Norvežani dobili gene Dragutina i Jelene Angeline tj preko kraljice Mod, kroz njenog oca Eduarda VII).

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top