Порекло презимена, село Которе (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Которе, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. Порекло становништва села Которе, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Которе (Србица)

Порекло презимена, село Которе (Србица)

Порекло становништва села Которе, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Тип села и старине.

Которе се налази на брдовито — брежуљкастом земљишту дреничког побрђа, а припада дреничком џематском типу насеља. У атару овог насеља налазе се зидине древног насеља, зидине од камена и цигле. Током времена сељаци су ове зидине порушили, па су од тог материјала зидали своје куће. Скоро све сеоске куће у овоме селу сазидане су од материјала порушеног овог града, чије су се зидине ипак очувале до данашњих дана.

Земље и шуме.

Село има колективну мерају и шуму. Баште се налазе у сеоским окућницама, а исто тако и родовска гумна, или су ова y близини окућница. Имућнији сељаци имају и по 1–3 гумна, која се налазе једно до другога.

Воде.

До Котора се налазе Радишевска река и Крлигатска река, на кој има сељани напајају домаћу стоку, а каткад и перу рубље. Которе има велики извор звани Крбуља, чија вода сељанима служи за пиће и друге кућевне потребе. До скора је ту постојала и Кандића чесма, која је у новије време пресушила. Ова је чесма била изведена од извора Крбуље олуцима од печене глине, у даљини око 400 м.

Гробља и остали подаци о селу.

До села се налази брдо Kodra vorres, где је некада било старовремско гробље. На сред села, где се данас налазе сеоске куће, по традицији се налазило Сватовско гробље. Исто тако, поред села постоји и данас друго Сватовско гробље, које потиче из истог времена као и оно у селу које је уништено. То су била гробља двоја сватова, која су се ту сусрела, потукла и изгинула. До села постоје два гробља: једно српско, а друго арбанашко.

Напокон, према народној традицији, старо градиште које се налазило у близини данашњег села, звао се град Которе, по коме је прозвано и данашње сеоско насеље.

У катастапском попису области Бранковића из 1455. године наводи се село Котор, са 33 куће. То је данашње дреничко село Которе.

Према статистичким подацима из 1914. године, Которе је имало 235 становника.

Према попису становништва из 1921. године, Которе је имало 205 становника, са 22 домаћинства.

Порекло становништва.

Према испитивањима насеља и порекла становништва из 1936. године у Котору су обитавали следећи родови.

С р б и:

-Петровић, фис Кељман, 1 кућа. Славе Св. Арханђела Михаила, прислужују Велику Госпојину. Досељени су као чифчије 1846. године из села Рудника – Метохија. Као што се види из наведенога, овај род познаје организацију фиса, без родовске традиције о браственичкој припадности. Родовска пак припадност назива се именом подрекло.

-Ђоковић, 1 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу Летњег. Досељени су 1856. године из сена Леочине — Метохија, старином су од племена Куча – Црна Гора.

-Кандић, фис Гаш, 2 куће. Славе Св. Петку, а прислужују Петковицу. Родовско порекло им је из Црне Горе. Од овога рода одселила се једна кућа 1886. године у Вучитрн. У Вучитрну је то род Которац који се презива по завичајном селу, одакле је досељен. У то време, одсељена је из Котора од овог рода и једна кућа у Косовску Митровицу. Од старине је овај род обделавао земљу у Котору као чифчије.

-Јоковић, фис Шаљ, 4 куће, славе Св. Ђорђа Алимпија, прислужују Спасовдан. Старином су из Перковца у Ибарском Колашину, одакле су пресељени у село Вичу – Косаница, а одатле су 1894. године прешли у Которе. Овај род такође познаје организацију фиса.

-Тусић, фис Гаш, 1 кућа, славе Петковдан, прислужују Св. Илију. Пореклом су из села Загуља у Ибарском Колашину, одакле су се доселили 1926. године.

-Ракићевић, фис Куч, 1 кућа, славе Ђурђиц, а прислужују Св. Пантелију. Старином су Бабићи из села Брњака – Ибарски Колашин, одакле су се доселили 1846. године. Једна кућа од овога рода одселила се 1906. године у Вучитрн, као домазети. Оба ова рода познају организацију фиса, али братственичку не познају.

Арбанаси:

-Ајризовић, фис Гаш, 9 кућа, старином су из Арбаније, а доселили су се преко Метохије 1846. године, када је досељено једно домаћинство. Од истог рода доселиле су се још две куће, од којих се једна кућа населила у дреничко село Радишево, а једна у село Сухо Грло – Метохијски подгор. Године 1926. од овога рода се једна кућа одселила у Косовску Митровицу, а две куће у Арбанију.

-Бехрамовић, фис Г аш, 6 кућа. Овај је род пореклом из Бањске са Косова, одакле су њихови преци досељени 1836. године, којом приликом је досељена једна кућа. Првобитно су се у Котору бавили земљорадњом као наполичари, а потом су купили имање. Од овога рода одселила се једна кућа 1896. године у село Воћњак – Метохија, а једна кућа 1924. године у Косовску Митровицу.

Према изнегоме, у селу Которе било је 1936. године ово популационо стање: српских родова је било 6, са 10 кућа. Арбанашких родова је било 2, са 15 кућа.

Према попису становништва из 1948. године. Которе је имало 401 становника, од тога 203 мушких и 198 женских, са 48 домова.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top