Порекло презимена, село Броћна (Србица)

Порекло становништва села Броћна, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Броћна налази се на брежуљкастом земљишту терцијалног побрђа, а припада џематском типу села. Село има колективну сеоску мерају — утрину. Покрај села c обе стране сеоског пута, који ово насеље повезује са Метохијом – Пећ и Дреницом – Србица, налази се сеоско гробље. Баште се налазе махом у окућницама, а уз окућнице су гумна.

Воде.

У свакој махали постоје колективни махалски бунари, одакле се вода узима за напајање домаће стоке, прање рубља и остале домаће потребе. Уз то скоро свака кућа има у окућницн бунар, одакле се узима вода за пиће и друге домаће потребе. Како поред сеоске џамије постоји и добра чесма, то се стока понајчешће напаја на тој чесми, а знатан број домаћинства ту и пере рубље и одатле узима воду за пиће. Покрај села постоји старовремско гробље, познато под називом „Јаничарско гробље“ – Varre janicaret.

Име и остали подаци о селу.

У народу се име селу тумачи по броћу, којега је у старини у овоме селу и његовом атару било у изобиљу, тако да је у знатним количинама служио и за продају, па чак и извоз.

Године 1914. Броћна је имала укупно 471 становника.

Према статистичким подацима из 1921. године Броћна је имала укупно 493 становника, са 63 домаћинства.

Порекло становништва.

Према проучавања насеља и порекла становништва у 1936. години. Броћна је имала следећу етничку структуру:

Арбанаси:

-Аземовић, фис Хот, 7 кућа. Етничка прошлост и миграционо кретање овога рода је веома интересантно. Ово је котило досељено пре 70 година из Турићеваца, којом приликом је досељена једна кућа. Старином овај род води порекло од „ронђе“ Мартиновића из села Марине – Дреница. Братство Мартиновића било је домородачког српског порекла. Њихови су преци у старо време прешли у село Лаушу – Дреница, а из Лауше у заселак Лудовић, у близини манастира Девича. Након тога, ово је котило пресељено у Турићевац, а из Турићевца затим у Броћну. Према родовској традицији, њихови преци су из православља прешли у ислам пре 170 година, а потом су се временом поарбанасили.

-Ћитак, фис Тсач, 6 кућа. Ово су сталноседиоци, чији су преци пре 150 година прешли из православља у ислам. Једна кућа од овог котила одсељена је пре 20 година у село Жаково – Метохијски подгор.

-Бајрић, фис Шаљ, 8 кућа. Старином су од села Жича у Метохијском подгору, одакле су пре 180 година досељене две куће, у ислам су прешли пре 200 година. Од овог котила 1909. године, 3 куће су одсељене у Косовску Митровицу.

-Смаиловић котило, фис Кељмен, једна кућа. Досељени су као колонисти од Гусиња 1926. године.

-Рустемовић, фис Tсач, 4 куће. Каочифчије досељени су пре 85 година из села Ибала у Малесији – Албанија.

-Јусол, фис Тсач, 3 куће. Досељена је једна кућа пре 100 година из Малесије – Албанија.

-Хаковић, фис Tсач, 11кућа. Пореклом су из села Захћа – Метохија одакле су се доселили на купљено имање у Броћни, и то две куће пре 85 година.

-Голубовц, фис Кастрат, 11 кућа. Досељена је једна кућа из села Голубовца – Подрима пре 125 година. Ислам су примили у Подрими.

-Муљак, фис Tсач, 4 куће. Са Хаковића котилом чине једно братство, и досељени су такође из Подриме пре 85 година.

-Беган, фис Tсач, 3 куће, пореклом су из Албаније од Шурла Глухана, одакле је пре 110 године досељена једна кућа.

-Дурак, фис Tсач, 9 кућа. Пореклом су од Албаније, одакле су досељени пре 110 година, а досељена је једна кућа, када су и прешли у ислам. Године 1910. од овога котила једна кућа је одсељена у Косовску Митровицу.

-Шабановић, фис Бериш, једна кућа, које се доселило пре 25 година, из дреничког села Микушнице, као домазети.

-Кућиц, фис Гаш, 5 кућа. Пореклом су из села Кућице – Дреница, одакле су пре 75 година, досељене две куће.

-Спаиовић, фис Гаш, једна кућа, која је досељена 1917. године из села Костреца — Метохијски Подгор.

Срби:

Стари род међу Србима чине посрбљени Власи, и то род:

-Гвоздић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, а прислужују Св. Арханђела Гаврила. Пореклом су из села Ступа у Метохији, одакле су пре 75 година досељени као чифчије. Овај је род у старини посрбљен, напуштајући влашки матерњи језик.

Срби и Црногорци (колонисти):

Колонизовани српски и црногорски родови после Првоог светског рата у Броћну, јесу ови:

-Ђурић, 2 куће, славе Св. Јована Крститеља, преслужују Св. Пантелију. Пореклом су из села Оклаца у Ибарском Колашину, а старином Кучи из Црне Горе.

-Месић, 1 кућа, вере су римокатоличке, родом су из Каменице у Лици.

-Маљковић, 2 куће, славе Св. Јована Крститеља. Пореклом су из Водотеча — Лика.

-Вукановић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, преслужују Св. Илију. Досељени су из села Брајине – Горња Јабланица, а старином су из Водотече – Лика.

-Веиновић, 1 кућа. Славе Св. Василија — Мали Божић. Пореклом су из Мокрог Поља – Книн (Далмација).

-Ристић, 1 кућа, славе Св. Ђурђиц, прислужују Св. Пантелију, „подријекло“ им је Грбовић, старином су из Башче – Ибарски Колашин, где су досељени из Куча – Црна Гора.

-Кокерић, 1 кућа, славе св. Ђурђиц, прислужују Св. Пантелију. Пореклом су из Ђуковца – Ибарски Колашин.

-Шћепановић, 1кућа, славе Св. Луку, прислужују Спасовдан. Досељени су из села Дегрмена – Косаница, а старином су Ровчани – Црна Гора.

-Перовић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља. Овај је род досељен у Броћну из села Воћњака – Метохијски Подгор, а у Воћњак је досељен из Америке, где је старешина овог рода и рођен. Пореклом су Цуце – Црна Гора.

-Милановић, 2 куће, славе Св. Николу, а преслужују Ђурђевдан. Старином су из села Копитарца – срез Врање.

-Мићовић, 1 кућа, славе Св. Николу, преслужују Св. Николу Летњег. Пореклом су из села Оклаца — Ибарски Колашин.

-Пековић, 1 кућа, славе Св. Николу. Пореклом су из села Кочана – срез Никшић, а старином су Кривошије – Црна Гора.

-Боровић, 4 куће, славе Ђурђевдан. Пореклом су из Вучевице – срез Сплит — Далмација.

-Просенице, 1 кућа, славе Ђурђевдан. Пореклом су из Великог Броћанца, срез Сплит – Далмација.

-Новаковић, 3 куће, славе Ђурђевдан, пореклом су исто из Броћанца – Далмација.

-Вујић, 2 куће, славе Ђурђевдан, пореклом су исто из Броћанца – Далмација.

-Кокерић, 3 куће, славе Ђурђевдан, преслужују Св. Пантелију. Пореклом су из Ђукиовца – Ибарски Колашин.

-Стрижак, 1 кућа, славе Ђурђевдан. Пореклом су из Убла, срез Сплит – Далмација.

-Беари, 2 куће, славе Ђурђевдан. Пореклом су такође из Убла – Далмација. Род Пркут,

-Маџаревић, 2 куће, славе Ђурђевдан. Пореклом су такође из Убла – Далмација.

-Пркут, 1 кућа, славе Ђурђевдан. Пореклом су и они из Убла – Далмација.

-Вукмирице, 1 кућа, славе Св. Луку. Пореклом су из Мокрог Поља, срез Книн –– Далмација.

-Шкулегић, 1 кућа, славе Усековање главе Св. Јована Крститеља, пореклом су из Шкулетића, срез Никшић, а старином су Пјешивци – Црна Гора.

-Костић, 1 кућа, славе Ђурђевдан, преслужују Св. Илију. Старином су из села Брњака — Ибарски Колашин.

Према изнетоме, у 1936. години у селу Броћни било је арбанашких родова 14, са 74 куће; Срба Старинаца 1 кућа и Срба и Црногораца — колониста родова 22, а кућа 35; једна кућа Хрвата и једна кућа Американаца, црногорског порекла.

На крају, према попису становништва од 15. марта 1948. године, село Броћна је имало укупно 854 становника, од тога 456 мушких и 398 женских, са 114 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.