Порекло презимена, село Годијево (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село Годијево, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сар Порекло становништва село Годијево, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Годијево (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Годијево (Бијело Поље)

Порекло становништва село Годијево, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Годијево је у изворној чеденци Годијевског потока, који настаје из многобројних вреоца испод кречњачких одсека. Деле га од суседних села косе: Грка, Орах, Коса и Годијевски крши. Терен Годијева је рашчлањен потоцима измећу који су мање заравни повољне за ратарство и воћарство. Особито су за пољопривреду повољни горњи делови испод кречњачког одсека, који су положити, водом богати и планини приступачни.

Тип села, земље и шуме.

Због рашчлањености рељефа село се дели у неколико крајева који носе називе: Махала, Цакуле, Преселице, Коса, Ћућиће, Дуковиће, Бошњане, Харватке, Ладниће. Ови крајеви се деле  у мање или веће потесе: Грка, Ступови, Дворишта, Башчина, Зекавача, Башча дозе, Попов до, Бајића до, Равнаје, Гребеница, Виноград  (испод Гребенице), Дуварине, Слатиие (баре), Бумба лаз, Глигоровине, Ливадице, Луковице, Одубнице, Кошаре, Прештапнице, Дабовице, Милићев крш, Велике њиве, Буковица, Вијенац.

Утрине и шуме су: Осоје, Грка, Буче и Костреш. Селина Годијева je Жилиће, где излазе са стоком на станове у летњој половини године. Око станова гаје кромпир, иначе преовлађују ливаде и утрине.

Воде.

У свим крајевима и потесима Годијева има доста изворске воде. Низ вреоца избија у подножју кречњачких одсека: Врело, Ладнића, Дуковића, Дурмишко и Сијарићко, Студенац, Рашовац, Доња вода, Јоховик, Душељица, Крупна вода. На Годијевском потоку, који потиче из Дурмишког и Дуковића врела, подигнуто је неколико редовничких воденица.

Старине у селу.

У Годијеву има много трагова старијих насеља. Готово у сваком већем сеоском крају постоји гробље и црквина у њему. У Цакулама на раскрсници је старо српско гробље. У Ћућићу, на месту „Црквиште“ (Кијаметска махала), јасно се виде остаци црквине и гробља који су зарасли у трње. Дo скоро су били очувани диреци од цркве. Још 1927. године затекао сам на црквишту труле даске и коване ексере. У Ладнићу, на месту Дубље, где су сада Хоџића куће, види се старо православно гробље и у њему надгробне крстаче од тесаног пешчара. Ту су, кажу, становали неки Ладнићи за  које се не зна куда су одсељени. Осим ових, има још два–три стара гробља: на Дубовима, у Гребницама иза школе, на Крстацу (Цакуле), Никића гробље, измећу Дуковића и Рватке, и „Незнано гробље“ у Улици код Сијарића кућа.

Постанак и остали подаци о селу.

Као што се види из гробља и црквина, Годијево је било од давнина густо насељено, али се становништво смењивало; делом је остајало, делом се исељавало, а делом придолазило. Јасно се виде сви ти слојеви како у траговима, тако и у данашњем становништву. Дo Kapaђopђeвог похода у овај крај, 1809. године, овде су били измешани православни и муслимани, који су често припадали истом братству. Тада су се многи иселили, као: Никићи, Ладнићи, Дуковићи, Луковићи и др. За Луковиће се зна да су се иселили у сјенички крај. У Ћућићу су живели Пејчиновићи. Помиње се Деспина Пејчиновнћ из Ћућића, која је приложила иконостас цркви св. Николе у Подврху. Староседелац Ћућића je био и поп Јеремија, чија је кућа била на брежуљку изнад Попова дола.

Порекло становништва.

Данашње становништво потиче од старинаца и досељеника:

-Кијамети (20 к.), воде порекло од попа Јеремије. По предању, са групом сељака отишли су да пређу на ислам код џамије у Радулићима и два попова сина, jеp нису хтели да се селе. Поп се овоме противио. Када ie на путу чуо да су се и његови синови „потурчили“, узвикнуо је: „Који ме кијамст нађе да се под старост турчим“. На том месту јс пресвиснуо. Тада су његови потомци добили презиме Кијаметн.

-Сијарићи (60 к.), угледно братство, које је стекло агалуке и носило барјак у свом крају. Старинци  су. То се види и из тога што се доводе у сродство са Кијаметима. Чује се у народу да су Сијара и Кијама биле сестре. Разуме се, њихова презимена немају везе са овом причом. Из овога братства био је особито познат Осман-ага Сијарић.

-Хоџићи (30 к.), такође угледно бихорско братство, не знају сигурно своје порекло. Неки кажу да су од некуд дошли са Хајдар-пашом, други тврде да су староседеоци у сродству са Сијарићима и Кијаметима. По традицији Сијара, Кијама и Салија су биле сестре. Од Салије су Хоџићи. Иако ово сигурно није тачно, ипак и овакво тумачење сродства упућује на вероватност да су и Хоџићи као Кијамети и Сијарићи старо српско становништво Бихора. Роћаци Хоџића су још Муратбашићи у Стублу.

-Попаре (10 к.), род су са православним Бајовићима у Радулићима. Њихов предак је био слуга код једног аге Сијарића, који му је дао земљу пошто је овај примио ислам.

-Таруси (l к.). Раније их је било још 6 кућа, које су се иселиле. Припадају непознатом слоју бихорског становништва. Из Дуковића су их потискивали Пепељци.

-Пепељци (25 к.), предак досељен па суседног села Краденика, због тога што се завадио са роћаком сасувши му пепео у очи. Они су род са Фетићима у Краденику и Меховићима у Негобратини. Њихов заједнички предак је дошао из Куча.

-Мусићи (6 к.), не знају сигурно своје порекло. Кажу да имају рођака у околини Плава.

-Зврци (2 к.), не знају двоје порекло.

После 1919. године, уместо исељених Годијеваца, населили су се:

-Дробњаци (3 к., сл. Ђурђевдан) из Штитара.

-Протићи (1 к.), из Васојевића,

-Софтићи (2 к.), из суседног села Врбе,

-Рамчићи (3 к.), из Крадеиика, и:

-Кајовићи (l к.), из Колашина.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top