Порекло презимена, село Годуша (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село Годуша, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарад Порекло становништва село Годуша, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарад Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Годуша (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Годуша (Бијело Поље)

Порекло становништва село Годуша, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село у изворниној челенци Годушке реке измећу Сипањског брда, Рајева дола, Мушнице и Бућкова крша и других коса.

Тип села.

Дели се на Доњу и Горњу Годушу, а оба скупа на осојну и присојну страну. Насеља су на заравнима страна. Она су махом по групама на родбинској основи. Најважнији крајеви села су: Гомиле (Трубљани), Горевце, Забрдо, Зеленковине (Мулићи), Белановац, Животиња, Крчевине, Дријенак, Блато, Печевац, Поповаче испод Животиња.

Воде.

Сви крајеви имају изворске воде. Главни су извори: Печевац и Јанковац у Горњој Годуши, а у Доњој Поповача и Белановац. Осим тога, користи cе река за појило и покретање воденица. Водешше су поглавито редовњачке – припадају братствима и родовима.

Старине и историјат села.

Годуша је одавно насељавана. То сведоче: црквине, гробља и топографски називи. У разним крајевима села има пет старих црквина и гробаља око њих. Најважније су на Дубљу, Дубу и Дуровића ливадама. У Дубљу на дну Голуше очувано је пространо гробље и темељи црквине у њему. На гробовима се још види неколико крстача разних облика, али je већина гробова покривена монолитним плочама. Један муслиман, чија је кућа у близини, палио je пре рата свећу на гробљу. Када сам после 30 година поново обишао гробље, залазио сам да је са њега нестало многих крстача и плоча.

Друго велико старо гробље је на месту Дубу, названом по огромном храсту који је пао од старости. У гробљу, чији су гробови покривени великим плочама, виде се остаци црквине димензија 4х8 метара. Црква је срушена у почетку 19. века. Један Мушовић ми је рекао 1927. године како му је баба причала да се она као чобанче склањала од кише у ову цркву која је била покривена лучавином. Остаци клиса су се доскора могли уочити. Y новије време многе плоче су померене са гробова. Један Мулић је скренуо пут преко гробља, а делом га крчењем притискао.

Трећа Црквина је на месту Бољеглаве у Дуровића ливадама. Црква је размере 5х10 метара, зидана је од сиге и тесаног пешчара. На зидовима који су 1927. године били очувани у висини човечјег раста, јасно сам видео живопис и фрагменте натписа и слова. Године 1930. зидови су рушени и камен одношен за зидање школе. Није све однето, јер је неко у последњем часу скренуо пажњу учитељу на штетност таквог рада. Испод гомиле камена можда би се још нашао остатак живописа. Y народу се чује како је ово била главна црква за Годушу и још нека околна села. „Запустела је, кажу, после Карађорђевог рата“. Стари људи памте кад је стока пландовала у полуразрушеној цркви. И око овакве црквине се види гробље урасло у трње. Неке тесане камене плоче из цркве и гробља виде oe на путу на прелазима преко бара. Ливаду око гробља и црквине сопственик не користи, већ је сваке године уступа најсиромашнијем Годушанину.

Осим ових, у Горњој Годуши постоје још два стара српска гробља. Једно такво „грчко гробље“ је у месту Пасји танац, а друго „латинско“ изнад воде Печевац.

Постанак села.

Сви ови остаци су трагови становништва које је овде живедо од средњег века. Од њега су остали и називи: Боганово Село (изнад Мулића Махале), Богутов до, Матова страна (изнад Трубљанске махале), Бошков до, (испод Дубља), Влашки поток испод Кошутице, Поповаче, Кдичева њива, Попова раван, Јанковац.

Неки одсељени родови се памте и данас. Кажу да су овде живели Гужвићи и Лазовићи. Ових Лазовића има сада у Забрњици (околина Сјенице). Помињу и неке Мрлијеше, „који су у Годушу дошди посде Грка“. У Кућишту испод Годуше кажу да је једно време живео и предак Карађорђев, који је овде насељен из суседног седа Црнче.

Порекло становништва.

После исељавања православиих Срба, око 1809. године, који су били чифчије Кајабеговића, бегови су насељавали људе из разних крајева. Садашња братства у Годуши су:

-Мујчићи (6 к.), чији је предак дошао на мираз из Тузове Луке код Рожаја, а тамо из Груда код Подгорице.

-Дуровићи ( 20 к.), порекдом су из Куча.

-Мулићи (15 к.), род су са Вишњићима у Црнишу.

-Реброње (20 к.), досељени на земљу Кајабеговића. Кажу да су род са Бабачићима у Туцањама. Исељсних Реброња има у Пазару, Побрђу, Попићу и Поток–мали.

-Мушовићи (15 к.), пре 130 година дошли из Годијева. Исги су род са Хоџићима у Годијеву.

-Шаботићи (6 к.), дошли су из Туцања.

-Авдијићи (6 к.), досељени из суседног седа Црхља.

-Мустајбашићи (,,Магарци“) (10 к.), рођаци са Мустајбашићимау Лозној.

-Трубљани (10 к.), досељени су из Трубине. Рођаци су им Губеринићи на Трубини.

-Лукачевићи или Лукачи ( 14 к.). досељени од Колашина после 1878. године.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top