Порекло презимена, село Црнча (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село Црнча, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадн Порекло становништва село Црнча, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Црнча (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Црнча (Бијело Поље)

Порекло становништва село Црнча, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село у доњем делу реке Црнче, притоке Лима. Црнча је старо насеље јер се помиње у Жичкој хрисовуљи, али је она тада захватала и данашња насеља Радулиће и Стојановиће. Данашња Црнча чини географску целину, али се по положају дели на Доњу и Горњу Црнчу. Црнча је делом на присојној страни, а делом у алувијалној равни.

Тип села, земље и шуме:

У Доњој Црнчи по дну долине крајеви су: Шћепаница, Радобратица, Пода, Братодражина, Риднице, Проријеке (Прекоријеке), Дуваришта, Лопари, Орах, а у Горњој Црнчи: Драгоњиве, Пасјак, Селиште, Ратај село, Ковачевине, Подстијене, Брежђа. На горњим странама коса које заграђују долину простиру се шуме и утрине: Смиљашница. Кртовине, Самар (превој између Црнче н Јагоча), Бањска, Усови, Станичевац, Стублови. Сви ови називи су још из средњег века.

Воде.

Воде има у свим крајевима. Најважнији су извори: Бањска, Студенац, Антова вода, Студенац у Бањској, Буковик. У Горњој Црнчи најважнија је вода Извор у Селишту. Сточна појила су: Слана вода, Буковик у Кртовинама и река. Из реке се наводњавају Драгоњиве у Горњој Црнчи.

Старине у селу.

У Црнчи има доста трагова из раније прошлости. Три краја носе назив „Селишта“. У њима се виде остаци кућа, гробља и црквина. У Горњој Црнчи су рушевине цркве св. Јована, која је, судећи по положају, димензијама и грађи, имала већи значај. Осим ове црквиие, у Црнчи се виде трагови још три стара гробља. Два су у два селишта – једно на Луци више пута, а друго у Каран-њивама. Треће старо српско и ново гробље је звано Драгоман – гробље.

Порекло становништва.

Становништво Црнче се смењивало као и у другим бихорским селима. Правих стариначких родова нема.

Најстарији досељеници су:

-Гурешићи (5 к., сл. Св. Климент), кажу да су имали део своје земље коју су им Кајабеговићи постепено преузимали. Изгледа да и Гурешићи нису бихорски староседеоци. И њихови преци су досељени негде из околине Подгорице (Титоград). Они одавно тврде да су од њихове породице Карађорђевићи, чија је кућа била у Долини. To се предање чује не само у Бихору већ и у суседним областима. Један стари Гурешић ми је причао како им је Карађорђе, кад је долазио до Суводола 1809. године, дао ведики бакарни казан. Ово народно предање није без основа. У кретању из Зете према Шумадији (Врањ, Златица, Васојевићи, Бихор, Шумадија), померала се у етапама и ова породица као све друге.

-Вуковићи (20 к., сл. Св. Лука), предак дошао из Роваца пре 5 појасева и населио се као чифчија на земљу Кајабеговнћа.

-Живковићи (4 к., Сл. Никољдан), предак досељен из Куча.

-Клапије (2 к.), рођаци Кајабеговића, који су живели у Црнчи. Презиме су добили, кажу, по томе што је један њихов предак клапио (бунцао) у болести на рачун неке жене.

-Спахијићи (15 к.). њихов предак је добио земљу као спахија, који је по свој прилици био из овог краја.

-Диздаревићи (1 к.), досељени из Бијелог Поља.

После 1919. године у Црнчи се населило на купованој земљи неколико породица из суседних крајева:

-Бубање (2 к.), из Бубања, и:

-Ћоровићи (1 к.), из Штитара на девој страни Лима.

-Тврдишићи (1 к.), из Варовице,

-Крушчићи (1 к.), из Полице,

-Марковићи (1 к., сл. Аранђеловдан), из Корита.

-Милићи–Голићи (1 к., сл. Св. Никола), побегли од „крви“ из Пиве.

-Шћекићи (1 к.) и:

-Недовићи (1 к.), из Пријелога, а:

-Диздаревићи (1 к.), из Колашина.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top