Порекло презимена, село Радулићи (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село Радулићи (по књизи Радулиће), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. Порекло становништва село Радулићи (по књизи Радулиће), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Радулићи (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Радулићи (Бијело Поље)

Порекло становништва село Радулићи (по књизи Радулиће), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље у лепој и питомој долини реке Црнче, измећу шумовитих коса Ораха и Брезе, које га одвајају од суседних седа Јагоча и Годијева. У састав Радулића улази и засеок Стојановићи. Оба ова места су добила данашња имена по родовима који су ту раније живели. Али без сваке сумње, ова насеља су у средњем веку била у саставу Црнче.

Тип села.

У Радулићима се издвајају крајеви: раван („Поље“) поред реке и благе падине у подножју коса. Врло су повољне за земљорадњу и сточарство.

Земље и шуме.

Главни сеоски потеси су: Поље, Чајири, Гариште, Фетоваче, Орах, Јелаш, Баре, Студена вода, Ковачевине, Виноград. Црешњице, Јабуке. Шуме и утрине су у горњим деловима коса, носе имена: Ступ, Рожњаке, Грка и Црлијенке.

Воде.

Осим реке, која служи за појило, у селу има и изворске воде. Главни извори су: Бајовска вода, Студена вода и Магаруша.

Старине у селу и историјат.

Остаци ранијих насеља су гробља: Ђурђевица, где се и сада сахрањују Радовићи и гробље на Крстацу.

На превоју између брда Ведиког бријега и Ораха изнад Радулића, једно место носи назив Варда. Што значи да је ту некад стајала стража на раскрсници путева.

Y Радулићима је био седиште феудалне породице Хајдарпашића. Ову најлепшу бихорску долину изабрао је Хајдар–паша да у њој подигне свој двор (сарај), хамам, џамију и турбе. Од сараја се виде остаци, док је џамија, као шго је речено, у рушевинама. Радулиће је било до скоро средиште џемата за сва насеља у сливу Црнче. Сви Хајдарпашићи су се одавде иселили посде 1912. године.

Порекло становништва.

У Радудићима се одржало и старо српско становништво:

-Бајовићи (7 к., сл. Св. Лука), најстарији су род. Када је Хајдер-·паша покоравао Бихор, све се становништво из ових села било разбегло, сем Баја – претка данашњих Бајовића. Предање каже да je и њега паша затворио, али се овај откупио тиме што је војсци дао „страну соли“ коју је био закопао у пећини. Бајо је за ту услугу добио Јагњило (земљиште око куће). Паша је поклон пропратио речима: „Проклет био ко вам икад учини зулум“. Доцније су неки муслимани  постепено сужавали овај посед, али су ипак до краја турске владавине Бајовићи остали на својој земљи. Нису се множили, а до скора су показивали знаке дегенерисања.

У Радулићима су живели:

-Урошевићи, који су изумрли.

Уместо исељених или изумрлих породица бегови су насељавали чифчије.

Најпре су се населили:

-Радовићи (20 к., Сл. Аранђеловдан), чији је предак дошао из Мораче пре шест појасева.

-Брауновићи (4 к., Сл. Аранђеловдан), су досељени такоће из Мораче.

-Пипери (3 к., Св. Аранђео), су досељени из Корита, а тамо из околине Иванграда.

-Бубање (l к.), из Бубања.

Стојановићи, засеок села Радулића, је на странама брда Грка, које падају према реци Црнчи и њеној притоци Дерипотоку. Дерипоток бујичаст, у доба плахих киша нагло надође и насипа раван поред реке. У његовом кориту избија неколико јаких млазева минерално – гвожћевите воде.

Падине за које су везана насеља повољне су за земљорадњу и сточарство. Главни потеси у засеоку носе назив: Ступ, Трешњевице, Црнокос, Торина, Рит, Сечина (ливаде). Важнији извори су: Капавац и Кисела вода у Коловрату.

Назив Стојановића потиче од неког ранијег рода, који се иселио. Једно време су овде живели и Гурешићи, јер старо гробље носи назив „Гурешића гробље“.

Данашњи становници су:

-Дробњаци (8 к. сл. Ђурђевдан), чији је предак Јован досељен из Дробњака пре 170 година. Броје од досељења 6 појасева (Јован, Симо, Вукадин, Јанићије, Милентије).

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top