Порекло презимена, село Пријелози (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пријелози (по књизи Пријелоге), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967 Порекло становништва села Пријелози (по књизи Пријелоге), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пријелози (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Пријелози (Бијело Поље)

Порекло становништва села Пријелози (по књизи Пријелоге), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Пријелози, село у долини Брзаве, леве притоке Лима, заузима благе присојне падине огранака Бјеласице. Насеља су махом по странама изнад потока, где су услови за земљорадњу и воћарство повољни. Сем тога, простране сеоске шуме и утрине око села и планина пружају могућност за држање стоке.

Тип села.

Попгго је земљиште рашчлањено потоцима, село се дели на неколико крајева: Медашевине, Заком, Брњаци, Међачек, Луке. Два прва насеља су прави засеоци.

Земље и шуме.

Крајеви се деле на поједине потесе, од којих су најпознатији: Јаблан, Гробље, Дубље, Мећавац, Дно, Равни луг, Бријег, Мастариште (Мојстириште), Добра вода, Лујена раван, Правина. Шуме и утрине око села носе називе: Ранчина, Дубова гора, Козји реп, Пећина, Градина, Савићева вода, Бодишта, Ђурћева глава, Брдо, Рудине, Балов даз. Пријелошка планина је Штит (део Бјеласице), који је далеко од седа два и по часа хода. У лето су са стоком у планини, а у пролеће и јесен у селини (Рудине и други крајеви поврх села).

Воде.

Пријелози обилују водом. Главни извори са чесмама су: Лекића до, Дуља, Боров Лаз, Грабље, Ледена вода, Студенац, Тисац, Кадијина вода и Врело (Луке). Брзава и њене притоке служе само за појило и за покретање 5—6 редовничких воденица.

Старине у селу.

Y Пријелозима има трагова старијих насеља. Једно место у Ранчини носи назив „Црквина“. Од ње се виде само темељи, а стари људи памте н зидове и изнад земље. „Грчко гробље“ и остаци црквине у њему припадали су без сваке сумње ранијем српском становгшштву. Још значајнији је остатак из прошлости Самоград (Божји град) у засеоку Закому, о коме се говори у општем делу овога рада.

Порекло становништва.

Преци данашњег становништва Пријелози почели су се насељавати почетком 18. века. Најстарији становници су били:

-Славковићи и Мараши, које су Ћоровићи раселили. За:

-Мараше се зна да су отишли у Рогозну.

-Недовићи (100 к., сл. Аранђеловдан), кажу да је њихов предак дошао из Загарача. Родоначелник Недовића Недо најпре је био у Колашину, затим дошао у Крш Фемијића, а одавде се преселио у Пријелоге код свога зета. Од досељења броје осам појасева.

-Михајловићи, раније Брауновићи (12 к., сл. Аранђеловдан), дошли су из Мораче у првој половини 18. века. У Морачи и данас живе њихови рођаци Брауновићи који су пореклом из Братоножнћа. У Морачи су узели славу Аранђеловдан, а као прислужбицу задржали стару славу Св. Николу. Исељавали су се. Њихови рођаци су Миросављевићи у Лопижама код Сјенице и Станковићи у Расинској општини (Србија).

-Дробњаци (7 к., сл. Ђурђевдан) су пореклом из Тушиња (Ускоци). Били су најпре у Пештеру, а одатле се, пре 100 година, због зулума вратили у Пријелоге.

-Маслаци (5 к. сл. Ђурђевдан), досељени из Црвска због крви. Били су чифчије на земљи Ћоровића и Пачариза.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top