Порекло презимена, село Биоча (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Биоча, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадн Порекло становништва села Биоча, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Биоча (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Биоча (Бијело Поље)

Порекло становништва села Биоча, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и комуникације.

Ово село заузима особит географски положај. Смештено је на ушћу Љешнице у Лим испод Градине на којој су остаци старог града Бихора. Ту се од главног лимског одваја пут уз Љешницу  који води у долину Ибра и Рашке. То је учинило да у Биочу настане караванска станица и у неку руку друго подграђе града Бихора. Овоме треба додати плодност тераса и реку на којој су воденице. Због свега овога Биоча је била од давнина насељена.

Име села.

Њено име можда би могао имати етимолошкс везе као подграђе са градом Бихором (Бихор, Бихо-р-ча).

Земље и шуме.

Атар Биоча дели се у два дела: један поред Љешнице и Лима, који је под шљивама и воћњацима, и други на странама Градине, под шумама и утринама. У њима главннји делови носе називе: Дворишта, Чајири, Стрнце, Зенице, Репишта (њиве), Обере, Косов лаз, Рашљев клик, Вилина пећ (шуме и утрине).

Воде.

Биоча је богата водом. Особит значај има Љешница, која се користи и за покретање воденица и за наводњавање. На њој су пет воденица, од којих три мељу и у лето. У њима мељу жито и друга насеља (Црхаљ, Годуша, Црниш, Врба, Краденик, Јагоче и Штитари). Љешница има још већи значај за наводњавање. Прве воде су спроведене 1908. године. Канале је копао Јован Чукић. Он је са исте главе спровео два канала – по један са обе стране. На десној страни, због литице, вода је проведена корабима дугачким 20 метара. Омер-бег Ћоровић је захтевао да се један крак воде спроведе у седе Пода, али Биочани то нису допустиди. Вода за Пода је спроведена тек 1950. године. Сада воду из Љешнине деле: две ваде, један јаз за Пода и две воденице. Ред почиње од главе и долази сваки осми дан.

Старине у селу.

Најстарији трагови насеља су Црквина у Двориштима и гробље испод Пачариске кулине. Кажу да је у Дворишгима постојао неки стари сарај. Сви ови остаци су везани за раније српско становништво. Без сваке сумње у Биочи је било и других грађевина у вези са саобраћајем. До  новијег времена постојао је хан за преноћиште путника. Близу њега је била подигнута џамија, чији се остаци и сада виде. Она је представљала верско средиште бихочког џемата који су сачињавали шест насеља (Биоча, Подграђе, Гојевиће, Пода, Срћевац н Журене).

Порекло становништва.

Становништво Биоче се смењивало. Једни становници су се исељавали а други досељавали.

Старинци су:

-Пачаризи (род су са Кнежевићима у Будимљи). После 1912. године сусе иселили. Њих има још у суседном селу Гојевнћнма. Развалине њихове куле виде се у крају Зенице. Били су тако силни и самовољни да ни Турци нису смели певати пролазећн кроз Биочу. Пачариза има и у Гружи (Шумадија), који су се тамо иселили још док сви ннсу били примили ислам. Иселили су се и:

-Бикићи.

Од старијег становништва остали су:

-Бакије (4 к.), чији је предак досељен из Куча пре 180 година. Кажу да су од три брата: Бакије, Џоговићи у Журенема и Кадијићи у Гусињу.

-Исламовићи (2 к.), старином су из Роваца. Најближи су им роћаци Богавци у Велиђу код Иванграда.

-Бегановићи (3 к.), досељени из суседног Подграћа, а даљом су старином из Куча.

-Јашаровићи (1 к.). Било их је много више па су се иселили у Беране и друге крајеве. Досељени су од Гусиња.

После 1912. године многи старији муслиманскн родови су се иселили. Њихова имања су покуповали православни Срби из околине:

-Вуковићи (1 к.) из Заостра,

-Богавци (2 к.) из Beлиђа,

-Шћекићи  (2 к.) из Црвљевина,

-Тмушићи (2 к.) из Заграћа,

-Цимбаљи (1 к.) из Даспића,

-Стијовићи (1 к.) из Машта,

-Дробњаци (2 к.) из Штитара,

-Kopaћи (1 к.) из Крља,

-Милошевићи, Бахори (l к.), који су дошли из суседног села Трубине као муслимани и примили православље.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top