Порекло презимена, село Љешница (Беране)

5. маја 2019.

коментара: 3

Порекло становништва села Љешница, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и име села.

Село је у долини реке Љешнице, по којој је и добило своје име. Насеље је у живописној и плодној равни уоквиреној шумама.

Земље и шуме.

По дну равни поред реке су ливаде и њиве под кукурузом; на благим побрћима су воћњаци, а на странама шуме (Калудар, Глећевине, Белокоса, Стублови, Слана бара, Николин гроб, Вучавка).

Воде.

Љешиица је веома богата водом. Из реке се наводњава цела раван. Воде за пиће су у равни бунари, а по ободу, и на десној страни, извори: Кућингга, Јошар, Студена вода и Сига.

Тип села.

Село се дели на Горњу н Доњу Љешницу. Зеленкрш је мсћа измећу једног и другог дела. Куће су делом по ободу равни, а делом на странама Љешнице и потока који протиче испод Сенокоса.

Старине у селу.

То не значи да овде раније није било насеља, јер се виде трагови старог српског гробља у месту Пенџа.

Постанак села и порекло становништва.

Иако је у врло плодној околини, село Љешница је настало у новије време на ливадама, утринама и луговима суседних села.

Први су се овде, пре 80 година населили Кучи:

-Мирковићи (6 к.) из Кржање у Кучима;

-Вујошевићи (2 к.);

-Прелевићи (l к.) и:

-Вујадиновићи (2 к.).

Између два светска рата досељени су из околине Иванграда:

-Ђурашковићи (1 к.) из Будимље;

-Бракочевићи (3 к.) из Шекулара;

-Ђуришићи (1к.) из Виницке;

-Ивезићи (1 к.) из Црниша и:

-Бабачићи (1 к.) из Туцања.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Раде Бракочевић

    Уваженом академику Милисаву Лутовцу, поткрале су се грешке. Ђуришић је дошао са Полице – село Бабино, као домазет, на имање Вујадиновића, послије Другог Свјетског рата. Ђуришића нема у селу Виницка. Ивезића нема у Љешници. Они живе у селу Азане. Изостављена је једна кућа Кастратовића. Дошао као домазет између два свјетска рата са Полице – село Горажде, на имање Вујошевића. Изостављени: Јоксимовићи (1.кућа) и Шћекићи (1. кућа). То је стање у вријеме штампања књиге 1967. године. Бабачићи су краће вријеме живјели на купљеном имању Вујошевића. Касније се доселила једна кућа Ћеранића са Бора у Доњу Љешницу.

    • Владан Ђуришић

      Мирковићи су у Љешницу доселили знатно раније од времена које се наводи у цитираном дјелу. Лутовац 1967. године констатује “први су се овдје населили, прије 80 година Кучи” и наводи Мирковиће, Прелевиће и др. Дакле он сматра да су први досељеници ( Кучи) у Љешницу стигли крајем 19 вијека сто се не може узети као чињеница. Наиме, неколико догађаја са половине 19 вијека помиње конкретна имена из породице Мирковић што нам даје за право да сматрамо да су већ у то доба (дакле половина 19 вијека) Мирковићи били чврсто настањени у Љешници.
      Ни ауторову констатацију да је Љешница насеље новијег датума не можемо прихватити као извјесну, јер се ово село наводи у Попису призренског санџака 1571. године као насеље са 11 домаћинстава.

      • Влашанин

        Замолио бих госп.Владана ако може да ми каже нешто више о Ђуришићима у селу Тмушићи на Полици и зашто их зову Медоњићи.У ком времену су ови Медоњићи доселили у село Тмушићи.Знате ли можда у ком времену је живео њихов предак Медоња Ђуришић, кад су му потомци дошли у Тмушиће.Хвала Вам унапред за одговор.