Poreklo stanovništva sela Kladurovo, opština Petrovac na Mlavi – Braničevski okrug. Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan
Položaj sela.
Kladurovo je dva i po sahata udaljeno od Petrovca na severo–istoku. Selo se nalazi u dolini. Kuće su seoske poređane po stranama potoka od kojih je najveći onaj, što prolazi kroza samo selo, a izlazeći iz Kladurova nosi naziv Krška Reka, koja se uliva u Vitovnicu u ataru ranovačkom. Ovaj je potok nekada plavio selo, ali sad ga više ne plavi.
U selu se pije bunarska voda, a imaju i dva izvora. Oko sela, pak, i po salašima nema bunara, ali ima do 25 izvora, od kojih su neki vrlo jaki. Takav je izvor Bigar od koga postaje seoski potok, koji pri kišnom vremenu i posle topljenja snega okreće dve vodenice sa po dva kamena. I drugi potoci imaju svoje izvore, kao Orešac, koji se u seoski potok uliva.
U ova dva potoka ulivaju se drugi potočići. Tako y seoski potok sa desne strane utiču: Mihailov, Obršterov, Kruškin, Popovski, Stojkov i Ciganski Potok, a s leve: Dos, Butićev Potok, Orešac, Vujičin Potok, Čutski Potok, Bešondra i Jordački Potok. U Orešac se slivaju Rajkova Reka i Košutin Potok.
Izvor u Braniku, s leve strane Melničke Reke narod smatra za lekovit, te na njega dolazi Mlade Petke i Mlade Nedelje da se leči od groznice i „očiju“. Ima dana, kad se seljaci skupljaju oko ovog izvora, pa pevaju, igraju i gađaju u nišan.
Izvori se u opšte u ovim selima paze. Kad koji imućniji domaćin ima kod svog salaša dobar izvor, on ga očisti i lepo ozida, pa napravi gde će voda oticati, a gde će se zahvatati. Oko izvora sagradi klupe i pozove mnogo sveta i tu se oko izvora časte, namenjujući pri tome taj izvor za duše umrlih, a gde–gde i živih. Pri toj svečanosti taj se izvor pusti da teče, a to se kaže oslobodi, i svako može sa njega piti. To je običaj poman, pri kome se umrlima za dušu daje od svih mogućih jela. Ovo se smatra za najbolji spomen, zbog koga se umrlima gresi praštaju.
Zemlje i šume.
Zemlja za rad jeste van sela, a tako i šume. Šuma je bukova i graničeva. Veće prostorije pokrivene šumom jesu ove: Strenjak, Majdanska Šuma, Branik i u opšte cela istočna kosa iznad sela do na 1/4 sata daljine. Osim ovih ima dosta branika.
Tip sela.
Selo je zbijeno. Kuće su seoske jedna do druge, ali nisu ušorene. U selu ima jedna glavna ulica, gde se ogleda izvesna pravilnost, ali i ta je pored potoka. Selo se deli na krajeve, koji su razdvojeni bilo potokom kakvim, bilo nagibom zemljišta. Glavni deo, što se zove Selo, jeste onde gde su škola, sudnica i kafana. Ovuda prolazi i seoski glavni put iz Kučeva u Petrovac. Ostali krajevi zovu se: Orešac. (zovu ga i Zomun i Majur) sa 35 kuća, Sudomi (Sodom) sa 11 kuća i Krška Reka sa 27 kuća, računajući tu i one, koji su se odselili na salaše, pa u selu nemaju kuće. Od ranovačkog zaseoka Petrže Kladurovu pripadaju 4 kuće. U selu ima 99 kuća.
Od sredine sela do Orešca ima 1/4 sahata, do Sudoma i Petrža takođe 1/4 sahata, a do krajnjih kuća 3/4 sahata. Do prve kuće u Krškoj Reci ima 20 min., a do poslednje čitav sahat.
Kuće su u Selu, Orešcu i Petržu zbijene, a ostale su rasturene, što je došlo usled toga što su mnogi otišli na salaše i tamo stalno žive.
Priče o imenu sela.
O imenu sela nema nikakvih priča. Kraj Orešac zvao se, a i danas ga zovu u šali Zomun i Majur zbog svoje odvojenosti od pravog sela. Nekada se, kažu, zvao Maleševac. Sodom (Sudomi) je dobio ime zbog ulegnutog zemljišta, na kome su kuće.
O postanku sela i poreklo stanovništva.
Najstariji kraj sela je Orešac. Tu su se prvo doselili stari porodice:
-Negronji. Zato, što su oni prvi udarili kolac u Kladurovu, kako narod veli, oni se ne mogu nikad obogatiti. Osim toga njih uvek kunu, čim se ko naljuti na susede ili zemljište. Tada selo beše baš na izlazu Kladurovskog Potoka iz šume i klisure, i imađaše samo nekoliko kuća. I danas se to mesto zove: Seoska ili Orahova Dolina. Još i sad ima svaki svoje zemljište na svome mestu. Docnije se premestilo selo dalje niz potok i oko Orešca, gde je bio veći i ugodniji prostor.
Na ovo mesto su došle i ostale porodice. Najviše je doseljeno iz Crne Reke. Ima nekoliko porodica poreklom iz Homolja. Svi su se sklanjali od Turaka. Neki su se doselili iz Erdelja i Banata. Oni su dolazili nosebice i to, kako se priča, većinom zbog rđavih dela. Ove, koji su po starini iz Erdelja i Banata zovu imenom:
-Njamu ili Njamcul. Neke su se porodice odselile u Banat za vreme turskog nasilja. Svi seljaci slave slavu, a ima ih koji imaju i po dve slave. Jedna porodica slavi istu slavu. Tako, ceo Orešac slavi Sv. Nikolu, samo jedan, poreklom iz Homolja. ima drugu slavu. I u drugim krajevima slave najviše Sv. Nikolu, a zatim: Mitrovdan, Jovanjdan, Sv. Aranđela, Petkovicu, Veliku Gospođu i Sv. Alimpija. Mnogi i preslavljaju. Seoska je slava i zavetina o Spasovu i Ilijinu danu.
Starine, selišta, groblja i dr.
Selište kladurovsko je na mestu, što se zove: Seoska ili Orahova Dolina. Isto tako na današnjem mestu Kladurova, priča se, nekad su živeli Latini. I zaista na jednoj kosi, sa koje se daleko vidi, nalazi se ostatak nekog zamka ili utvrđenja, koji zovu Šetaće ili Četaće. (Zajedničko ime za sve takve ostatke). Raspoznaje se jedan zid. Ovde se y dubini od 0,50 m. nalaze cigle i kamenje, a i neke sitne bakarne parice.
Zanimanje stanovništva.
Meštani se zanimaju zemljoradnjom. Najviše se seje kukuruz, pa onda ječam, pšenica, ovas, raž i proso. Pored zemljoradnje zanimaju se i stočarstvom. Po popisu od 1895. god. bilo je ovaca 3.000, svinja 1.500, konja 105, goveda 400. I pčelarstvo je dobro razvijeno; celo selo ima oko 2872 košnice.
Ovde nema bačijanja, ali seljaci iz okolnih sela na Stiga i Mlave dogone svoju stoku i plaćaju za popašu od brava po 0,30 din. Često su njihova stada velika od 200—400 grla ovaca. Odavde se vraćaju oko Svetog Ilije.
Sem toga neguju pomalo i voće, naročito šljive, a zanimaju se još zimi i kopanjem kamena. Ima i dunđera i zidara. Ima nekoliko seljaka koji znaju više zanata. Ima ih, koji grade kola, kace, buriće itd. Jedni su terzije, a ima ih i kožuhara, koji prave šubare, i jedan koji štavi kože. Žene prave i sukno, s toga ima i valjavica. Osim toga žene prave i crepulje za pečenje proje. Čobani pletu korpe od pruća za prenošenje. Mnogi ljudi i deca pletu i šešire od pšenične slame i prodaju po 0,20—0,40 din. komad. Svi ovi radovi su manje više uzgredni. Oni se rade pored glavnog zanimanja zemljoradnje. Ima i jedan dućandžija i jedan mehaidžija, ali oni rade i zemlju, pored svih poslova.
Malo je njih što idu u argaštinu. Obično idu y Majdan-Kučajnu, gde čiste i uređuju šume ili rade po njivama, pošto rudnik ne radi. Plata im se po 30–40 din. mesečno. Ovi se opet vraćaju u selo.
U selu imaju 3 porodice Cigana-Roma. Kuće su im jedne do druge. Jedna porodica živi y zemunici. Zaiimaju se sviranjem i kovačlukom. Govore ciganski i vlaški.
IZVOR: Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)