Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 19.4.2019. | Допуњено: 19.12.2024.
Основни подаци о насељу
Бањкани су насеље у Затријепчу, албанском племену у саставу ширег етнички већински српског племена Куча, а тим именом се називају и сви становници тог села. Данашњи албански назив села је Бекај (Bëkaj), док су према изворима са почетка 20. века у то време на албанском коришћни називи Бенкај (Bënkaj) и Бекаи. Званични назив насеља на пописима становништва од 1948. до 1991. године је био Бенкаљ, а почев од пописа становништва из 2003. године званични назив је Бенкај. Да ситуација око имена овог села буде још компликованија, у литератури се могу пронаћи и погрешне верзије назива и на српском (Бањкањи, Бењкањи, Банкањи, Бенкањи) и на албанском (Бегај, Бенкаи). Све укупно постоји чак десет варијација назива овог места, што је незабележен случај у читавој Црној Гори. Није познато каква је етимологија овог назива. Насеље је до 2005. године припадало општини Подгорица да би њеном транформацијом у главни град Подгорица била формирана градска општина Тузи којој је припао цео Затријебач укључујући и насеље Бенкај.
Бањканима су као велико село представљали уз Бонкеће и Дељане једну од три основе групације у Затријепчу и имали су своје војводе. Бањкани имају свој катун у релативној близини Рикавачког језера на граници са Албанијом који данас територијално припада насељу Попрат. О Бањканима су у својим радовима о Кучима највредније податке забележили војвода Марко Миљанов Поповић, Јован Ердељановић и Миљан Јокановић. Данас се упоредном анализом прикупљених предања и генетичких тестова Y хромозома може доћи до одређених закључака што није било могуће у време када су споменути аутори писали о Бањканима.
У следећој табели је приказан упоредни број становника, домаћинстава и станова према пописима становништва након Другог светског рата.
| Попис становништва | Број становника | Број домаћинстава | Број станова |
| 1948 | 62 | 9 | без података |
| 1953 | 69 | 11 | без података |
| 1961 | 61 | 9 | без података |
| 1971 | 78 | 12 | 12 |
| 1981 | 44 | 7 | 7 |
| 1991 | 29 | 4 | 4 |
| 2003 | 7 | 2 | 7 |
| 2011 | ≤5 | 1 | 10 |
На основу ових података се може закључити да 70-година 20. века долази до наглог исељавања које је довело до тога да у селу данас живи свега пар становника у једном једином домаћинству. Као и друга пасивна подручја, из Затријепча се становништво константно исељевало, али упркос томе број становника се одражавао, међутим последњих деценија је дошло до исељавања комплетних домаћинстава, а не само појединаца.
Топоними
Ердељановић је забележио већи број албанских топонима од којих су многи српског порекла или се односе на некадашње српско становништво.
Топоними који потичу од личних имена и братстава:
– Пуси Гашаит (каменица Гашова)
– Ограја е Рушит (ограђа Гроздановића)
– Маја Богдонит (врх Богданов)
– Брегу Пљони (брег Пљанчорски)
– Барзањи
– Фуша те Бубит (њиве Бубића)
– Гропа те Делаит (рупе Дељанске)
Остали топоними:
– Т’бута те дрениквет (мекшине или дебелица код дрена)
– Кодрза прапе дрениквет (главица за дреном)
– Нардробо Скја (баштина или под српски)
– Рапшице (мале рапе – шкрапе)
– Бриђеза
– Бриња Раз (страна плочина)
– Рези јузишст (рт или стена маслинова)
– Крони Блинит (убао код липе)
– Ограја Марезе (ограђа од свађе)
– Маја Цукаит (врх кршевити)
Некадашње становништво
Ердељановић је забележио да су у Бањканима некада живела следећа братства којих више нема у овом селу: Ђерђеловићи, Рушевићи или Гроздановићи, Бардачори и Пљанчори. Није познато да ли су ова братства изумрла или су се некуд иселила. На основу презимена се може закључити да су у Бањканима у прошлости живели и Албанци и Срби.
Становништво у првој половини 20. века
У Бањканима су према етнографским радовима у првој половини 20. века живела четири рода.
1) Гашовићи или Гашићи (Гашаји на албанском) су по предању једини преостали староседелачки род у Бањканима. По родослову Јокановића из Врбице у Кучима, Гашовићи потичу од Гаша Николиног Јокановића, док од Гашовог брата Ђура који се иселио у Врбицу у Кучима потичу Јокановићи у том селу. Под утицајем далеко бројнијих албанских братстава у Затријепчу на римокатоличанство је прешао Вата Гашов због чега су се временом поарбанашили. У Бањканима је 1904. године када је Ердељановић обишао Куче била само једна кућа Гашовића. Славе Зоју Затријебачку, а стара слава им је Никољдан. Насупрот предању, утврђено је да Гашовићи не потичу од Јокановића. Гашовићи припадају генетичком роду Цијевњана и грани R1b-Y100058, док Јокановићи припадају роду Куча и грани E-BY165837.
2) Марковићи – Бањкани су највећи род у Бањканима и чине убедљиву већину становништва у селу. Њихов родоначеник Марко се према предању доселио из Ријеке Црнојевића, а потиче од лозе Црнојевића. Овај род према родослову чине Никпрељевићи, Мемчевићи, Паљушевићи и Љекочевићи (са огранком Ујкићима). Никпрељевићи су војводско братство свих Бањкана. О пореклу Марковића постоје два предања. Војвода Марко Миљанов Поповић је забележио да је њихов предак дошао са слугом Леком из Црнојевића Реке и да Бањкани воде порекло од њих двојице. Миљан Јокановић у свом раду о Кучима наводи да од Марка потичу Марковићи, а да од Мицака Лекиног потичу Мицаковићи, док Ердељановић не наводи која братства потичу од Марка, а која од Леке. Према другој верзији коју је забележио Љ. Ковачевић од Николе Пренташева Ивановића из Бањкана, Милош Ненадин се из Млетачке Републике доселио у Ријеку Црнојевића одакле је прешао у Бањкане где се и оженио. Милош је наводно био унук Ђура Црнојевића, односно праунук Ивана Црнојевића. Уколико се у Бањкане заиста доселио Милош Ненадин, био од Црнојевића или не, онда је он вероватно био деда Марка Петровог по коме се Марковићи презивају, тако да та два предања нису супростављена јер Марковићи заиста сматрају да потичу од Црнојевића што је забележио и Ердељановић. Марковића је заједно са Мицаковићима било 30 кућа у време кад је Ердељановић истраживао Куче. Сви Марковићи славе Зоју Затријебачку. До сада су тестирани припадници братстава Никпрељевић, Паљушевић и Љекочевић. Насупрот устаљеном предању према коме сва три братства потичу од Марка Петрова, ипоставило се да Никпрељевићи и Паљушевићи припадају роду Цијевњана и грани R1b-Y100058, а да Љекочевићи припадају грани J1-Y19093. Како су Никпрељевићи војводско братство у Бањканима, они и Паљушевићи готово извесно потичу од Марка Петровог, док се за Љекочевиће може закључити да су се прибратили Марковићима. Мемчевићи имају предање према коме од њих потичу муслимани Бектеши и Муљани из Гусиња, односно Бектешевићи и Мулићи, како се сада презивају.
– Муслимани Бектешевићи и православни Лончаревићи из Гусиња према предању које наводи Андрија Јовићевић даљим пореклом потичу од Милића из Бјелица одакле су се три брата доселила у Затријебач. Један брат је према предању ту и остао и полатинио се те су од њега „Бењкањи“ (тј. Марковиће), а од двојице браће који су отишли у Гусиње један је прешао на ислам и од њега су Бектешевићи, док је други задржао православну веру и од њега су Лончаревићи. Насупрот овом предању, утврђено је да истој хаплогрупи као Бањкани припадају Бектешевићи, док су Лончаревићи генетички сродни Раденовићима из Плава и припадају грани R1a-Y275542. Хаплотип Бектешевића још није доступан, тако да тек остаје да се утврди да ли су генетички сродни Бањканима. Може се одбацити и део предања о пореклу Бектешевића и Лончаревића од Милића из Бјелица, који припадају роду Матаруга и грани E-FT104106, као и сродство са Марковићима који роду Цијевњана и грани R1b-Y100058. Према једном предању, муслимани Бекташевићи из Лахола у Доњем Бихору потичу од Бектешевића из Гусиња, али за њих се испоставило да припадају роду Куча и грани E-BY165837.
– Мулићи из Доље и Гусиња су по предању раније имали презиме Муљђоновић, док неки данас имају презиме Муљић. За њих је такође утврђено да припадају истој хаплогрупи као Марковићи – Бањкани.
3) Мицаковићи (Мицакаји на албанском) потичу од Мицака, сина Леке који се према предању заједно са Марком доселио из Ријеке Црнојевића. Богишић, кога у свом раду цитира Јокановић, наводи да од Леке потичу и Паљушевићи који су према устаљеном предању грана Марковића, међутим према Јокановићу тај податак није тачан. Славе Зоју Затријебачку. Још нису генетички тестирани.
4) Пецовићи (Пецаји на албанском) су се доселили 1920. године из Селца у Климентима и последње су братство које се доселило у Затријебач. Славе Малу Госпојину. За Селчане је утврђено да припадају роду Климената и грани E-FT19186, због чега се исто може очекивати и за Пецовиће, који још нису генетички тестирани. У Селцу су славили Никољдан, а по доласку у Затријебач су узели племенску славу Зоју Затријебачку.
На основу досадашњих ДНК резултата, може се закључити да у Бањканима постоје најмање три генетичка рода:
- Цијевњани (R1b-Y100058)
- Љекочевићи (J1-Y19093)
- Клименти (E-FT19186)
За Мицаковиће још увек није утвђено којој хаплогрупи припадају.
Роду Цијевњана поред Марковића – Бањкана и Гашовића припадају још и Љуљђуровићи из Груда и Мараши из Зете који су пореклом из Хота. Може се закључити да Марковићи и Гашовићи потичу од старијег рода који се ширио током реке Цијевне. На основу етничке припадности и предања осталих братстава која чине овај род највероватније се ради о изворно албанском роду због чега се може одбацити предање о пореклу Марковића од Црнојевића, а у великој мери је доведно у питање и предање о досељавању Марка Петровог из Црнојевића Ријеке у којој није познато да су икада живела албанска братства.
Породице
У следећој табели су наведена братства чија је матица у Бањканима, као и места која настањују и крсне славе.
| Братство | Насеља | Слава |
|
Цијевњани (R1b-Y100058) |
||
| Марковићи – Бањкани | ||
| ▪ Никпрељевићи / Никпрељаји | ТУЗИ: Бенкај | Зоја Затријебачка |
| ▪ Мемчевићи / Мемчаји | ТУЗИ: Бенкај; СКАДАР: Копелник | Зоја Затријебачка у Бањканима, у Копелнику су муслимани |
| ▪ ▪ Бекташевићи | ГУСИЊЕ: Гусиње, Крушево, Доља, Вишњево; НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар | муслимани |
| ▪ ▪ Муљђоновићи | ||
| ▪ ▪ ▪ Мулићи / Муљићи | ГУСИЊЕ: Доља, Гусиње | муслимани |
| ▪ Паљушевићи / Паљушаји | ТУЗИ: Бенкај; УЛЦИЊ: Улцињ | Зоја Затријебачка |
| Гашовићи / Гашићи / Гашаји | ТУЗИ: Бенкај | Зоја Затријебачка |
|
Љекочевићи (J1-Y19093) |
||
| Љекочевићи / Љекочаји | ТУЗИ: Бенкај, Попрат, Владне, Шипчаник; ПОДГОРИЦА: Подгорица | Зоја Затријебачка |
| ▪ Ујкићи / Ујкаји | ТУЗИ: Бенкај; ПОДГОРИЦА: Подгорица, Ракића Куће | Зоја Затријебачка |
|
Мицаковићи |
||
| Мицаковићи / Мицакаји | ТУЗИ: Бенкај | Зоја Затријебачка |
|
Клименти (E-FT19186) |
||
| Пецовићи / Пецаји | ТУЗИ: Бенкај | Зоја Затријебачка |
| Напомене: Презиме – братство које је тестирано Место – место из ког потиче тестирани припадник братства За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава. |
||
Крсне славе
Сви Бањкани су римокатолици и славе Св. Богородицу прве суботе у октобру, славу коју Албанци у Затријепчу називају Зоја Затријебачка. У прошлости су сви Затријепчани славили Никољдан, а ову славу и данас обележавају породично, док госте зову на Зоју Затријебачку.
| Црквени назив славе | Народни назив славе | Датум по Јулијанском календару | Датум по Грегоријанском календару |
| Рођење Пресвете Богородице | Зоја Затријебачка | не празнује се | прва субота октобра |
| Свети Николај, Архиепископ Мириклијски Чудотворац | Никољдан | 6. децембар | 19. децембар |
Иако се сви Бањкани у матици изјашњавају као Албанци, специфични су по томе што сви родови сем касније досељених Пецовића и у данашње време чувају предање о српском пореклу упркос томе што већ неколико векова говоре албански и живе у претежно албанском окружењу.
Извори података
ДНК резултати:
– Српски ДНК пројекат
– Bošnjački DNK projekat
– Albanian Bloodlines Project
– Projekti Rrenjet
Генетичка стабла:
– YFull YTree v12.04.00
– FTDNA Y-DNA Haplotree
– ISOGG (International Society of Genetic Genealogy) Y-DNA Haplogroup Tree 2019-2020
Литература:
– Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
– Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
– Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
– Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
– Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
– Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
– Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја, 2. издање, Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
– Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
– Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2003, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003,Република Црна Гора, Завод за статистику, Подгорица, 2006.
– Упоредни преглед: домаћинства 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2003; станови 1971, 1981, 1991. и 2003, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003, Република Црна Гора, Завод за статистику, Подгорица, 2006.
– Fehim Džogović, Bratstvo Zećirovići, Rožaje, Avlija, 2016.
– Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
– Tabela N1. Stanovništvo prema nacinalnoj odnosno etničkoj pripadnosti po naseljima, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine, Uprava za statistiku Crne Gore – MONSTAT
– Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
– Tabela SN1. Stanovi prema korišćenju tj. namjeni po naseljima Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine, Uprava za statistiku Crne Gore – MONSTAT
24. април 2019. у 11:47
Радаш
Хаплогрупа коју носе Марковићи, али и Мурићи из Климената је заступљена и код Срба – дела Пипера, те и Вујовића, Радомана и других управо ка Ријеци Црнојевића. С обзиром на њихове приче о пореклу од Србина и код Марковића и код Мурића, шта тренутно генетика говори о овоме и сродњству ове две групе? Занимљиво је зашто би уопште та два братства себе везивали за Србина по пореклу, када се ради о Албанцима.
24. април 2019. у 18:37
Иван Вукићевић
Сва братства која сте споменули припадају грани R1b-L23>BY611>Z2705>Y33200 која је пристуна и код Срба и код Албанаца, међутим Марковићи нису исти род ни са Лутовцима ни са Мурићима, већ са Албанцима Љуљђуровићима из Груда и Марашима из Зете који су досељени из Хота и несумњиво су албанског порекла (презиме им потиче од албанског личног имена Мараш). За тестираног Никпрељевића из Бањкана је утврђено да не припада истој подграни као Лутовци и Мурићи (BY38894). Такође, недавно је утврђено да Лутовци не припадају подграни BY38894>Y32147 којој припадају Мурићи, тако да ни они међусобно нису у ближем сродству иако се тако нешто могло очекивати имајући у виду блискост хаплотипова.
Свакако је занимљиво што већина братстава из Бањкана има предање о српском пореклу. Управо то ме је и навело да се детаљније позабавим њиховим пореклом. Али захваљујући генетици, данас смо у прилици да проверимо тачност већине предања. Имајући у виду да су Марковићи исти род са албанским братствима у непосредном окружењу на ријеци Цијевни, предање Марковића о српском пореклу је вероватно последица њиховог предања о пореклу од Црнојевића за које је познато да су српска владарска породица.
25. април 2019. у 15:23
Радаш
Да ли се ради о паралелним подгранама између Лутоваца, Мурића и Цијевњана односно Албанаца из Груда и Хота, или нека од ових братстава у ширем смислу носе “старије подгране”, а нека млађе? Ако је ово друго у питању, да ли се зна за сада, ко носи “старије” подгране?
25. април 2019. у 18:54
Иван Вукићевић
Ради се о паралелним гранама, с тим што неке гране још увек нису именоване. За сваку грану је потребно да има барем двојицу BigY/WGS тестираних који јој припадају да би добила назив, тако да грана испод Y33200 којој припадају Цијевњани још увек нема назив. Примера ради, Y32147 је тренутно најмлађа позната грана којој припадају Мурићи, док је за Лутовце то BY38894 која је на стаблу изнад Y32147. За Муриће је утврђено да припадају грани Y32147 јер има и других родова за које је утврђено да јој припадају, док тестирани Драгићевић који припада роду Лутоваца нема ниједну заједничку грану испод BY38894 са другим тестиранима на FTDNA. Требало би до краја године да добијемо резултате BigY теста још једног Лутовца, тако да ће и њихова грана тада бити дефинисана и биће паралелна са Y32147.
26. април 2019. у 22:49
Радаш
Хвала на кратком и јасном објашњењу!
19. јун 2021. у 17:41
Неко,тамо далеко
Чуди ме господине Вукићевићу како понекад олако донесете неке закључке водећи се само генетичким истраживањима.Није све црно или бијело па да тек тако судите ко су старинци ко не,која предања су тачна,која не…
Кретање становништва је жива ствар.Зависи од економских,друштвених и историјских околности.Људи су редовно мењали место боравка па то што нема словенских хг у Затријепчу не значи да ту прије неких 500 година није било Срба и да је у ствари Затријебач увијек био територија албанских племена због неколико тестираних данас…Исто важи и за остале територије на граничној међи данашње ЦГ и Албаније.Сва та племена господине Вукићевићу имају мање више сличан шаблон предања.Или су српског поријекла или су ту некад живјели Срби па је неки њихов предак ту касније населио.Знате ваљда и да је турским пописом крајем 15 вијека на свим тим малисорско-црногорским територијама забиљежен минимум 25% Срба код свих тих племена која се данас сматрају албанским.
Ја ћу вам рећи без устручавања да је на тим територијама извршено право етничко чишћење.Можда не оружјем али уз помоћ турске апаратуре и притиска локалних албанаца верујем да је живот Срба на том простору постао немогућ.Исти шаблон као што данас раде уз помоћ САД-а,ВБ и ЕУ.Увежбали су нема шта.Опште је познат тај њихов однос према Шкијама и неалбанцима уопште…
Можда мој коментар касно стиже али надам се да ако једног дана набасате овдје уважите ову примједбу.Цијеним ваш рад али примјећујем да се крећете само по утабаним стазама методологије.Ако не узмете у обзир и неке друге факторе који би могли да објасне због чега данас генетички резултати не прате предања онда ваши закључци једва да имају већу вредност од оних који заступају неке сензационалистичке ставове који могу бити истинити али је мала вероватноћа за тако нешто.Две стране медаље а можда су она два милиметра пресека између њих права истина када говоримо о Генетичкој Генеалогији.За многе друге науке ваш начин резоновања би био 100% исправан!Када су овакве ствари у питању верујем да се слажете да ништа није 100% сигурно и да ако ништа барем треба да ставите као напомену да су друштвене прилике могле да утичу да данас имамо потпуно другачију генетичку слику него што је била 400-500 година раније.Та једна мала фуснота,напомена,која спушта сујету (наших) закључака на земљу и додатно даје на вредности оном који их износи…
Иначе како је кренуло могли би комотно да Албанци,Хрвати и Турци на основу тренутних резултата да тврде да у неким местима никада нису живјели Срби,Грци и Јермени и да је то одвајкада њихово…
25. јун 2021. у 14:53
Radovan
Vukićević radi pozitivnu stvar, pomjera granice i otvara pitanja koja su jako važna. Dinamika razvoja svake baze podataka zavisi od potrebe za odgovorima. Ja mislim da ste bez osnovanog metodološkog razloga napisali kritiku preko akaunta ”neko tamo daleko”, jer pogledajte Vukićevićev korijen razmišljanja i vaš. Vukićević priznaje savremeno stanje stvari i u njemu iznosi hipoteze koje su dokazive. Ali svaka hipoteza dobija protiv težu onda kada sazre dokazni materijal za kristalizaciju nekog pitanja.
Vaša greška je sledeća,
1. Mahmut Bušatlija ima po turcima rodoslov, koji je u skladu sa venecijanskim katastrom iz Skadra. Rodoslov nedvosmisleno kazuje da Bušatlije žive u Skadar u doba kada Crnojevići jesu hrišćani i vladaju nad Zetskim planinama, tj. neko bi kazao Vlaškim planinama jer su korišćene kao neki karantin za strance u doba Nemanjića. Posebno od doba kad su bolesti dolazile sa istoka u vidu epidemija. Prvi zvanični karantin u Evropi se gradi u Dubrovniku i to je medincinska revolucija u Evropi, ali taj karantin je preegzistencija koncepta vlaških karantina iz doba Nemanjića koji sigurno imaju Helenski ili Latinski korijen. Kako god bilo, Mahmut Bušatlija je kršten 2019 godine u Cetinju i proglašen za Kneza Zete i takođe preimenovan u Stanka Crnojevića. To je uradio lično Amfilohije, objavili su neki Crkveni mediji iz CG tu vijest. A ne postoji dokaz da su Crnojevići, većina Bušatlija čuva staru kuću u Skadar i ponose se svojim porijeklom od poturčenog krstaškog templara koji nema veze sa albanijom ili srbijom, niti nekim Crnojevićem.
2. Ne postoji drugi dokumentovan dokaz, sem dokaza da je Albanija nastala kao nacija migranata iz Napolija koji su kao uticajni ljudi u Rimu tvrdili da potiču od Albana trojanskog. Oni su osnovali koloniju na zemlji gdje je nađeno da je po starijim kartama postojala neka njihova Albanija, to je vjerovatno falsifikat koji se politički zloupotrijebio. Jer ti osnivači albanije su izumrli, ili migrirali. Ta elita albanaca koja dovodi migrante u svoju movu kraljevinu ne postoji i ne određuje nekoga etničkim albancem.
3. Ilirska albanija ne postoji, oni su etnički očišćeni tokom Rimskog carstva zvanično. Ali kao što imao Jadransko more danas, koje se naziva po plemenu Jadrani, očiglednu situaciju neo-ilirizma. Jer Jadransko more se nazivalo Sinje More po slovenskom jeziku. Pa su Itlaijani htjeli da ga nazovu Italijansko a Austrijanci Jadransko more, što je dovelo do pomorske bitke u kojoj Austrougari dobiju rat. Takođe admiral flote je u znak sjećanja na taj rat podigao rimokatoličku Crkvu u Crnoj Gori u naselje Krasnići a današnji Krašići gdje su i dovedeni ranije Crnogorci koji su porimokatoličeni i proglašeni Albancima.
4. Ti Crnogorci koji su dovedeni, oni su bili stanovnici Crnogorskog vijaleta i grkokatolici najvjerovatnije po dokazima koje danas imamo. Što znači da u CG dolaze iz Anadolije ili Grčke, tkz. unijate. Ja tako smatram po navodima samih potomaka tih ljudi koji se danas bave naukom u CG, oni pripadaju E haplogrupi i vode svoju naučnu akademiju u Podgorici.
5. Znači Albanaca nema, Malisori nisu smatrani Albancima ili Srbima. Bušatlija i Skenderbeg nisu smatrani Albancima, niti je Bušatlija smatran Crnojevićem kako se falsifikuje preko živog i priznatog porijekla. nije bio Albanac već je vladao CG vijaletom, ali je njegova teritorija podpala dijelom u teritoriju novoosnovane Albanije nakon pada Turaka dok drugim dijelom podpada u CG, koja čak nosi ime ne po Zeti, već po državi Bušatlije a neki čak kažu i Crnojevića zbog toga.
Kada već govorimo o tome, osvrnimo se u prošlost da potražimo E haplogrupu koju nazivate albanskom kao i ovu Srpsku. Srpska je nestala u etničkom čišćenju od Bušatlije i zato je teško možemo naći u Plav i Gusinje recimo. Samo Plav i Gusinje su etnički očišćeni u 17 vijek, kada je bila i bitka na cetinje, napadnuta Budva od Bušatlije… Tada su Piperi i Klimenti dobili vjersku većinu u svoje djelove, kao i etničku predpostavljam. U Albaniju vlada Bektaška sekta tada, u Crnogorski vijalet vlada Bušatlija blizak sa Francima u ratu protiv Austrije i Srba.
A E haplogrupa je jako teška tema, jer ih ima raznih kao i R1a ili R1b. Imamo skroz tamnopute R pripadnike haplogrupe u Indiji i Persiji. I skroz tamnopute pripadnike E haplogrupe u Africi i bliskom istoku. To ne govori o porijeklu toliko koliko o agresivnoj okupaciji afrike od anadolaca i indje od Skita i drugih arijevaca. Tako da dolazimo u situaciju da podcijennjujući njihovu istoriju neko ne vidi da postoje Morlaci kao odvojena E haplogrupa koja dolazi iz današnje Rumunije . Oni su poslati tamo od Vizantije da štite granice od ne-hrišćana, da spriječe svaki trgovinski karavan ne-hrišćana koji bi došli u izolovanu Vizantiju. Ali kada je Rusija krštena, tada su Blakumeni upali u problem jer su okruženi neprijateljima i ruskim slovenima i bugarima koji su zbog nedostatka ALELA u DNK imali crvenu kosu i bili prognani, pa se ujedinili sa arapima tj. blakumenima i napadali cargirad, srbiju ,grčku i postali sila zajedno sa avarima. Basaraba i pojedini slični I2A haplogrupe G2 haplogrupe su došli iz Rusije današnje preuzeli priamt nad njihovim novim nacijama.. da ne dužim, evo link neki jasan i podržan akademski i areheološki o Blakumenima-Morlacima kako ih bilježe naše hronike koje danas pripadaju Hrvatskoj. https://en.wikipedia.org/wiki/Bolokhovians, https://en.wikipedia.org/wiki/Blakumen
25. јун 2021. у 15:06
komentar na tekst o hrvatstvu, albanstvu i sl.
ovo ste napisali, ”Иначе како је кренуло могли би комотно да Албанци,Хрвати и Турци на основу тренутних резултата да тврде да у неким местима никада нису живјели Срби,Грци и Јермени и да је то одвајкада њихово…”
To je situacija koju napravili Bratonožići. Oni su imali iz svoga roda udate žene kod Sultana i Paša baš iz roda Balovića. Jako su uticajni bili u CG bijalet. Kada je oboren Jovan Stefan Balević kao lažno predstavljeni Ruski car u egzilu kojega su Cetinjani zato primili i zavjetovali mu se na odanost do smrti, dok nisu shvatili da ih je prevario. Tada je i oborena ideja da su Malisori Albanci, da su kuči, vasojevići ,piperi… albanci. Međutim od Balovića iz Perasta nikada nije oborena Lacmanizacija boke, gdje su oni proglasili sve za Hrvate, napravili teoriju Crvene Hrvatske kao prvo akademsko djelo na tu temu, napisali su prvi hrvatsko italijanski riječnik koji je vatikan odbijao i držao je i dalje primasa srpskog kao titulu za biskupa u CG.
I danas su balevići neki patricijanci Hrvata u Boku, https://hr.wikipedia.org/wiki/Balovi%C4%87
Tako da prvi zapis albanskog jezika koji se danas govori, ostavljaju Balevići, kao i ideju o Crvenoj Hrvatskoj. Njihov uticaj na osmanski dvor, kod venecije, preuzimanje vlasti na cetinje, falsifikovanje rodoslova. Veze sa jevrejima su ogromne, oni su organizovali iz Perasta traženje jevreja u Indiju, tj. oni su baš tražili 10 izgubljenih izrailjovih plemena. ne zaboravite mesija jevreja 1666 godine proglašen u Crnoj Gori u Ulcinju, sad mu spomenik podižu. Taj mesija nije bio balević, ali su nekako politički povezani ovi Balevići u Perast sa njim. Link je zvanični sajt ošštine Ulcinj http://ulcinj.travel/sabataj-zevi/
To je recimo jedan dio istorije gdje nastaju Hrvati i Albanci… Gdje je cijela crna gora zamrzila Lacmane tj. židove hrišćane. Ali Turci to sve demantuju sa popisima, posebno razbijaju neo-iliriski pokret i sl.
25. јун 2021. у 15:57
Radovan
Nadam se da moji komentari koji sam poslao ovdje, pa ih zato odbije anti-bot program.
Uglavnom, skraćeni su jer nisa psotavljao reference za 90 posto stvari, smatram da se grade na ovih 10 posto koje sam postavio. Smatram da se lako pronađu na internetu.500 godina Turske vlasti, sa sukobima na svakih 50 godina unutar vijaleta i sandžaka, jesu doveli do kompleksne situaicje gdje niko nije nevin. Možda jedino Dalmatinci i Krtoljani kao dio Dalmatinske eparhije, jer su se prvi oslobodili od Osmanlija, sačuvali zastavu Nemanjića koju danas pored mnogih opština nose i navijači Hajduka kao svoju. Međuti ni oni nijesu nevini, jer su od 1530 godine izvršili apsolutno etničko čišćenje svih ne-srba. Zato su stizale ovakve reakcije Bratonožića iz Perasta kao neke elite u crkvi, trgovini, politici, akademiji… balevića kao gospodara CG, Balevića kao Osmanskih aristokrata koji imaju krvne veze sa dvorom u Istambulu… Te reakcije su bile takve da su Srbe katolike proglašavali za Hrvate, suprotno od ostatka Evrope, Hrvati danas Dubrovnik proglašavaju za Hrvatski preko Persijskiih putopisaca Jevrejskog porijekla. Vatikan ga drži kao Srpski i kad nije dio Srbije.
Suština mojeg šetanja sa teme na temu, je pokušaj praćenja vaših misli i podataka. Suštinski mi smo svi Srbi danas, to je savremeno stanje stvari. Realni Srbin bi morao da bude lužički Srbin sa toliko mutacija koliko ih vrijeme razdvaja. Ali taj Srbin je manje od 1 posto Srbije, nikada nije vladao u Srbiji ili okolnim državama, sličniji je OSmanu nego nama ostalima. Samim tim kad to povežemo sa nekim židovskim pokretima u Crnoj Gori, sa pretvaranjem Srpskog crkvenog jezika iz 11 vijeka, u Hrvatski od strane Crnogorskih Baljevića-Balevića-Balovića… dobijamo problem. Kad se Crnogorski vijalet albanizovao, tada smo takođe dobili problem koji je došao preko veza Balevića na Osmanski dvor, kod Franaka, pa i Bušatlija.
Pa ne možemo Bratonožiće optužit za svoja djela anti-srpstva, jer su slijedili tadašnju politiku razbijanja Srpskog ustanka crkveno, akademski, politički…
A ne možeo ni kazat da u CG ne žive albanci, jer se savremeni malisori smatraju albancima toliko da dovode u pitanje albanski identitet šiptara na kosovo naspram svoga. Zato je Vukićević potpuno u pravu kad kaže da su u pitanju staro albanci, jer je to savremeno. Ako ne pratimo njega, onda ja nisam Srbin, iako su moji preci poznati Srbskoj istoriji od prije pada pod Turke kao jednak dio drštva tadašnje Srbije u srednji vijek. Jer ja nosim haplogrupu bre kao Bil Gejts, kao Mister Bin, haplogrupu istu kao Njegoš za kojega kažu da je posrbljen od profesora kao jako naivan čovjek. Pa jesam li ja posrbljen ili savremeni srbin. Mislim da sam staro srbin i živim na teritoriju svoga sela gdje je tradicionalna igra mještana vizantijskog porijekla ne srpskog, danas se za tu igru kaže da je grčka tradicionalna igra slična Bući. Najveći komad zemlje koji sam naslijedio od predaka u 14 vijek, se naziva Metezi, na njemu su tumuli mojih i predaka od tuđih rodova. U 14 odeljak zakona Cara Dušana stoji da je zabranjeno da se nastavja sa praksom kremacije preminulih, da se popovima pećke patrijaršije zabranjuje da nastave običaj odlaska na kremaciju preminulih. Što znači moji preci se nijesu sahranjivali nego kremirali, sahranili bi se u tumele, samo zbog crkve, tada je taj tumul bio kao kripta a ne grob. Jer su vjerovali da će otavde opet da izađu živi
17. јул 2021. у 19:56
Neko,tamo daleko
Da.kritika iza nick-a,tj accounta se cini zaista nekorektnom i nepravednom.Ali to je danas u doba drustvenih mreza i interneta realnost i svi koji pisu moraju biti spremni na kritiku bila ona opravdana ili ne.Nije mi bila za cilj namjera da diskreditujem delo i rad gosp. Vukicevica vec samo da ukazem na jedan obrazac zakljucivanja koji mi se,konkretno na ovom podrucju,ne cini bas ispravnim.Ali isto tako i da iskritikujem samog sebe jer sam napravio previd koji je doprinio da moj prethodni komentar bude previse strog i u nekim djelovima promasen.
Tako da sa te strane moje izvinjenje.
No ostajem pri stavu da je primjetna tendencija dijela clanova Porekla da se albancima u tom kraju (odredjeno podrucje Malesije) zbog trenutnih genetickih rezultata daje prednost, tj. status starosedelaca a da se zbog odsustva ocekivanih slovenskih HG na odredjenom podrucju citava predanja koja idu u korist srpskom narodu/plemenima proglasavaju kao ” najverovatnije netacnim” ili popularnijim izrazom “padaju u vodu”.
Ne svidjaju mi se olako izreceni komentari sablonskog tipa :”da je na tom podrucju (selo/oblast) bilo Srba/Slovena do sada bi izbio neki DNK rezultat koji ide u prilog tom predanju”.Vec sam naveo niz mogucnosti u prethodnom komentaru zbog cega je to tako a dodacu jos i mogucnost da su novopridosli albanci preuzeli predanja nekih znamenitijih lokalnih srpskih porodica koje su protjerali.Tako da DNK rezultati svakako nebi potkrepili takva predanja.Zanimljivo,pokazali su da uopste nisu gadljivi na srpske istorijske licnosti i da su uporni u tome da ih prisvoje.Tako da ne treba u potpunosti iskljuciti mogucnost da je na tom podrucju zaista zivjela neka porodica u srodstvu sa Crnojevicima koja je napustila to podrucje pod pritiskom novopridoslih Albanaca.Zbog prezimena koje je bilo na cijeni ti isti Albanci su mogli sebi dodati u “CV” Crnojevicko porijeklo…
Iako hvala Bogu zbog obimne istorijske baze podataka i toponima niko ne spori prisustvo Srba i Slovena u skadarskoj/zetskoj regiji tokom srednjeg vijeka praksa je da se ta lokalna predanja u korist Srba proglasavaju netacnim jedna za drugim.
Sve i da jeste tako u pojedinim slucajevima nema razloga da se tako nesto objavljuje.Nema potrebe da radite domaci zadatak umjesto albanskih politicara/istoricara/etnologa.Mogu samo da sede,pijuckaju kafu i prenose pojedine vase clanke/komentare.
22. јун 2019. у 03:41
Radivoje Bošković
Zoja Zatrijebačka nije 13 dana prije našeg praznika Mala Gospojina već prva subota Oktobra mjeseca
24. јун 2019. у 07:38
Иван Вукићевић
Хвала Вам на овом податку, исправљен је датум ове славе у табели.
10. септембар 2024. у 00:49
Nikollë Lucaj
Čitam ovo vase srbovanje i ne mogu da ne bačim komentar, inače sam Zatrijebčanin-Trieshi. Kao prvo pleme Kuči (Berish Kuçi) su 100% Albansko pleme i 100% katoličko koje se 1732 gidine asimiliralo i posrbilo i počelo prelaziti u pravoslavnu vjeru. Danas jedno jedino selo u tom plemenu koji su ostali katolici albanci su Koći koji dokazuju pravo porijeklo Kuča danas i ko su bili nekad. Zatrijebač za vašu informaciju je pleme u Velikoj Malesiji i jedno je od 7 malisorskih plemena zasebno koje ima 9 sela i 11 zaseoka. A plemena Velike Malesije su po redu 1.Hoti 2.Grude 3. Kelmendi 4.Kastrati 5.Trieshi (zatrijebač) 6.Boga 7.Koja (Koći-Kuči) toliko da znate samo, i ne pravite lažnu istoriju i prisvajate nešto što nema blage veze sa istinom. Samo čitam i smijem se vašim glupostima i izmišljotinama koje ste ovđe naveli.
10. септембар 2024. у 10:36
Иван Вукићевић
Једино чему можете да се смејете је Ваше елементарно непознавање историје племена из кога потичете. У поименичном турском дефтеру из 1485. године, који је превео Селами Пулаха (некадашњи председник Академије наука Албаније), јасно се може видети да је око половина становника тадашње нахије Кучи имала српска православна имена. А Пулаха сигурно није “србовао”, за шта мене неосновано оптужујете. Међутим, Ви наводите да до 1732. године уопште није било православаца у Кучима, што је вероватно највећа глупост коју сам прочитао у скорије време. Православље је поново почело да доминира у Кучима тек у време племенског војводе Лала Дрекаловог, од кога потичу Дрекаловићи, а у Кучима присутно још од Немањића. Управо је Лале Дрекалов прешао на православље у другој половини 17. века, а са њим и многи Кучи који су до тада били римокатолици. Што се тиче Ваше тврдње да Затријебач није део Куча, данас заиста није јер се поменуто племе у потпуности осамосталило током 20. века, али у прошлости је итекако био део Куча. Био је део Куча у време турског дефтера из 1485. године, као и у време Марка Миљанова и Јована Ердељановића, који су крајем 19. и почетком 20. века етнографски обрадили Куче. Да је Затријебач изворно био део Куча најбоља је потврда то што Бонкећи, који су највећи род из Затријепча од кога потичу и Ваши Луцаји из Стјепова, припадају истом генетичком роду као и Старокучи и Дрекаловићи (E-BY165837). А Бонкећи су још у време дефтера из 1485. године били у нахији Кучи. Можете Ви да причате о Великој Малесији, па и Великој Албанији ако желите, али Ви Затријепчани ближих сродника од православних Срба из Куча немате. А то што сте се одрекли свог кучког племенског идентитета, па сада тврдите да ви Затријепчани нисте Кучи, Ваш је идентитетски проблем, а не мој.
10. септембар 2024. у 20:32
Nikollë Lucaj
Ok. Evo bio bih vam zahvalan da mi odgovorite na pitanje koje cu vam postaviti. Ko je bio otac Vojvode Drekale?
10. септембар 2024. у 22:58
Иван Вукићевић
Према устаљеном предању Дрекаловића, отац њиховог родоначелника Дрекала је био Јован, за кога кажу да је био син Ђурђа Кастриота Скендербега. По том предању, након Јованове смрти његова жена се преудала за Никезу Мариновог (родоначелника Никезића од рода Старокуча) и довела са собом Дрекала. Према другом предању, које имају Старокучи, Дрекале је био рођени син Никезе Мариновог. С обзиром да Дрекаловићи припадају истом генетичком роду као и Старокучи, прво предање је очито нетачно. То не значи да је Никеза Маринов нужно био његов отац, али је врло могуће да заиста јесте пошто су Никезићи и Дрекаловићи генетички сродни. Дубљим генетичким тестовима би се то лако могло проверити.
12. септембар 2024. у 20:45
Nikollê Lucaj
Odličan odgovor. Potvrdili smo da je vojvoda Drekale bio sin Đona Kastriota. Kojega je majka dovela iz Albanije u Kuče, i od njega su svi Drekalovići. Sami presudite o čemu se ovdje radi.