Poreklo stanovništva sela Brodosavce, Grad Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi „Gora i Opolje“ Milisava Lutovca, izdanje 1955. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan
Položaj sela.
Selo je na obodu polja, na mestu gde se sastaju dva potoka koji dolaze ispod vrha Šar–Planine. Naselje je na nanosima reke, koja ponekad plavi jedan deo sela.
Vode, istorijat i starine u selu.
Iznad sela se izdižu planinske strane bogate pašnjacima, a ispod sela plodna ravan. Na samom mestu gde reka silazi u ravan ima dosta vodenih padova na kojima je podignuto 11 vodenica. Ovakav položaj je bio uvek povoljan za naselje. U njemu je Kukli–beg podigao turbe, džamiju, dvor i vodovod. Dvor je bio u Begljaru (Kukli–begu), pola kilometra od sela Brocosavca. Tu se sada od starog „saraja“ još vide temelji, ostaci vodovoda i Česma Sarajit (Sarajska Česma). U turbetu, koje je podigao Kuš-beg, vidi se grobnica njegove dece i žene. Pored turbeta je sahranjen neki prijatelj Kukli–bega koji je došao iz Skoplja u rocte i tu umro, što se vidi iz nadgrobnog spomenika.
Zemlje i šume.
Plodni krajevi ispod sela koji se navodnjavaju su: Ključ, Reka Kukit i Vakuf. Na 2 km u ravni ispod sela je Zinovo. Strane iznad sela, na kojima se seje ječam, raž i ovas, nose naziv Šumljak. Planine: Guri Vive, Guri Prdarda, Kari, Šulemetica i Šterpovo, udaljene su od sela 3 časa hoda.
Tip sela.
Brodosavce se deli na mahale po rodovima. Kao mahalu treba uzeti Begljar, jer je u neposrednoj blizini.
Poreklo stanovništva.
Preci većine današnjih redova su ovde doseljeni na imanje Kukli–bega.
Rodovi po kojima ce i mahale nazivaju ovi su:
-Čin, 30 k. i:
-Daš, 10 k., su došli iz Mata;
-Babahasan, 20 k., su došli iz Skoplja;
-Imam Mahala (Odža Mahala), 25 k., su došli iz Skoplja ili Turske;
-Kukli–beg, 20 k., kažu da je predak došao iz Orsona na granici Rusije. Stanovnici ove mahale smatraju da su rod Kukli-bega, što nije sigurno.
-Čapljak, 15 k.,
-Tumaj, 15 k., i:
-Duraj, 13 k., su došli su iz Haca;
-Dedaj, 15 k., su iz Arbanije;
-Korlać, 8 k., su nepoznatog porekla;
-Kuti, 12 k., su nepoznatog porekla;
-Šifta, 15 k., su nepoznatog porekla i:
-Đuzel, 10 k., su nepoznatog porekla.
IZVOR: Prema knjizi „Gora i Opolje“ Milisava Lutovca, izdanje 1955. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan
Komentari (0)