Порекло презимена, Велико Лаоле (Петровац на Млави)

15. јануар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Велико Лаоле, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи “Млава, Хомоље, Звижд” (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић

Положај села
Велико Лаоле налази се у млавској равници на половини пута, што из Петровца у Шетоње води. Куће сеоске су поређане изнад леве терасе Млавине, са стране оне брдске косе, што се од Ћовдина упутила ка Петровцу. Око села обилази осим Млаве још и Бусур са северо-западне стране, у који утичу многи потоци, што с ове брдске косе силазе. Међу овима знатнији су: Водена и Дедињак.
У селу има приличан број кладенаца, чија вода служи за пиће, као: Ољудница, Смрдањ и Стубањ, али већина кладенаца нема нарочитих имена. Ови кладенци не могу да подмире потребу села, с тога сељаци копају бунаре-ђермове, који им дају воду за кућевну потребу. Јачи су извори у атару сеоском они, од којих постају потоц Дедењак и Водена и још неколико других у Врбовцу. Не далеко од села под брдом налазе се извор Блага Марија, који сматрају да је лековит.
Тип селa
Велико Лаоле је село збијено. Један суви поток дели га на две мале: Горњу и Доњу. Куће су близу једна до друге, и поређане су обично поред улице – сокака. Главни је сокак у селу пут, што иде из Петровца у Шетоње. Око њега су поређане с једне и друге стране куће сеоске, те чине једну улицу, кроз коју треба ићи готово пола сахата.
Распоред породица и број кућа у селу, као и то одакле су дошли и коју славу славе, видеће се из следећег прегледа:
– Ђуричићи (35 кућа) крај пута Доње Мале, из Шумадије – славе Св. Алимпија.
– Мисаћи (26) крај пута Доње Мале, из Неготинске Крајине – славе Св. Николу.
– Ранићи (50) у средини Доње Мале, из Неготинске Крајине – славе Св. Николу.
– Урлићи (8) у Доњој Мали, из Неготинске Крајине – славе Св. Николу.
– Ћирићи (16) у Доњој Мали, из Неготинске Крајине – славе Св. Николу.
– Поповићи (6) у Доњој Мали, дошли из “прека” – славе Верижице.
– Живановићи (16) у Доњој Мали, досељеници из Шумадије – славе Св. Ћирила и Методија.
– Стојкићи (25) у Доњој Мали, досељеници из Старе Србије – славе Св. Трифуна.
– Бачкићи (10) у Доњој Мали, дошли из Бачке – славе Св. Лазара.
– Крајиници (2) у Доњој Мали, из Неготинске Крајине – славе Св. Николу.
– Науновићи (2) у Доњој Мали, из Македоније – славе Св. Аранђела.
– Стојановићи (3) у Доњој Мали, дошли из Бугарске – славе Св. Николу.
– Рибарци (18) у Доњој Мали, из Хомоља – славе Св. Јована.
– Диздари (19) у Горњој Мали, дошли са Косова – славе Св. Јована.
– Лалићи (16) у Горњој Мали, из Шумадије – славе Св. Алимпија.
– Кумријићи (20) у Горњој Мали, досељеници са Косова – славе Св. Јована.
– Станковићи (26) у Горњој Мали, дошли са Косова – славе Михољ-дан.
– Човикићи (29) у Горњој Мали, из Влашке – славе Петковицу.
– Боговићи (23) у Горњој Мали, из Шумадије – славе Св. Андрију.
– Првуловићи (30) у Горњој Мали, из Влашке – славе Митров-дан.
– Јосимовићи (5) у Горњој Мали, дошли из Старе Србије – славе Св. Јована.
– Влачићи (16) у Горњој Мали, дошли из Црне Реке – славе Св. Николу.
– Крстићи (6) у Горњој Мали, дошли са Косова – славе Св. Ђорђа.
– Страхинићи (20) у Горњој Мали, из Неготинске Крајине – славе Св. Николу.
У Великом Лаолу има 427 кућа са 612 пореских глава. Обично су фамилије у близу, ретко која је растурена. Узрок овакој груписаности кућа јесу: 1) груписаност имања; 2) извори – кладенци, око којих су се населили; 3) сам начин насељавања, јер су долазиле фамилија за фамилијом. У селу нема великих задруга, јер чим отац сина ожени, обично се после кратког времена разделе.
Оснивање села, ранија насеља и њихови трагови
Село ово није било од старина на данашњем месту. Прве фамилије, што се сматрају за осниваоце Великог Лаола, као што су: Станковићи, Кумријићи, Диздари и Кристићи, биле су настањене на левој страни реке Млаве, на месту званом Коварна, близу села Лесковца и варошице Петровца. Одавде их Турци рестерају и они побегну прво на десну страну Млаве, на место Вреоце, између Бистрице и Ждрела, а у близини Решковице. Али, одавде се врате, по свој прилици, да би били ближе напуштењим имањима, опет на леву страну Млаве и на садашњем месту селишту, које се онда звало Добре Воде, оснују село. Време, кад су ове фамилије овде дошле и зашто су се са старога места свог кренуле, сељаци не знају.
Тада су се доселили прадедови: Живановића, Јосимовића, Стојкића и Лалића. Али, одавде су бежали од чуме – колере. Једни пребегну опет у Вреоце, а други и брдо. Ови, што су дошли на брдо нису више хтели да се враћају, него раскрче шуму и оснују село Лаоле, које доби назив Велико, за разлику од оног на десној страни.
Овде се у другој половини XVIII столећа доселе: Првуловићи, Ранићи, Ђуричићи, Човикићи, Боговићи, Урлићи и Мисаћи. Сад их Турци опет не остављају на миру, него их  сваки час нападају и пљачкају, пошто је овуда пролазио главни пут у Горњак и Жагубицу. Они су трпели докле су могли, па онда побегну у збег, у клисури реке Решковице. Кад је престало турско насиље, они се враћају опет на своје место.
У Велико Лаоле долазе сад и остале породице, већином бежећи од насиља турскога, а то су: Ћирићи, Влачићи, Страхинићи и Рибарци. Затим неке породице с “прека”, као што су Поповићи, Бачкићи. Много доцније, нема ни 50-60 година, досели се још породица Крајинци, а још доцније: Науновићи и Стојановићи. После ових, досељавања више није било. Село је даље расло прираштајем.
Заветина сеоска је о Спасову-дне.
Распоред кућа нема баш везе са старином. Новији досељеници заузели су готово средину села, јерсу куповали имања од ранијих досељеника. Разлике међу досељеницима разних крајева нема. Они су се потпуно изједначили како међу собом, тако и са околином у којој живе.
ИЗВОР: Према књизи “Млава, Хомоље, Звижд” (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.