Порекло становништва, насеље Ново Брдо (Ново Брдо) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Ново Брдо, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд Порекло становништва насеља Ново Брдо, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло становништва, насеље Ново Брдо (Ново Брдо)

Порекло становништва, насеље Ново Брдо (Ново Брдо)

Порекло становништва насеља Ново Брдо, општина Ново Брдо  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село je на истоименом брду поред самихзидина старе новобрдске тврђаве, са њихове источне стране. Село je на надморској висини од 1062 м.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара, али они пресушују преко лета, те се лети у бурадима на коњима носи вода са Бубрег Чешмеси (Бубрешке Чесме), на североисточном подножју брда.  Извори: Кадин Сун (Госпођина Вода) и Мамуд Челеби Сун (Вода Господина Махмуда).

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Шеитл’к (Погибиште), Кара Каш (Црна Обрва), Зелен Бор, Провалија; за шуму: Клокоч, Грижељ, Крускн Поток. Остали топографски називи: Мејданл’к (Ширина), Јауди Мезари (Јеврејско Гробље), Шент Мезарн (Гробље Погинулих), Емин Мезари (Гробље Спасених).

Тип насеља, данас и раније.

Село је сада збијеног типа, а као мало насеље на махале се не дели. За раније доба, а нарочито за српске деспотовине, када је Ново Брдо било велики и многољудни град од 40.000 становника, Ново Брдо није могло бити само на садашњем месту, јер за велики број кућа нема места на заравни овог брда. Ту је поред тврђаве био један и можда најважнији део вароши. Остали су делови били на другим местима и одвојени од тог средишњег дела. Варош је, дакле, била разбијеног типа. По старинама, топографским називима, траговима рударских радова и по неким причама као да су се делови те старе и разбијене новобрдске вароши пружали до села Извора на западу, до Нишиног Кола (махала села Маревца) на северу до села Бољевца и Јасеновика на  истоку и до Трнићевца на југу. Зна се да се село Бостане чак и око 1780. године рачунало за подграђе Новог Брда и да је у њему тада било седиште новобрдске властн.

Историјат насеља.

Прошлост Новог Брда је описана у делу Косте Н. Костића: Трговински центри и друмови, Београд 1899, стр. 244—254, а потпуније у његовим Нашим новим градовима на југу. Београд 1922, стр. 134—142. По народном предању у Кривој Реци Ново Брдо је за средњевековне српске владавине имало 12.000 кућа.

Старији Турци Новобрђани памте да је и пре 70 година било Срба на Новом Брду. Тада је Ново Брдо имало 2 дућана  и око 30 кућа, од којих је једна кућа била српска и једна циганска, остале турске.

Порекло становништва.

У селу живи само турски род:

– Хаџи Ибрахим так’ми. Старнном је из Мале Азије и по његовом предању досељен је још при заузећу Новог Брда. Имао је велике чифлуке у Кривој Реци, па и у Горњој Морави и Изморнику.

*

Порекло становништва засеока Власе* у саставу насеља Ново Брдо

Положај засеока.

Заселак је на коси Соколар, северозападно од Новог Брда и у долини Куског Потока, северно од Новог Брда.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Куски Поток, Баговишта, Соколар, Мучибаба. . .

Тип засеока.

Заселак је разбијеног типа. Дели се на две махале: на Власе и Муаџере. Удаљење између махала је око 1 км. Куће у махалама нису груписане.

Старине у засеоку.

У хатару засеока наилази се на темеље од кућа. Можда је овде био један део старе новобрдске вароши. Арбанаси кажу да њихови преци нису затекли село.

Постанак засеока.

Преци данашњих Арбанаса ово га села подиглису садашње насеље пре 140 година. Заселак сада улази у административни састав села Новога Брда.

Порекло становништва.

Родови:

-Пацовићи (12 к.), од фиса Краснића, пресељени од истоименог рода пре 140 год.

-Бујак (7 к.), од фиса Краснића, досељени као мухаџири 1878 године из Пороштице (Јабланица).

-Антанасковци (2 к., св. Арханђео), православни Срби. Пресељени 1929 године од истоименог рода у Извору, на купљено имање. Даља старина им је као код Атанасковаца у Извору.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top