Радашиновци су село у Далмацији (Равни Котари), јужно од Бенковца, а источно од Биограда, на северној страни Вранског језера. Административно припадају граду Бенковцу (Задарска жупанија). Један период се село звало Радашиновци, али је 2015. године враћен стари назив.
Село се налази у крашком пољу, издуженом у правцу северозапад-југоисток, паралелно са Вранским језером. У том пољу су такође насеља Врана (северозападно)и Бањевци (југоисточно). Између поља и Вранског језера се протеже брдо Црногорка, чији је највиши врх Штандарац (303 м). Насеље Радашиновци се налази на северној (супротној) страни поља, а изнад њега се издижу брда Висока (254 м), Башићева главица (214,7 м), Камењак (211 м) и друга.
У Радашиновцима се налази стара римокатоличка црква Светог Анте Падованског.
На попису 1991. године, Радашиновци су имали 479 становника, од чега 371 Хрват (77,5%), 101 Србин (21%) и 7 осталих.
Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом
Српска презимена
ВОЛАРЕВИЋ (7) – Свети Никола
ДРЧА (26) – Свети Јован (присутни у 18. веку)
ЈОКИЋ (11) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)
КНЕЖЕВИЋ (10) – Свети Георгије
КОРДА (14) – Свети Јован (присутни у 18. веку)
ПЛАЗИНА (9) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)
ПУПОВАЦ (14) – Свети Архангел Михаило
ШКОРИЋ (11) – Свети Георгије
Хрватска презимена
БАШИЋ (115) – (присутни у 18. веку)
ГЛАДОВИЋ (21) – (присутни у 18. веку)
ДОШЕН (23) – (присутни у 18. веку)
ДРЛИЋ (22) – (присутни у 18. веку)
ЈАКОВАЦ (28) – (присутни у 18. веку)
МАТИЋ (30) – (присутни у 18. веку)
РАКИЋ (48) – (присутни у 18. веку)
ЧЕПРЊА (19) – (присутни у 18. веку)
Извори:
- Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
- Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
- Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)
Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић
Коментари (0)