Порекло становништва села Бело Брдо, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у изворишту Белобрдске реке, са кућама на странама брда Соколице и Чучајице. Око села су: Војетин (1558м), Влашка раван, Суво рудиште – Панчићев врх (2017м), Просечаница, Саставци – “Састанци” Потока под Баљачу и Бадаловиће.
Воде.
Пије се вода с извора. Позната је вода Извор у Селишту.
Земље и шуме.
Делови у атару села су: Базиће, Шулиће, Селиште, Врла страна, Лебара, Света Петка.
Тип села.
Село састављају неколико кућних група. Удаљене су једна од друге 300–500 м, само су Базићи издвојени; више од 1 км ова кућна група је удаљена од најближе групе. Куће у кућним групама су збијене. Гробље је у Селишту, код црквине Св. Петке.
Историјат села.
Бело Брдо је старо насеље. Бјело Вечдо помиње се у дубровачким архивским књигама 1438. године. Око средине 15. века у Белом Брду је знатна дубровачка колонија Дубровчана.
Године 1878. у Белом Брду су 13 кућа са 150 становника. По попису од 1921. у селу је 31 домаћинство са 194 члана, а 1948 — 43 домаћинства, са 337 чланова.
Старине у селу.
Око црквине и Извора у Селишту, земљиште је врло неравно. Виде се већа и мања улегнућа на површини земље, једини трагови насеља. Овде је, кажу, било “старо” Бело Брдо средњега века. Стара црква Св. Петке одавно је порушена “до темеља”.
На Војетину, у потесу Лебаре, су многобројни и знатни остаци рударских радова.
Порекло становништва.
Родови.
Према дубровачким архивским књигама у колонији Дубровчана око средине 15. века, поред домаћих људи живели су Дубровчани трговци:
-Брајковићи, Ивановићи, Богићевићи, Смољановићи, Крусићи, Радичевића, Радосалићи, Богосалићи, Дејановићи, Пећинићевићи, Прибисалићи.
Садашњи родови:
-Базићи и Ђурићи (18 кућа, Св. Јован, 7. јануара) доселили су се пре Велике сеобе од Билеће у Херцеговини. Потомци су познатог кириџије оног времена Томаша Базе. Шуле-Шулићи, а и Шуловићи грана Базића рода прешли су у Равниште – Запланину. Успомене на одсељене Шуле, сачувала се у називу потеса — Шулиће.
Скоро у исто време кад и горњи у селу су се настанили преци:
– Гогића и Томића (7 кућа, Св. Никола). Доселили су се од Дубровника, а онамо су доспели од Призрена.
После предака Гогића и Томића дошли су далеки преци:
-Милића, из племена Куча. Данас ихје 2 куће и славе Св. арх. Стефана.
-Крстојевићи, крвне сроднике Милића “господар сеоски ага Турчин” преселио је у Чајтину.
После рата 1877/78. y селу се настанио:
-Даничић (1 кућа, Св. Никола) из Црнатова.
*
Заселак Марушиће.
Положај засеока.
Мали заселак Белог Брда је у изворишту Марушићке реке.
Пије се вода с извора.
Поједини делова атара се називају: Бадалоњиће, Кључ, Јаруге, Џемен, Орљак и Влашка раван.
Гробље је под Бресјем, у Марушићкој реци.
Године 1812. Срби су држали под својом владавином село Марушиће у кнежини Горњег Ибра, Нахији новопазарској.
Године 1878 у Марушићу су 3 куће, са 30 становника. Године 1921. Марушиће је имало 7 домаћинстава, cа 32 члана.
У засеоку су многобројни и разни трагови старих рударских радова.
Порекло становништва.
Родови.
-Марковић и Тодоровићи (3 куће, Св. Јован, 7. јануара) су од Јовањчана из Белог Брда. После рата 1914/18. неке породице Марковића одселиле су се у Букош на вучитрнском Косову, док су се Миливојевићи, њихови сродници, одселили у Крњинце код Истока у Метохији.
*
Заселак Лескова.
Положај засеока.
Село је под Соколицом, на југу од Белог Брда. Око села су: Соколица, Просеченица, Пољаница или Ћосиће, Богновиће – Богуновиће или Миоковиће и “Састанци под Баљачу” (саставци потока под Баљачом).
Пије се вода са извора.
Потес је Баљача. Гробље је у Симоновићима.
Године 1812. Срби су под својом владавином држали село Љесковик у кнежини Горњем Ибру, Нахији новопазарској.
Године 1878. Лескова је имала 4 куће с 48 становника. По попису од 1921. у селу је 11 домаћинстава са 45 чланова, а по попису од 31. марта 1948 – 7 домаћинстава са 61 чланом.
Порекло становништва.
Родови.
-Симоновићи, Милосављевићи и Илићи (8 кућа, Св. Никола). Сви један род од Гогића и Томића из Белог Брда.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)