Порекло презимена, село Бело Брдо (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бело Брдо, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним под Порекло становништва села Бело Брдо, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним под Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бело Брдо (Лепосавић)

Порекло презимена, село Бело Брдо (Лепосавић)

Порекло становништва села Бело Брдо, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту Белобрдске реке, са кућама на странама брда Соколице и Чучајице. Око села су: Војетин (1558м), Влашка раван, Суво рудиште – Панчићев врх (2017м), Просечаница, Саставци – „Састанци“ Потока под Баљачу и Бадаловиће.

Воде.

Пије се вода с извора. Позната је вода Извор у Селишту.

Земље и шуме.

Делови у атару села су: Базиће, Шулиће, Селиште, Врла страна, Лебара, Света Петка.

Тип села.

Село састављају неколико кућних група. Удаљене су једна од друге 300–500 м, само су Базићи издвојени; више од 1 км ова кућна група је удаљена од најближе групе. Куће у кућним групама су збијене. Гробље је у Селишту, код црквине Св. Петке.

Историјат села.

Бело Брдо је старо насеље. Бјело Вечдо помиње се у дубровачким архивским књигама 1438. године. Око средине 15. века у Белом Брду је знатна дубровачка колонија Дубровчана.

Године 1878. у Белом Брду су 13 кућа са 150 становника. По попису од 1921. у селу је 31 домаћинство са 194 члана, а 1948 — 43 домаћинства, са 337 чланова.

Старине у селу.

Око црквине и Извора у Селишту, земљиште је врло неравно. Виде се већа и мања улегнућа на површини земље, једини трагови насеља. Овде је, кажу, било „старо“ Бело Брдо средњега века. Стара црква Св. Петке одавно је порушена „до темеља“.

На Војетину, у потесу Лебаре, су многобројни и знатни остаци рударских радова.

Порекло становништва.

Родови.

Према дубровачким архивским књигама у колонији Дубровчана око средине 15. века, поред домаћих људи живели су Дубровчани трговци:

-Брајковићи, Ивановићи, Богићевићи, Смољановићи, Крусићи, Радичевића, Радосалићи, Богосалићи, Дејановићи, Пећинићевићи, Прибисалићи.

Садашњи родови:

-Базићи и Ђурићи (18 кућа, Св. Јован, 7. јануара) доселили су се пре Велике сеобе од Билеће у Херцеговини. Потомци су познатог кириџије оног времена Томаша Базе. Шуле-Шулићи, а и Шуловићи грана Базића рода прешли су у Равниште – Запланину. Успомене на одсељене Шуле, сачувала се у називу потеса — Шулиће.

Скоро у исто време кад и горњи у селу су се настанили преци:

– Гогића и Томића (7 кућа, Св. Никола). Доселили су се од Дубровника, а онамо су доспели од Призрена.

После предака Гогића и Томића дошли су далеки преци:

-Милића, из племена Куча. Данас ихје 2 куће и славе Св. арх. Стефана.

-Крстојевићи, крвне сроднике Милића „господар сеоски ага Турчин“ преселио је у Чајтину.

После рата 1877/78. y селу се настанио:

-Даничић (1 кућа, Св. Никола) из Црнатова.

*

Заселак Марушиће.

Положај засеока.

Мали заселак Белог Брда је у изворишту Марушићке реке.

Пије се вода с извора.

Поједини делова атара се називају: Бадалоњиће, Кључ, Јаруге, Џемен, Орљак и Влашка раван.

Гробље је под Бресјем, у Марушићкој реци.

Године 1812. Срби су држали под својом владавином село Марушиће у кнежини Горњег Ибра, Нахији новопазарској.

Године 1878 у Марушићу су 3 куће, са 30 становника. Године 1921. Марушиће је имало 7 домаћинстава, cа 32 члана.

У засеоку су многобројни и разни трагови старих рударских радова.

Порекло становништва.

Родови.

-Марковић и Тодоровићи (3 куће, Св. Јован, 7. јануара) су од Јовањчана из Белог Брда.  После рата 1914/18. неке породице Марковића одселиле су се у Букош на вучитрнском Косову, док су се Миливојевићи, њихови сродници, одселили у Крњинце код Истока у Метохији.

*

Заселак Лескова.

Положај засеока.

Село је под Соколицом, на југу од Белог Брда. Око села су: Соколица, Просеченица, Пољаница или Ћосиће, Богновиће – Богуновиће или Миоковиће и „Састанци под Баљачу“ (саставци потока под Баљачом).

Пије се вода са извора.

Потес је Баљача. Гробље је у Симоновићима.

Године 1812. Срби су под својом владавином држали село Љесковик у кнежини Горњем Ибру, Нахији новопазарској.

Године 1878. Лескова је имала 4 куће с 48 становника. По попису од 1921. у селу је 11 домаћинстава са 45 чланова, а по попису од 31. марта 1948 – 7  домаћинстава са 61 чланом.

Порекло становништва.

Родови.

-Симоновићи, Милосављевићи и Илићи (8 кућа, Св. Никола). Сви један род од Г огића и Томића из Белог Брда.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top