Порекло презимена, село Лешак (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Лешак и засеока Остраће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према п Порекло становништва села Лешак и засеока Остраће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према п Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Лешак (Лепосавић)

Порекло презимена, село Лешак (Лепосавић)

Порекло становништва села Лешак и засеока Остраће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Лешак је у долини Лештанског–Јеленићког потока. Камен је у западном, а Жигоље је у источном подножју Валача (ном. је Валач). Горње Остраће, Доње Остраће, Врујце и Симичиште с растуреним кућама су на странама Крстишта. Парлин, или Парлић Поток је под Острачким гувном; Куреље су под Равним њивама (1010м) у изворишту Курељског потока. Кратина и засеље под Кулинама су над Лешком.

У међама лештанске кметије су: Плоча, Росуље, Барјаница, Баштинац, Кулина, Градац, Уселине, Ђоковац, Просеченица, Обрашки луг, Ибар, Градина, Катиновац, Колибиште, Амедија, Криви лаз, Смољанчићи, Вртешка, Јарик, Остраћко Гувно, Брег код Јазачке рупе, До или Долови, Кошутица, Букова глава, Голиш, Пребино село, Горње равне њивице, Грабови.

Воде.

Река је Ибар. Речице и потоци су: Остраћка река · Велики поток, потоци: Заселски, Жигољски и Лазов поток, а воде: Извор у Падалишту, Водице, Поточина, Вода у Лазовом потоку, Чесма код Црквине, Сулендар, Извор у Парлином – Парлић потоку, Јавор вода, Жабар, Вељова вола, Буковица и Извор на Беоцу. Пије се и вода са шест бунара.

Земље и шуме.

Делови атара имају називе: Каменски луг, Стара кућа, Лештанско поље, Обрашки луг, Клисура, Кула, Градац, Остраћко присоје, Пуљковац, Церовица, Крстиште и Кулине.

Тип села.

Само се заселак Остраће дели на крајеве: Горње Остраће и Доње Остраће.

Осам гробаља су: у Симичишту остраћко гробље на Тутурици; у Парлин Потоку; Гробље у Камену, под Валачем; под Борјаницом жигољско гробље; лештанско гробље у лештанском потоку; курељско гробље  на Равним њивама Кратина и Засељеимају зааједничко гробље у засељу.

Историјат.

Године 1395. монахиња Евгенија са синовима Стефаном и Вуком приложили су руском манастиру Св. Пантелејмону на Атосу село Острак и село Лешак

Село Жигала је забележено у Крушевском поменику. Напомена: Године 1812. Срби су држали под својом влашћу села: Камен, Жиголе и Остраће. Села су спадала у кнежину Горњи Ибар.

По попису од 1921. г. „село“ Лешак имало је 25 домаћинстава са 195 чланова, а засеоци: Кратина 4 домаћинства, са 59 чланова; Камен 4 домаћинства са 24 члана; Остраћ (тако) 15 домаћинстава са 125 чланова; Симичиште 5 домаћинстава са 34 члана; Засеље 2 домаћинства са 13 чланова; Врујци 4 домаћинства са 53 члана.

Старине.

Стари дубровачки- нишки пут водио је преко Камена, Жигоља и Остраћа. Код Камена, према засеоку Белућу, на левој страни Ибра река се прелазила на броду или чамцима. Више Камена, у Жигољу су места Раскрсница и Падалиште, и вода Извор у падалишту. Крај извора су „коначили“ путници, кириџије, каравани и њихови спроводници а повремено су „падали“ и Цигани ковачи. На кули се виде улегнућа и знатна количина ломљеног камена. На Борјаници је мала црква Борјаница у развалинама. Око црквине је старо гробље. Гробови су обележени малим каменим крстовима. Више црквине и гробља једно место зову Грчке куће. Над Грчким кућама су били сами виногради — кажу „грчка лојза“. У Жигољује место Стара кућа. Овде су седели Кепе – Кепићи, па су се одавде иселили у заселак Тиоџа у Рудници. У Остраћу су Аништа (место) и у Аништима вода – Извор у Аништима. Овде су стојали ханови за путнике на старом дубровачком путу. У Аништима је црквина с траговима од темеља. Изван ограде црквине је старо гробље. По гробовима су положени необрађени блокови стена. На једном блоку урезан је мали крст. У Великој ливади виде се утолегнућа у низу на месту кућа и зграда. Место више Аништа су Улица, а над Улицама је Улички брег. У Грацу је била мања тврђава, као „кула“, али од ње нема трага. Јак хладан извор, право врело зову Сулендар. Вода је „доведена“ у извор „сулундарима“ (цевима од печене глине). У Парлин – Парлић Потоку, на пет места виде се улегнућа у земљишту — „рупе“ од кућа и зграда око кућа.

Овде су седели Парлићи, до рата 1877/78. године. После рата пет кућа Парлића одселиле су се у ослобођену Топлицу. Гробље одсељених породица је у садашњем гробљу засеока.

Стару Богородичину цркву, храм успенија Св. Богородице, обновили су „грађани“ села Лешка 1925. године. Напомена: Натпис о обнови цркве урезан на мермерној плочи над црквеним вратима:

„XPAM УСПЕНИЈЕ СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ОБНОВИШЕ ГРАЂАНИ СЕЛА ЛЕШКА ВЕЛИКИМ ТРУДОМ: ПЕТКА РАКОЧЕВИБА УЧИТЕЊА Г 1925.“ Приликом обнове цркве откопан је оштећени надгробни крст од белог мермера с натписом:

РАБбБОЖИ IАЋИМ. ПРЕСТАВИСIА МЦА МАР ДЕНб 4.

На предњој страни урезан је лик упокојеног.

Порекло становништва.

Родови.

Иселили су се:

-Кепе – Кепићи (славили Св. Николу зимњег). Стари досељеници, „пре Карађорђа“, из Горњег – Црногорског Колашина, седели су у Жигољу, а отуд су се одселили у Тиоџе – Рудницу „има сто година“.

-Проловићи су се доселили из Влаиње у Остраће, а из Остраћа су се одселили, после рата 1877/78. у Топлицу.

-Парле – Парлића славили су Св. Николу зимњег; пореклом из Неродимља на Косову, дошли су у Призрен, а из Призрена у Остраће – Парлин Поток.

-Тодићи (славили су Лазаревдан). Седели су у Засељу. Из Засеља су се одселили у Топлицу, после рата 1877/78. године.

-Ивановићи из Остраћа одселили се у Топлицу у исто време кад и Тодићи.

Крајем 17. века, а најдаље до 1750. године, из Лешка у Доњем Пологу су дошли:

-Јеленићи (1 кућа, Св. Врачеви, јесењи и летњи). Из Лешка су избегли „због насиља“. У старом крају су славили Св. Јована Крститеља, а у Лешку на Ибру су променили славу и отпочели да славе Св. Врачеве.

Из Лешка, у старој нахији Врачевима, поп:

-Васо Јеленић одсели се у у село Вукушицу у Подибру. Потомци попа Васа Јеленића су Васовићи, у подибарским селима Вукушици и Отроцима, у Краљеву и Београду.

После рата 1877/78. године неке породице:

-Јеленића из Лешка одселили су се у село Прекопуце у Топлици.

Скоро у исто време, кад и Јеленићи, у Лешку су се настанили:

-Кадићи (10 кућа, Св Врачеви, 1. новембра и 1. јула). Дошли су из села Ковачице, у Копаоничкој Шаљилапска страна.

По предању у Ковачици су седела три рођена брата:

-Вилимановића. Један од браће остао је у селу, други се одселио у неко село у Метохији – околини Пећи, а трећи је дошао у Лешак и подигао кућу на месту, које се по досељеном „Ковачану“ прозва Ковачевац.

Досељеници после рата 1877/78. су:

-Ђуровићи (7 кућа, Св. ап. Тома, 6. октобра) прешли су из расељеног засеока Куреља.

-Лакићевићи (2 куће, Св. Никола, 6. децембра) из Црне Горе.

-Премовићи (2 куће, Митров дан и Св. арх. Стефан летњи) су дошли „Ис Преко Ибра“. Један су род са Премовићима у Јарињу.

Нови досељеници, после 1900. године:

-Стојановићи (2 куће, Ђурђев дан) су од Дражовића из Рвата.

-Јездић (1 кућа, Св. Никола) трговац из Митровице на Косову, а даљим пореклом из неког села у околини Приштине.

Сви су у Лешку.

-Марковићи (4 куће, Св. Никола) из Драгочева на Рогозни,

-Раковићи (2 куће, Св. Лука–Лучин дан) су се настанили у засеоку Камену, после 1750. године.

-Шљивићи (1 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан) из Сливовице на вучитрнском Косову, дошли су у Остраће, а доцније из Остраћа у Жигоље.

Доселили су се после рата 1877/78:

-Бурлаћани (2 куће, Св. Петка, њихова слава је Мратиндан) из Бурлата у Ибарском Колашину.

-Бишевци (2 куће Св. Мрата), из Бишева y Рожају.

У Доње Остраће су дошли:

-Шљивићи (2 куће), један род са Шљивићима у Жигољу.

-Чукићи (3 куће, Св. Сава и Св. Александар Невски) су дошли из Мојстира y Штавици.

-Бурлаћани – Јанићијевићи (2 куће, Св. Ђорђе  23. априла и Св. Илија) су из Бурлата, а даљим пореклом од племена Дробњака.

-Лешевићи (6 кућа, Св. Петка) су из Ибарског Колашина.

Настанили су се у Парлин Потоку:

-Миленковићи и Богдановићи (4 куће, Мратин дан) из Бишева.

-Павловић (1 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан), је из Белућа, „Ис Преко Ибра“, а даљим пореклом „од Рожаја“.

У Врујце су дошли:

-Чукићи (3 куће), један су род cа Чукићима у Доњем Остраћу.

-Бишевци (4 куће, Мратин дан) један су род с Мратинштацима у Парлин Потоку.

-Чукић (1 кућа), од Чукића у Врујцу, је у Курељама.

Доселили су се у Семичиште:

-Закићи (3 куће, Мратин дан) из Бишева.

После 1900. године насељавају се:

-Планић (1 кућа, Св. Ђурђе, 23. априла), од Планића из Заманипе.

Раније, после рата 1877/78. доселили су се:

-Коматовићи (4 куће). Они су један род са Коматовићима у Горњем Остраћу.

-Лазовићи (3 куће, Св. Никола), из Штавице.

-Бишевци (2 куће, Мратин дан) из Бишева у Рожају.

-Мијаиловић (1 кућа), од Новог Пазара.

-Мијаиловићи (3 куће) у Засељу, један су род с Мијаиловићима у Кратини.

-Бишевци (3 куће, Мратин дан), у Засељу су један род са Бишевцима у Кратини.

*Линковати и на село Остраће.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top