Порекло презимена, села Витановиће, Миолиће, Мекиниће, Дрен и Кајково (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Витановиће, Миолиће, Мекиниће, Дрен и Кајково, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копао Порекло становништва села Витановиће, Миолиће, Мекиниће, Дрен и Кајково, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копао Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Витановиће, Миолиће, Мекиниће, Дрен и Кајково (Лепосавић)

Порекло презимена, села Витановиће, Миолиће, Мекиниће, Дрен и Кајково (Лепосавић)

Порекло становништва села Витановиће, Миолиће, Мекиниће, Дрен и Кајково, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села – засеока.

Витановиће је низводно од Заманице, на левој страни долине Заманичке – Дренске реке.

Миолиће, ниже Витановића, је високо на левој страни долине исте реке.

Мекиниће је на Бориковцу (977), на левој страни речне долине.

Дрен је на ушћу Дренске реке у Ибар, на странама речне долине и поред пута Рашка–Косовска Митровица.

Источно од Дрена је заселак Кајково, у изворишту Кајковског потока.

Воде.

Становници заселака пију воду с извора и из бунара.

Земље и шуме.

Потеси се зову: Поље, Лугови, Река, Бориковац, Деличбара, Градац, Мекинићке шуме, Дренске шуме.

Тип  села – засеока.

Засеоци су мали и у њима не постоји никаква подела. Гробље Кајкова је код црквине. Дренско гробље је код „дренске“ црквине. Гробље Миолића и Витановића, као и једног дела села Заманице, је код заманичке цркве Св. Николе. Гробље Мекинићаје ниже засеочких кућа.

Историјат.

Село Кајково Петровића забележено је у повељи цара Стефана Уроша од 15. јула 1363. године.

Село Витановићи је записано у Попису босанских спахија од 1711. године.

Село Дрен је забележено у Катастиху манастира Девича — Девичком катастиху 1783. године.

Године 1812. Срби су држали под својом владавином села у кнежини Горњем Ибру, Нахији новопазарској, села: Витановиће, Миолиће, Мекиниће, Дријен и Кајково.

По попису од 1921. године било је: у Витановићу 5 домаћинстава са 33 члана; у Миолићу 4 домаћинства са 30 чланова; у Мекинићу 13 домаћинстава са 99 чланова; у Дрену 15 домаћинстава са 100 чланова; у Кајкову 16 домаћинстава са 138 чланова. По попису од 31. марта 1948. године у Витановићу има 11 домаћинстава с 57 чланова; у Миолићу 10 домаћинстава с 51 чланом; у Мекинићу 25 домаћинстава са 157 чланова; у Дрену 38 домаћинстава са 203 члана; у Кајкову 36 домаћинстава c 225 чланова.

Старине и остали подаци о селу – засеоцима.

Две црквине су у засеоку Кајкову, у Кајковском потоку. Овде се виде трагови темеља малих цркава. Крај једне црквине је „старо“ гробље, а код друге црквине је садашње „сеоско“ гробље. У Дрену, над обалом Дренске реке је црквина у развалинама. Овде „ћуте“ (стоје) порушени зидови од ломљеног и нешто тесаног камена, високи преко 2 м. У Витановићу је турска гранична стражарница–караула, до рата 1912/ 13, у развалинама.

Напомена: Степанида, кћер војводе Мркше Сићевског (Сићевац у Источком срезу) била је удата за властелина Жигоља (К. Ј иричек – Јован Раднић, Историја Срба, књига IV, 162). На овог властелина подсећа име засеока Жигоље.

На карти Bojног графичког института, листу „Нови Пазар“ забележен као „Жигољ“. Страни путници, путујући дубровачким путем преко копаоника за Ниш и Цариград, различито бележе то место

У Крушевском поменику село је забележено као „Жигала“ (Гласник Српског ученог друштва XLII, 133). Године 1812. Срби су држали под својом владавином Жиголе, село у кнежини Горњем Ибру и Новопазарској нахији („Даница“ 1828, 230).

Жигоље је особито познато као важна станица на старом дубровачком–нишком путу. Код Жигоља Ибар се прелазио до друге половине 19. века.

Порекло становништва.

Родови.

У рату 1876. насеља кметије Дрена, са изузетком засеока Кајкова, су запустела; сви њихови становници били су избегли у Србију. Поновно насељавање запустелих заселака је извршено после рата 1877/78. године. Населили су се:

У Витановиће:

Јовановићи и Васиљевићи (5 кућа, Св. ап. ев. Лука) из Ибарског Колашина.

У Миолиће:

Коматовићи (Рашковићи и Танасковићи) (5 кућа, Ђурђиц и Св. Пантелеја) из Брњака у Ибарском Колашину.

Вучковић (Св. Петка) из Ибарског Колашина.

У Мекиниће:

Радосављевићи (3 куће, Св. Никола) из Горњег (Црногорског) Колашина;

Виријевићи (Симионовићи и Пантовићи) (4 куће, Св. Арханђео, 8. новембра и Св. Илија) из Бојислића у Ибарском Колашину.

Милентијевићи и Јанићијевићи (5 кућа, Ђурђиц, 3. новембра) су један род са Коматовићима у Миолићу.

У Дрен:

Вукићевићи и Миладиновићи (5 кућа, Св. Никола), са Пештера.

Вучинићи – Вукосављевићи (5 кућа, Ђурђевдан), „од Сјенице“.

Миловановићи (1 кућа, Св. Јован, 7. јануара), из Врапча у Штавици.

Борисављевићи (3 куће, Св. ап и јев. Лука) из Врапча у Штавици.

Крстовић и Обрадовић (2 куће, Св. Никола) из Добриње у Штавици.

Димитријевић (1 кућа, Св. Јован зимски), „од Рожаја“.

Јовановићи (2 куће, Св. Арханђео, 8. новембра), из засеока Јунака на Рогозни.

Крсмановић – Алексић (1 кућа, Св. Никола), из Војковића на Рогозни, а старином је из племена Дробњака.

У Кајкову је стариначки род:

Стевановићи (1 кућа, Св. Јован Милостиви, 12. новембра).

Доселили су се:

Радуновићи (2 куће, Св. Никола), „с Пештера“.

Вукићевићи (5 кућа, Св. Петка) из Јунака на Рогозни.

Миладиновић (1 кућа, Св. Василије, 1. јануара) је „доводак“. Довела га мајка удова преудата за Вукићевића.

Милетићи (6 кућа, Св. Јован, 7. јануара и Усековина 29. августа) од јовањчана из Сочанице на Ибру.

Спасојевић (1 кућа, Св. Петка) из Рајетића на Рогозни).

Нешовићи (3 куће, Св. Василије Велики, 1. јануара) из Пероша у Ибарском Колашину.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top