Порекло презимена, село Боће (Рашка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Боће (Боћи), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. Порекло становништва села Боће (Боћи), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Боће (Рашка)

Порекло презимена, село Боће (Рашка)

Порекло становништва села Боће (Боћи), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Село је у долини Боћке реке под Кавњем (1636м).

Осим Боћке реке, речице су: Колска река и Крива река. Две воде су: Извор „На Белице“ и Извор „У Ћуровића“.

Делови атара називају се: Селиште, Њиве испод Селишта, Баре, Локва, Ливаде, Орнице, Ливаде „У Сопоте“, Ливаде „У Кола“, Реља, Бисеркуша, Трска, Пискавица, Маринковац, Росопас, Чука, Граб, Брајине, Плочник, Река, Кркавац, Осоје, Шибље, Бориковица, Опуће и Пробијено брдо. Бачије су: „У Блата“, Забелу, на Лазини, Торинама, Дунделу и Репишту.

Тип села.

Село састављају кућне групе. Три су гробља овог села: Грковићко гробље у Селишту крај „латинске“ црквине, гробље Бисераца–Бисерчића на Црквенцу и гробље Мирковића на Локви.

Име села.

Име селу су дали потомци Боћа (ном. Боћ), брата Ботунова, старог досељеника из Црне Горе. У Катастиху  манастира Девича записано је село „Боћане“ 1772.године

Вук је забележио Боће (НПМ: Акузатив место номинатива) село у Кнежини Јошаница, Новопазарске нахије.

Године 1921. у засеоку су: 96 домаћинстава с 480 чланова, а 1948 – 40 домаћинстава, c 343 члана.

Старине.

У селу су знатни и бројни остаци старих рударских радова: шљакишта, „рњаге“ троске — „лакње“ од отопљених руда; стара рударска окна и поткопи, па називи старе рударске терминологије — топоними: Каваљ, Кола, Колска река, Пробијено брдо. Код „латинске“ црквине се обавља „сеоска“ молитва о Другој Тројици, на Духовски понедељак, док се код црквине купи сабор прве младе недеље по Петров дану. У њивама крај црквине приликом обраде земљишта налазили су ситне сребрне новчиће. На Црквенцу је била „некад“ мала црква, али од ње нема трага. Узвишење између Кавња и Сувог бора зову Карауле

Порекло становништва.

Родови.

Има више од 250 година како су два рођена брата Боћ и Ботун старином из Црне Горе – „од Подгорице“ дошли под Кавањ и засновали село, по потомцима брата Боћа названо Боће – Боћи. Пивнице ових Боћа биле су у Боћкој пољани у Александровачкој Жупи. Из Боћа спустили су се доцније у Жупу Ботунови потомци, рођена браћа Радул и Милисав и у близини Боћке пољане засновали село које се по њима — Ботуновим потомцима прозва Ботуља, новије Ботуњи. У Боћу су потомци брата Боћа:

-Грци“ (Грковићи, Божанићи и Савковићи) -15 кућа, Ђурђиц, 3. новембра, Ђурђевдан и Св. Илија. Њихови сродници Боћи и друга презимена су у насељима Гокчанице, Подибра и Западноморавског Поморавља.

Ботунови потомци у Ботуњу су:

-Радуловићи, Милисављевићи и Шљивићи; Добродолци у Добродолима – Брзећу; Васићи–Поповићи у Ћелијама у Доњој Расини и њихове раселице у Јанковој клисури – Разбојни и у Куршумлијској Бањи. Славе су: Ђурђиц и Ђурђевдан.

Крајем 18. или почетком 19. века су прешли из Барина у Јелакцу:

-Ђуровићи, Мирковићи, Обрадовићи, Павловићи (7 кућа, Св. Арханђео 8. новембра),

-Бисерчић (1 кућа, Михољдан и Св. Агатоник), од Бисерчића из Гоча, села више Врњачке Бање.

-Краговић (1 кућа) је од Краговића из Мура у Рудници.

После 1900. доселили су се „на мираз“, „на имање“ домазети:

-Дуњић (1 кућа, Св Вартоломеј и женина слава Ђурђиц) од Дуњића из Рокца, ушао у Грковиће.

Непознато (1 кућа, Св Арханђео и слава имања–земље Ђурђиц) од Вукмировића — Милетића… (…и женина слава Св. Арханђео) од Угричића из Јелакца у Ђуровиће.

-Котурановић (1 кућа), од Котурановића из Јошаничке Бање (Св. Јован, 7. јануара и слава имања Михољдан) у Бисерчиће.

-Чомагић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру), дошао је из Чомага, засеока у Јошаничкој Бањи.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top