Порекло презимена, село Жутице (Рашка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Жутице, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 19 Порекло становништва села Жутице, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 19 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Жутице (Рашка)

Порекло презимена, село Жутице (Рашка)

Порекло становништва села Жутице, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Куће села Жутице су на странама брда Комаревца и Чукаре.

Воде.

Река је Ибар и Жутички поток. Село се служи за пиће водом из седам бунара, а за осталу употребу искоришћују „воду с планине“, с Козјих стена, што је доведе у село мештанин Дража Мијатовић.

Земље и шуме.

Делови атара овога села се називају: Подвадница, Околиш, Суво поље, Долови, Брвеник, Качине, Требиште. Бачије су на Кадијевцу и на Броћовој равни.

Тип села.

Село је с растуреним кућама. Гробље је на Мијатовском брегу.

Историјат села.

Вук је забележио Жутице у кнежини Јошаници, Новопазарској нахији. По попису од 1921. године у Жутицама су 27 домаћинстава са 133 члана, а по попису од 1948. године у селу су 33 домаћинства са 196 чланова.

Старине у селу.

На Старом гувну, на површини, је пуно већих и матвих улегнућа.Мисли се да су настала обурвавањем таваница подземних рударских поткопа. Недалеко од Старог гувнаје „римски“ бунар, несумњиво неки „правац“ вертикално рударско окно за провертаванс подземних рударских просторија, можда и извлачење ископане руде (помоћу кола). Код куће Мишковића је „старо“ гробље.

Поред данашњег гробља је старије сеоско гробље. У њему су покопани преци старијих сеоских становника.

Порекло становништва.

Родови.

-Курељци/ Стевановићи, славили су Св. Ћирика. Дошли су из Куреља, засеока у кметији Лешку. Изумрли су.

-Караџе/Лачнојевићи-Лачновићи, Лачњевци  (12 кућа,Ђурђиц и Св. Трифун) су пршлли из Бадњи, засеока Лачнојевића–Лачновића.

-Марковић и Мишковић (2 куће, Св. Алимпије Столпник) су из засеока Остраћа у кметији Лешку. Један род с њима су: Остраћани у суседној Павлици.

После Карађорђевог устанка дошли су:

-Јелићи (5 кућа, Св. Никола зимњи и летњи) из Дубрава у Војмиловићима.

-Мијатовић – Илић (1 кућа, Св Арханђео, у новембру) један род са Ћировићима у суседном селу Павлици.

После рата 1877/78. доселили су се:

-Кошани (2 куће, Св. Петка) из Чечине, засеока Кошана у Моравичком Старом Влаху.

-Глишовићи (2 куће, Св. ев. Лука, једна њихова кућа прекађује Св. Ћирика „славу имања“) доселили су се из Новог Пазара и настанили се на имању Курељаца.

Нови су досељеници, после 1900.године:

-Вилимановићи (2 куће, Ђурђевдан и Ђурђиц) из Расна у Сјеници. Њихови сродници у Павлици су: Бешанци-Белчевићи.

-Ђорђевићи (Ђурђиц и Ђурђевдан) су од Ђорђевића из засеока Лучна.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top