Порекло презимена, село Војмиловићи (Рашка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Војмиловићи ( засеоци Војмилоићи, Дубраве, Пековићи), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ напис Порекло становништва села Војмиловићи ( засеоци Војмилоићи, Дубраве, Пековићи), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ напис Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Војмиловићи (Рашка)

Порекло презимена, село Војмиловићи (Рашка)

Порекло становништва села Војмиловићи ( засеоци Војмилоићи, Дубраве, Пековићи), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Заселак ВОЈМИЛОВИЋИ

Положај засеока.

Заселак је на заравни, у западном подножју Витуша (1280м) и на левој страни долине Ковачке (Попске —Главске) реке, десне притоке Јошанице.

Воде.

Пије се вода са извора. Вода изван насеља, у планини, је Извор на Витушу.

Земље и шуме.

Делови атара називају се: Река, Дуковац, Њиве у Долу, Њиве у Вилиповцу, Матовац, Њиве код Гробља, Селиште, Мазнице, Илина раван, Павлиш, Заборје, Главичица, Драшићи, Равна, Ливада у Пољу, Јабуковац, Баре, Крушевље, Брезје, Грота, Вртаче, Лаз, Глава и Преседла.

Тип засеока.

Издвајају се две кућне групе и оне су наблизу. Заједничко гробље Војмиловића и суседног засеока Пековића је на Заборју.

Историјат засеока.

Село Војмиловићи записано је у Крушевском поменику. Године 1812. село Војмиловићи спадало је у Кнежину Јошаницу и нахију новопазарску.

Године 1891. Војмиловићи и заселак Дубраве имају 54 пореске главе.

По попису 1921. заселак Војмиловићи има 15 домаћинстава, са 70 чланова, а 1948. у засеоку Војмиловићима има 45 домаћинстава, са 369 чланова.

Старине.

Селиште је најраније настањени део Војмиловића. Овде је било село и за турске владавине. У селу су седели Миновићи, сада у Дубову — Гокчанци, а осим њих и други преци Лопаћана, Ту је остало њихово гробље. На Црквењаку су остаци неког још старијег гробља.

Порекло становништва.

Родови.

Око 1650. године су се доселили далеки преци:

-Лопаћана Раковића и Костовића (9 кућа, Св. Јован, 7. јануара и Св. Јован Претеча, 24. јануара) из Лопата у Левој реци у Васојевићима. Нису пореклом од Васојевића. Њихови многобројни сродници из Лопата су се одселили и настанили у селима Подибра и Гокчанице, Александровачке Жупе и насељима на Копаонику. Позната су њихова презимена:

-Вајтиловци, Миновићи, Милетићи, Стевовићи, Чеврљаковићи и друга. Ови Јовањчани не орођавају се већ само „држе“ кумство, а да се не би орођавали међу собом.

Скоро је протекао читав век од доласка Лопаћана, па су овамо прешли:

-Караџе — Лачневци, Милојевићи (2 куће, Св. Никола зимњи и Св. Агатоник) из Мечкара у Црној Глави.

Заселак ДУБРАВЕ

Положај насеља.

Засеок Дубраве налази се на Дубравском брду, источно од Војмиловића.

Воде.

Пије се вода с извора. Воде се зову: Јавор, Извор у Јаснића, Извор у Дубравски корита.

Земље и шуме.

Потеси су: Дубравске њиве и Дубравска корита. Гробље је на Дубравском брду.

Историјат насеља.

Године 1812. село Дубраве спадало је у Кнежину Јошаницу, Нахију новопазарску. Године 1874. у Дубравама има 14 кућа. Године 1921. у Дубравама су 18 домаћинстава, са 95 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

-Петровићи, Симовићи, Курсулићи, Каровићи, Јовановићи (10 кућа, Ђурђиц 3. новембра и Ђурђевдан), старином из племена Дробњака, дошли су пре Карађорђевог устанка у село Цветке у Рудничком Поморављу. Из Цветака неки њихови сродници су прешли у подибарско село Драгосинце, а отуда су се доселили у Дубраве. Издају се за потомке славног мегданџије –јунака Јована Курсуле. Данашњи Курсулићи у Јошаничкој Бањи, месту-варошици Рашкој и у Београду су Курсулићи из Дубрава. Бројни Дубравци у Гокчаници, Подибру и у Западно–моравском Поморављу су од овог рода.

-Јаснићи (2 куће, Св. Врачеви 1. јула и 1. новембра) доселио се предак из Забрђа на Рогозни, има више од сто педесет година. У Јасниће су ушли „призети“:

-Јанковићи (3 куће, Св. Никола и женина слава Св. Врачеви), од Јанковића из Криве Реке.

-Раковић (1 кућа, Св. Јован зимскии и Св Врачеви) од Лопаћана Раковића из Војмиловића.

-Кулиза –Понорац (1 кућа), од Понораца Ружића (1 кућа, Св. Мрата и Св. Врачеви), из Црвња у Гокчаници,

У Светођорце су дошли призети:

-Кулиза – Максић (1 кућа, и Мали Св. Арханђео 6. септембра), од Кулиза Максића из Криве Реке.

-Главчић (1 кућа, Св. Никола и женина слава Ђурђиц), од Главчића из засеока глава у Кованима.

-Краговић (Св. Архангео, 8. новембра и Ђурђиц), од Краговића из Боћа.

У Краговиће „ушао је“ призет:

-Бачевић (1кућа, Св. Архангео), од Бачевића из Рокца.

Заселак ПЕКОВИЋИ

Положај засеока.

Заселак је северно од Дубрава, на Пековском брду.

Воде.

Пије се само вода са извора.

Земље и шуме.

Потеси су: Пековићи, Пековско поље и Пековски крш.

Име и тип засеока.

Име засеоку дали су његови оснивачи Пековићи. Постоји подела засеока на крајеве: Горњи Пековићи и Доњи Пековићи. Заједничко гробље Пековића и Дубрава је на Дубравском брду.

Порекло становништва.

Родови:

-Пековићи (8 кућа, Св. Арханђео 8. новембра). Прешао је прадед од Пецића, „аранђелаца“ (Св. Арханђео) из Јелакца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top