Погинули Срби у ратовима у 20. веку из села Ортијеш код Мостара Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бејат ИМЕНА И ОКОЛНОСТИ ПОГИБИЈЕ 46 СРБА ИЗ СЕЛА ОРТИЈЕШ КОД МОСТАРА, КОЈИ СУ ПОГИНУЛИ У: ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (28. 6. 19 ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бејат ИМЕНА И ОКОЛНОСТИ ПОГИБИЈЕ 46 СРБА ИЗ СЕЛА ОРТИЈЕШ КОД МОСТАРА, КОЈИ СУ ПОГИНУЛИ У: ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (28. 6. 19 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Погинули Срби у ратовима у 20. веку из села Ортијеш код Мостара

Погинули Срби у ратовима у 20. веку из села Ортијеш код Мостара

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бејат

ИМЕНА И ОКОЛНОСТИ ПОГИБИЈЕ 46 СРБА ИЗ СЕЛА ОРТИЈЕШ КОД МОСТАРА, КОЈИ СУ ПОГИНУЛИ У: ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (28. 6. 1914 – 11. 11. 1918), ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (6. 4. 1941 – 9. 5. 1945) И ОДБРАМБЕНО – ОТАЏБИНСКОМ РАТУ (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995)

(БЕРБЕРОВИЋ – 8 погинулих)

БЕРБЕРОВИЋ (Михо) СИМО

1880 – 1918.

Био у аустроугарској жандармерији. Преминуо у болници у Мостару од посљедица намјерног тровања од стране љекара. Том приликом намјерно је отровано 18 аусторугарских жандарма српске националности. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

Берберовић (Михо) Митар

БЕРБЕРОВИЋ (Михо) МИТАР

1865 – 28. 6. 1941.

Дана 28. 6. 1941. године убијен од стране усташа док је сломљене ноге лежао на кревету под надстрешицом, испред породичне куће. Био је прва жртва рата, убијена у Ортијешу. Када је усташа, који је познавао покојног Митра, питао Митра гдје му је сада краљ, мислећи на краља Петра другог Карађорђевића, Митар је ставио руку на срце и рекао да му је краљ у срцу, након чега га је усташа убио. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш.

БЕРБЕРОВИЋ (Михо) ДАНИЛО

? – 1942.

Био у партизанима. Након заробљавања, убијен од стане четника у селу Чичево код Коњица. Година рођења ником није позната. Сахрањен је на Партизанском гробљу у Мостару. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

БЕРБЕРОВИЋ (Јефто) СЛАВКО

1921 – 15. 5. 1943.

Дана 15. 5. 1943. године, приликом повратка из Невесиња у Ортијеш, убијен у Подвележу од стране усташа. Чобаница бошњачке националности примијетила је да се из правца Невесиња креће група од неколико Срба. Обавијестила је усташе, које су ликвидирале цијелу групу. Подвележ је насељен искључиво бошњачким становништвом. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

БЕРБЕРОВИЋ (Милан) НОВАК

1921 – неколико дана послије 24. 9. 1944.

Дана 24. 9. 1944. године бива заробљен од стране усташа на локалитету Равнице у Подвележу, насељеном искључиво бошњачким становништвом. Почео је да бјежи из заробљеничког строја, након чега су га усташе тешко раниле. Остале Србе из Ортијеша, који су били заробљени тог дана, усташе су пустиле. Српски заробљеници тражили су од хоџе да Новака Берберовића носе са собом, али пошто је био тешко рањен, хоџа им то није дозволио. Обећао је да ће Бошњаци из Подвележа покушати да га излијече. Нажалост, након неколико дана је преминуо. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

БЕРБЕРОВИЋ (Мирко) ЉУБО

1929 – 24. 9. 1944.

Дана 24. 9. 1944. године погинуо од стране усташа, на локалитету Равнице у Подвележу, насељеном искључиво бошњачким становништвом. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, подигнут му је споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

БЕРБЕРОВИЋ (Митар) ГРУЈО

? – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Луке, које се налазе на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Посмртни остаци нису пронађени. Година рођења ником није позната. У Српском православном гробљу Ортијеш, подигнут му је споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

Берберовић (Митар) Милан

БЕРБЕРОВИЋ (Митар) МИЛАН

? – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету  Луке, које се налазе на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Посмртни остаци нису пронађени. Година рођења ником није позната. У Српском православном гробљу Ортијеш, подигнут му је споменик.

(ВУКОВИЋ – 2 погинулих)

ВУКОВИЋ (Станко) МИТАР

? – 1918.

Присилно мобилисан у Аустроугарску војску и заробљен од стране руске војске на руском фронту. Након заробљавања, као солунски добровољац, придружио се Српској војсци. Послије завршетка рата, преминуо је од колере. Његовом брату Вељку, као накнаду за братово учешће у рату, надлежни државни органи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца нудили су земљишни посјед у Србији или новчану накнаду у висини од 30000 динара. Вељко се опредијелио за новчану накнаду.

Година рођења Вуковић (Станко) Митра ником није позната. Сахрањен је у Грчкој. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

ВУКОВИЋ (Алекса) РИСТО

18. 9. 1871 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Луке, које се налазе на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Пронађено је на сеоском локалитету Берберовића воде. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

(ЂУРИЋ – 3 погинулих)

ЂУРИЋ (Перо) ИЛИЈА

1881 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Дековача, која се налази на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташa, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, подигнут му је споменик. Ниједна квалитетна фотографија, нажалост, није сачувана.

Ђурић (Ристо) Тодор

ЂУРИЋ (Ристо) ТОДОР

1903 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Луке, које се налазе на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа. Покушао је да побјегне, али је ухваћен на сеоском локалитету Мечиковац и одведен на сеоски локалитет Луке, гдје је стријељан, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, подигнут му је споменик.

ЂУРИЋ (Угљеша) БОГДАН

15. 5. 1921 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године од стране усташа убијен из ватреног оружја на сеоском локалитету Башлук, преко пута Меданових кућа. Био је хром и није служио војску, али је ипак усташама пружио отпор. Том приликом је једном усташи успио да одузме пушку, али није знао да пуца. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

(КАДИЈЕВИЋ – 1 погинули)

Кадијевић (Ђорђо) Никола

КАДИЈЕВИЋ (Ђорђо) НИКОЛА

16. 12. 1959 – 8. 11. 1992.

Дана 8. 11. 1992. године погинуо у Војсци Републике Српске у рејону Шиповца у Подвележу у борби против здружених снага: Хрватске војске, Хрватског вијећа обране Хрватске Републике Херцег – Босне (ХВО) и бошњачке Армије Републике Босне и Херцеговине. Смрт је наступила као посљедица непријатељског поготка пушчаним метком у предјелу ножне артерије. Након погибије сахрањен је у Невесињу. Године 2005. посмртни остаци пренесени су у Српско православно гробље Бјелушине у Мостару. Постхумно је одликован Орденом Његоша другог реда.

(КАНДИЋ – 1 погинули)

Кандић (Милинко) Тихомир

КАНДИЋ (Милинко) ТИХОМИР

16. 5. 1972 – 14. 6. 1992.

Рођен у Ортијешу, поријеклом из Међина код Мостара. Дана 14. 6. 1992. године погинуо у Војсци Републике Српске у селу Буна код Мостара. У аутомобилу у којем се из правца Ортијеша кретао са возачем Медан (Момчило) Ђорђом (28. 4. 1971 – 14. 6. 1992), наишао је на засједу коју су поставиле здружене снаге: Хрватске војске, Хрватског вијећа обране Хрватске Републике Херцег – Босне (ХВО) и Хрватских обрамбених снага Хрватске странке права (ХОС). У редовима ХВО – а  и ХОС – а, у том периоду рата, заједно са  херцеговачким Хрватима, борили су се и херцеговачки Бошњаци. Дио посмртних остатака пронађен је након рата. Посмртни остаци у цјелини још увијек нису пронађени. Постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.

(КАРАДЕГЛИЈА – 2 погинулих)

КАРАДЕГЛИЈА (Спасоје) ЛАЗАР

1889 – 1918.

Присилно мобилисан у Аустроугарску војску. На руском фронту пребјегао на руску страну. Приликом поморског транспорта на Солунски фронт, погинуо на броду, који је у Кинеском мору потопљен од стране јапанске флоте. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, није му подигнут споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

Карадеглија (Спасоје) Марко

КАРАДЕГЛИЈА (Спасоје) МАРКО

1892 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Дековача, која се налази на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, подигнут му је споменик.

(КРЊЕУШИЋ – 2 погинулих)

Крњеушић (Никола) Младен

КРЊЕУШИЋ (Никола) МЛАДЕН

1922 – 1945.

Приликом повлачења четника, у чијим редовима се борио, погинуо на територији Словеније. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, подигнут му је споменик.

Крњеушић (Ристо) Гојко

КРЊЕУШИЋ (Ристо) ГОЈКО

11. 8. 1950 – 11. 11. 1994.

Дана 11. 11. 1994. године погинуо у Војсци Републике Српске на локалитету Гњило брдо у рејону Чобановог поља, приликом извлачења тешко рањеног саборца из зоне борбених дејстава, у борби против диверзаната бошњачке Армије Републике Босне и Херцеговине. Након погибије сахрањен је у Невесињу. Дана 1. 4. 2017. године, на годишњицу смрти његове мајке Крњеушић (отац Спасоје Шкоро) Василије (јун 1926 – 1. 4. 2016), посмртни остаци пренесени су у Српско православно гробље Ортијеш. Постхумно је одликован Златном медаљом за храброст.

(MЕДАН 16 – погинулих)

МЕДАН (Саво) СТЕВАН

1895 – 1917.

Присилно мобилисан у Аустроугарску војску. Погинуо на територији Италије, у Пијави, у рејону Кобарида, за вријеме битке између Аустроугарске и Италијанске војске, која се водила од 24. 10. до 9. 11. 1917. године. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, није му подигнут споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

МЕДАН (Ђуро) РИСТО

1870 – 1918.

Присилно мобилисан у Аустроугарску војску. Приликом повратка са Карпата погинуо у Градишци. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, подигнут му је споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

МЕДАН (Митар) МИТАР

1900 – 1918.

Године 1915. са својим братом близанцем Медан (Митар) Данилом (1900 – 1920) као малољетник добровољно отишао у Српску војску. Погинуо 1918. године приликом пробоја Солунског фронта. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш, није му подигнут споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

МЕДАН (Спасоје) РИСТО

? – 1941.

Радио у руднику у Мостару одакле је одведен и од стране усташа убијен. Посмртни остаци нису пронађени. Година рођења ником није позната. У Српском православном гробљу Ортијеш није му подигнут споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

МЕДАН (Спасоје) ВИДОЈЕ

? – 1941.

Кренуо на пијацу у Мостар са намјером да прода поврће. Том приликом је у мостарском насељу Малта ухваћен и заклан од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Посмртни остаци нису пронађени. Година рођења ником није позната. У Српском православном гробљу Ортијеш, није му подигнут споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

МЕДАН (Видоје) ЈОВО

? – 1941.

Радио као жељезничар у селу Габела у општини Чапљина, одакле је одведен и од стране усташа убијен у селу Стара Габела, након чега му је тијело бачено у јаму, у селу Чељево код Чапљине. Посмртни остаци 1990. године пренесени су у заједничку гробницу у Спомен костурницу у Пребиловцима код Чапљине, која је у љетним мјесецима ратне 1992. године минирана од стране здружених снага: Хрватске војске, Хрватског вијећа обране Хрватске Републике Херцег – Босне (ХВО) и Хрватских обрамбених снага Хрватске странке права (ХОС). У редовима ХВО – а  и ХОС – а, заједно са херцеговачким Хрватима, у том периоду рата, борили су се и херцеговачки Бошњаци.

Година рођења Медан (Видоје) Јове ником није позната. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

Медан (Ристо) Милан

МЕДАН (Ристо) МИЛАН

1912 – 1943.

Био је секретар комунистичке партијске организације за долину ријеке Неретве. На тајном задатку ухваћен је од стране четника. Четници су сумњали да је

партизански илегалац. Напили су га и пронашли петокраку на крагни његове јакне, након чега је у Невесињу стријељан. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш подигнут му је споменик.

Медан (Војко) Томислав

МЕДАН (Војко) ТОМИСЛАВ

1925 – 1944.

Погинуо у партизанима у селу Пијесци код Мостара у борби против здружених њемачких и усташких фашистичких снага. Сахрањен је у селу Житомислић код Мостара.

Медан (Драго) Љубомир

МЕДАН (Драго) ЉУБОМИР

26. 6. 1922 – 24. 9. 1944.

Дана 24. 9. 1944. године погинуо од стране усташа на локалитету Равнице у Подвележу, насељеном искључиво бошњачким становништвом. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш.

МЕДАН (Максим) ЈЕФТО

9. 11. 1905 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Дековача, која се налази на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Пронађено је на сеоском локалитету Челебића лука, на обали ријеке Неретве. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

Медан (Максим) Страхиња

МЕДАН (Максим) СТРАХИЊА

1912 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Луке, које се налазе на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Пронађено је у селу Житомислић, гдје је и сахрањен. Послије завршетка рата, посмртни остаци пренесени су у Српско православно гробље Ортијеш.

Медан (Видоје) Данило

МЕДАН (Видоје) ДАНИЛО

1899 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године брутално измасакриран од стране усташа, на сеоском локалитету Дековача, на обали ријеке Неретве, одакле је посмртне остатке вода донијела на сеоски локалитет Пешкина шума, на обали ријеке Неретве, гдје је и сахрањен. Након тога, из његовог гроба никле су кошћеле. Посмртни остаци, након завршетка рата, пренесени су у Српско православно гробље Ортијеш.

Медан (Никола) Шћепо

МЕДАН (Никола) ШЋЕПО

1899 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Старо игралиште, с леђа убијен од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву на сеоском локалитету Диларево. Након погибије сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Приликом преноса посмртних остатака из старе у нову гробницу у Српском православном гробљу Ортијеш, синови и унуци установили су да му је метак прошао кроз око.

Медан (Ђуро) Ђорђо

МЕДАН (Ђуро) ЂОРЂО

1907 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Луке, које се налазе на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Пронађено је у селу Житомислић. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш.

Медан (Момчило) Ђорђо

МЕДАН (Момчило) ЂОРЂО

28. 4. 1971 – 14. 6. 1992.

Дана 14. 6. 1992. године погинуо у Војсци Републике Српске у селу Буна код Мостара. У аутомобилу у којем се из правца Ортијеша кретао са сувозачем Кандић (Милинко) Тихомиром (16. 5. 1972 – 14. 6. 1992), наишао је на засједу коју су поставиле здружене снаге: Хрватске војске, Хрватског вијећа обране Хрватске Републике Херцег – Босне (ХВО) и Хрватских обрамбених снага Хрватске странке права (ХОС). У редовима ХВО – а и ХОС – а, у том периоду рата, заједно са херцеговачким Хрватима, борили су се и херцеговачки Бошњаци. Дио посмртних остатака пронађен је након рата. Посмртни остаци у цјелини још увијек нису пронађени. Постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.

Медан (Јово) Рајко

МЕДАН (Јово) РАЈКО

5. 6. 1935 – 20. 7. 1995.

Дана 20. 7. 1995. године погинуо у Војсци Републике Српске у селу Свињарина у Подвележу, на ратном задатку снабдијевања храном и водом бораца на првој линији одбране. Том приликом, војним аутомобилом којим је вршио ратни задатак, наишао је на противтенковску мину коју су поставили диверзанти бошњачке Армије Републике Босне и Херцеговине. Сахрањен је у Требињу. Постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.

(МИХИЋ – 1 погинули)

МИХИЋ (Јово) СИМО

1876 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Луке, које се налазе на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Посмртни остаци нису пронађени. У Српском православном гробљу Ортијеш није му подигнут споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

Пудар (Ристо) Максим

(ПУДАР – 1 погинули)

ПУДАР (Ристо) МАКСИМ

30. 10. 1907 – 18. 8. 1941.

Осјећао болове у доњем дијелу стомака због чега се љекару обратио за помоћ. Дијагноза – упала слијепог цријева. Дана 18. 8. 1941. године преминуо од посљедица тровања лијековима које му је намјерно прописао усташки љекар бошњачке националности, што је касније и признао. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш.

(ЋУК – 1 погинули)

Ћук (Новица) Лука

ЋУК (Новица) ЛУКА

8. 6. 1951 – 28. 6. 1992.

Рођен у селу Убоско у општини Љубиње. Дана 28. 6. 1992. године погинуо у Војсци Републике Српске у рејону Јеловца у Подвележу, у борби против здружених снага: Хрватске војске, Хрватског вијећа обране Хрватске Републике Херцег – Босне (ХВО), Хрватских обрамбених снага Хрватске странке права (ХОС) и бошњачке Армије Републике Босне и Херцеговине. Смрт је наступила као посљедица поготка непријатељским пушчаним метком у предјелу груди. Након погибије сахрањен је у Невесињу. Године 2004. посмртни остаци пренесени су у родно Убоско. Постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.

(ЦРНОГОРАЦ – 1 погинули)

Црногорац (Никола) Ђорђо

ЦРНОГОРАЦ (Никола) ЂОРЂО

28. 1. 1928 – 24. 9. 1944.

Дана 24. 9. 1944. године погинуо од стране усташа на локалитету Равнице у Подвележу, насељеном искључиво бошњачким становништвом. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш.

(ЧАБРИЛО – 3 погинулих)

ЧАБРИЛО (Максим) ВАСО

13. 2. 1927  – 13. 6. 1943.

Дана 13. 6. 1943. године погинуо у партизанима у Бици на Сутјесци. Сахрањен је у заједничкој партизанској гробници на Тјентишту код Фоче. У Српском православном гробљу Ортијеш подигнут му је споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

ЧАБРИЛО (Вукан) МАКСИМ

13. 9. 1886 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Луке, које се налазе на обали ријеке Неретве, стријељан са групом Ортијешана од стране усташа, након чега му је тијело бачено у ријеку Неретву. Пронађено је на сеоском локалитету Пешкин парк. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

Чабрило (Илија) Владо

ЧАБРИЛО (Илија) ВЛАДО

17. 5. 1947 – 26. 9. 1993.

Рођен у селу Жуберин у општини Невесиње.

Дана 26. 9. 1993. године на локалитету Равнице у Подвележу, преминуо у Војсци Републике Српске, од посљедица срчаног удара, ван борбених дејстава. Сахрањен је у родном Жуберину. Постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.

(ЏОНЛАГА – 4 погинулих)

ЏОНЛАГА (Никола) ШПИРО

? – ?

Погинуо у Мађарској у Аустроугарској војсци у коју је био присилно мобилисан. Посмртни остаци нису пронађени. Година рођења и година погибије ником нису познате. У Српском православном гробљу Ортијеш, није му подигнут споменик. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

ЏОНЛАГА (Шпиро) НИКОЛА

1906 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Чиљеваче, под крушком, испод које је покушао да се сакрије, убијен ватреним оружјем од стране усташа. Заробили су га у кући Карадеглије (Јово) Јове (1913 – 1989), код којег је преселио из своје куће која је била срушена у бомбардовању од стране њемачке авијације. Покушао је да побјегне низ сеоски локалитет Хандановина, али су га сустигли у близини Меданових кућа. Био је изузетно јак човјек. Двојици усташа зграбио је главе и ударио их главом о главу, након чега су га, при поновном покушају бијега, ранили. И рањен, успио је да побјегне под крушку на сеоском локалитету Чиљеваче, гдје је са братом Јовом (1913 – 30. 9. 1944) убијен. Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

ЏОНЛАГА (Шпиро) ЈОВО

1913 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године убијен ватреним оружјем на сеоском локалитету Чиљеваче, под крушком, гдје је покушао да се сакрије. Усташе су га сустигле и убиле. Покушао је да побјегне из куће Карадеглије (Јово) Јове (1913 – 1989), код којег је преселио јер му је кућа била срушена у бомбардовању од стране њемачке авијације. Са њим је на истом локалитету убијен и његов брат Никола (1906 – 30. 9. 1944). Сахрањен је у Српском православном гробљу Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

ЏОНЛАГА (Никола) ШПИРО

1929 – 30. 9. 1944.

Дана 30. 9. 1944. године на сеоском локалитету Лаушевац, при покушају бијега, убијен ватреним оружјем од стране усташа. Живио је у кући Карадеглије (Јово) Јове (1913 –1989), јер је његова кућа срушена у бомбардовању од стране њемачке авијације. Након погибије сахрањен је у заједничку гробницу на сеоском локалитету Старчине у сусједном селу Лакишевине. Послије завршетка рата, посмртни остаци пренесени су у Српско православно гробље Ортијеш. Ниједна фотографија, нажалост, није сачувана.

НЕДЕЉА, 24. 9. 1944. ГОДИНЕ, ДАН КАДА СУ НА ЛОКАЛИТЕТУ РАВНИЦЕ У ПОДВЕЛЕЖУ, НАСЕЉЕНОМ ИСКЉУЧИВО БОШЊАЧКИМ СТАНОВНИШТВОМ, ПОГИНУЛА 4 СРБИНА ИЗ ОРТИЈЕША

У недељу 24. 9. 1944. године група Срба из Ортијеша организовано је кренула из села због страха од најављеног усташког злочина који се догодио у суботу 30. 9. 1944. године. Цијела група кретала се заједно до Подвележа, гдје је дошло до подјеле. Дио групе кренуо је у село Хргуд код Стоца, а дио у село Зијемља, сјевероисточно од Мостара. Групу која је кренула према Хргуду, који је био под контролом партизана, водио је ИВАНИШЕВИЋ (Ђорђо) ВЛАДО (1913 – 1972), партизан из сусједног села Лакишевине, а групу која је кренула према Зијемљима, која су била под контролом четника, водио је БЕРБЕРОВИЋ (Симо) НИКОЛА (1905 – 1980), командант ортијешких четника. Група која је кренула према Зијемљима била је примијећена од стране чобаница у рејону Подвележа. Чобанице су обавијестиле усташе да су четници кренули према Подвележу са намјером да убијају Бошњаке. Усташе су поставиле засједу и на локалитету Равнице ликвидирале 3 и заробиле неколико Ортијешана. Из заробљеничког строја 1 Ортијешанин је покушао да побјегне након чега су га усташе тешко раниле. Када је хоџа видио шта се десило и када се увјерио да Срби из Ортијеша нису имали намјеру да убијају Бошњаке из Подвележа, преживјеле је, према постигнутом договору са четничким командантом из Ортијеша БЕРБЕРОВИЋ (Симо) НИКОЛОМ (1905 – 1980), пустио да прођу према Зијемљима. Хоџа није дозволио Ортијешанима да рањеника носе на Зијемља, обећавши да ће подвелешки Бошњаци покушати да га излијече. Неколико дана касније рањеник је преминуо. Од укупно 4 погинулих, погинула су: 2 Берберовића, 1 Медан и 1 Црногорац.

Група која је кренула према Хргуду није имала никаквих проблема.

СУБОТА, 30. 9. 1944. ГОДИНЕ, НАЈТРАГИЧНИЈИ ДАН У ИСТОРИЈИ СРБА ИЗ ОРТИЈЕША

У суботу 30. 9. 1944. године, усташе су према Ортијешу и сусједном селу Лакишевине кренуле из правца сусједних села: Буна, Гнојнице и Драчевице са циљем да ликвидирају све мушкарце старије од 15 година. Мушкарце из Лакишевина планирали су да ликвидирају на сеоском локалитету Старчине у Лакишевинама, а мушкарце из Ортијеша на сеоским  локалитетима: Дековача и Луке, на обали ријеке Неретве у Ортијешу. План везан за извршење овог злочина био је усаглашен на састанцима одржаним на Буни и у Ортијешу, у дијелу села гдје живе Бошњаци.

Пошто су Лакишевине знатно мање од Ортијеша, тамошње људе су лакше похватали и одвели их на сеоски локалитет Старчине, гдје су стријељали укупно 14 људи: 9 Шупљеглава и 5 Иванишевића.

У Ортијешу усташе су убиле 17 мушкараца на 6 сеоских локација: Луке (укупно 8), Дековача 4, Чиљеваче 2, Старо игралиште 1, Башлук 1 и Лаушевац 1. Убијена су: 5 Медана, 3 Ђурића, 3 Џонлага, 2 Берберовића, 1 Карадеглија, 1 Вуковић, 1 Михић и 1 Чабрило. Злочин је преживио БЕРБЕРОВИЋ (Митар) МИРКО (1897 – 1975). Током стријељања на сеоском локалитету Луке, био је затрпан тијелима стријељаних, која су га гурнула у ријеку Неретву. Ухватио се за гране врбе и држао се за њих док усташе нису завршиле стријељање. Након завршетка рата, са својом кћерком БОСИЉКОМ удатом ФИЛИПОВИЋ (22. 12. 1925 – 15. 6. 2004), пред надлежним судом свједочио је о овом злочину јер је добро познавао извршиоце злочина, усташе Бошњаке из Ортијеша и Хрвате и Бошњаке из околних села: Буна, Гнојнице и Драчевице. Комунистичке власти, умјесто да најстроже казне извршиоце овог злочина, БЕРБЕРОВИЋ (Митар) МИРКА  (1897 – 1975) и његову кћерку БОСИЉКУ удату ФИЛИПОВИЋ (22. 12. 1925 – 15. 6. 2004), због ремећења међунационалних односа, осуђују на казну затвора уз присилни рад.

Ипак, мали број усташа одговарао је пред надлежним судом, али нису одговарали сви који су били одговорни за овај злочин. Они који су осуђени, нису добили одговарајуће казне.

Поред усташа Бошњака из Ортијеша и Хрвата и Бошњака из сусједних села: Буна, Гнојнице и Драчевице, у злочину над Србима из Ортијеша и Лакишевина, учествовали су и усташки екстремисти хрватске и бошњачке националности из других дијелова Херцеговине.

Посебно треба да се истакне да су поједини Хрвати с Буне и поједини Бошњаци из Ортијеша, ризикујући сопствене животе, упозоравали Србе да ће се злочин десити. Већина Срба им није вјеровала јер су сматрали да ни за шта нису криви. Поједине усташе међу којима су биле и  поједине комшије Бошњаци из Ортијеша нису дозволили да се убијају српске жене. Дио мушкараца који се спасио, озбиљно је схватио упозорења појединих Хрвата с Буне и појединих Бошњака из Ортијеша, па је побјегао из Ортијеша, дио је имао срећу да тај дан не буде у Ортијешу, а дио се вјешто сакрио и имао срећу да их усташе не пронађу. У Ортијешу, на Задружном дому, била је подигнута спомен – плоча на којој нису била уклесана имена свих погинулих Срба из Ортијеша и сусједног села Лакишевине, већ само једног броја. На тој спомен – плочи била су уклесана имена Срба из Лакишевина који уопште нису живјели у Лакишевинама, већ у Мостару, а водили су поријекло из Лакишевина. Дом је у љетним мјесецима ратне 1992. године, миниран од стране здружених снага: Хрватске војске, Хрватског вијећа обране Хрватске Републике Херцег – Босне (ХВО) и Хрватских обрамбених снага Хрватске странке права (ХОС). У том периоду Одбрамбено – отаџбинског рата (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995), заједно са херцеговачким Хрватима, у редовима ХВО – а и ХОС – а, борили су се и херцеговачки Бошњаци. На мјесту гдје је прије рата био Дом, данас је приватна кућа грађанина хрватске националности.

Године 2016. средствима Владе Републике Српске на новој локацији, поред Српског православног гробља Ортијеш, изграђен је нови  дом, који носи назив Друштвени дом.

У љетним мјесецима ратне 1992. године запаљене су скоро све српске куће у Ортијешу, а неке су и миниране. У кућама је изгорио велики број сачуваних фотографија погинулих Срба из Ортијеша у Другом свјетском рату (6. 4. 1941 – 9. 5. 1945). На надгробним споменицима у Српском православном гробљу Ортијеш, намјерно је уништено неколико фотографија Срба из Ортијеша, који су погинули у Другом свјетском рату (6. 4. 1941 – 9. 5. 1945).

На уступљеним подацима, моралној, логистичкој подршци и стрпљењу, аутор срдачно захваљује свим потомцима жртава из: Првог свјетског рата (28. 6. 1914 – 11. 11. 1918), Другог свјетског рата (6. 4. 1941 – 9. 5. 1945) и Одбрамбено – отаџбинског рата (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995), Србима из села Ортијеш код Мостара.

Аутор је сарадник портала Порекло Небојша Бејат, рођен 26. 7. 1976. године у Мостару. Небојшин отац Милан рођен је 14. 2. 1947. године у селу Доњи Поплат у општини Столац, удаљеном око 40 км југоисточно од Мостара, а мајка Василија, кћерка Медан (Никола) Михајла (1907 – 13. 5. 1971), рођена је 21. 4. 1950. године у Ортијешу. Прије Одбрамбено – отаџбинског рата (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995) сваки викенд и сваки љетни и зимски школски распуст проводио је у Ортијешу код свог ујака Медан (Михајло) Милована (22. 11. 1941 – 13. 2. 1997) и његове супруге Медан (отац Данило Радан) Видосаве, рођене 22. 6. 1941. године у селу Жиљево код Невесиња. У Ортијешу је провео најсрећније тренутке дјетињства што га је мотивисало да истраживачким радом, дође до података везаних за погинуле Србе из Ортијеша у: Првом свјетском рату (28. 6. 1914 – 11. 11. 1918), Другом свјетском рату (6. 4. 1941 – 9. 5. 1945) и Одбрамбено – отаџбинском рату (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995).

Мај 2018. године


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top