Poreklo stanovništva sela Sivčina, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Sivčina se prostire od starog Javorskog puta i Crvene gore, na istoku, sve do Grabovice na zapadu. Na jugu su Okolišta (Opaljenik) i Karađorđevi šančevi – granica, a na severu Jevačke stene i šuma Gajevi prema Gliječi. Ima izdužen oblik, u vidu pravougaonika. Zauzima veliki prostor. Podeljena je na dva dela vencem od Planiničkog brda do Jevačkih stena, na deo y slivu reke Bukovice u njenom gornjem toku: Planinica, Burojevići, Jevac, Arsenijevići i Danilovići, i na deo sliva reke Grabovice: Bolovići i Bare. U susedstvu su sela sa kojima se graniči: Rokci i Opaljenik – na istoku i jugu, Brezova – na zapadu i Dubrava i Gliječa na severu. Severni delovi sela (donji deo) udaljeni su od Ivanjice samo 5 do 6 km, ajužni preko 15 km.
Tekuće vode.
Kroz selo protiču: Bukovica, čije je izvorište u planini Bukovici, na području ovog sela i Grabovica koja nastaje od Maskovačkog i Brezovačkog potoka.
Komunikacije.
Uz Grabovicu vodi automobilski put i povezuje neke delove ovog sela sa putem Ivanjica – Požega, a u dolini Bukovice postoji kolski put. Za stanovnike ovog sela je najpodesniji Javorski put, koji je posle rata asfaltiran i uspostavljena stalna autobuska linija Ivanjica – Javor – Sjenica, a preko zime samo Ivanjica – Kušići. Put prolazi mahom vencima planina sa nadmorskom visinom iznad 1000 m (Opaljenik, Žunjsko brdo) i često bude zavejan y toku zime. Planira se izgradnja drugog puta za Javor, dolinom Grabovice (put do Bele Crkve, je već izgrađen, a nastavlja se ispod Jovančevića, preko Milandže i Glibića do Kušića). Taj put bi bio prohodan čitave zime, jer prolazi južnim stranama i ne prelazi nadmorsku visinu od 800 m. Jedino na Kušićima izlazi na kotu koja je viša od 1000 m.
Zanimanje stanovništva.
Stanovnici ovog sela se bave zemljoradnjom, voćarstvom i stočarstvom, kao i gajenjem i eksploatacijom šuma. Ratarskim kulturama skoro da podmiruju svoje potrebe y ishrani i gaje: kukuruz, raž, ječam, heljdu, ovas, a manje pšenicu. U poslednje vreme su veoma dobri odgajivači krompira i to semenskog, jer za to postoje izvanredni uslovi: vlažnost, nadmorska visina i mogućnost obrade zemljišta traktorima.
Ipak, Sivljani su poznatiji kao voćari. Gaje jabuku budimku (u prvom redu), šljive (madžarke) i pitome trešnje. Kažu Ivanjičani: “Prve trešnje stignu iz Dubrave, ali se najedemo trešanja kad sazru y Sivčini”. Do grada su stanovnici ovog sela donosili voće na leđima, na konjima ili magarcima, y korpama ili sanducima. Znaju i da od trešnje peku rakiju koja je bolja i od šljivke, a kažu da je trešnja (rakija) i lekovita. Zbog klimatskih i ekonomskih razloga u poslednje vreme najviše gaje malinu. Od stoke gaje ovce, goveda i koze.
Kolibe.
Nekoliko familija imaju svoje kolibe. Tako su Danilovići izgradili kolibe ispod Vrhova; Vučićevići u Gaju; Burevljani – y Bukovici (Marići kod Katave, Burojevići – ispod Kotličeva, Marići u Kotličevu, Petrovići – prema Izvorcu). Bogdanovići imaju kolibe y svom delu Bukovice (Vasovići posebno, Milovići posebno, a Aleksići na Planiničkom brdu, kod groblja i y Bukovici, preko potoka). U poslednje vreme stanovnici ovog sela ovce daju na pašu u sjenički kraj, a goveda gaje u štalama.
Privreda.
Nekoliko stanovnika je zaposleno kod ŠPIK-a, na seči i transportu drva. A, godišnje pojedina domaćinstva najviše novca uzmu za prodate pragove za železnicu, jer je ovde pretežno bukova šuma. Ima nešto belog hrasta u Krstanjovcu i to drvo služi za izradu kaca i buradi i nadaleko je poznato. U poslednje vreme na prostorima Sivčine ima dosta breza, pogotovu na području Planiničkog brda.
Vodenice.
Stanovnici ovog sela imaju svoje redovničke vodenice. Jedna vodenica okuplja i uslužuje od dva do 25 domaćinstava, koja melju određenog dana y nedelji i brinu se o ispravnosti zajedničke vodenice. Na Bukovici (reci) ima preko 20 vodenica samo na području Sivčine, i petnaestak na desnoj obali Grabovice, koje su izgradili i koriste stanovnici ovog dela Sivčine (iz Bara i Bolovića).
Poreklo stanovništva po zaseocima.
Planinica
Planinica je prvi zaseok koji se prostire na južnoj strani sela, a istovremeno je sa najvećom nadmorskom visinom i nalazi se na putu od Okolišta (nekadašnjeg centra opštine) prema Sivčini (donjem delu sela: Burojevićima, Jevcu, kao i za Bare preko Planiničkog brda). Ovaj zaseok zovu i Bogdanovićima, po najbrojnijoj i ekonomski najjačoj familiji koja ovde živi.
Planinicu naseljavaju tri familije: Bogdanovići, Parezanovići i Markovići (Ranćići).
-Bogdanovići, 11 K. (Stevanjdan), vode poreklo od Bogdana koji je došao iz ljutog Dolca, od Gackog i nastanio se u današnjim Ranćićima. Do skoro se poznavalo mesto gde je Bogdan gradio prvu kuću, ispod jednog izvora (kod Linjove kuće). Imao je četiri sina: Marka, Mila, Vasa i Aleksu. Prostor koji su iskrčili nije bio dovoljan za ovu braću i njihove porodice. Zato su otišli u planine dalje od Parezana da krče šumu i stvaraju nove njive i pašnjake. Otuda je naziv zaseoka Planinica, a Bogdanovi potomci uzmu njegovo ime za prezime i postadoše Bogdanovići. Jedino je najstariji sin Marko ostao u svojoj kući i nije uzeo očevo ime za prezime, već njegovi potomci postadoše po njegovom imenu
-Markovići. I danas se zna y Bogdanovićima: ko su Milovići, odnosno Vasovići, a ko Aleksići, mada su svi zadržali prezime Bogdanovići, ali se znaju potomci Bogdanovih sinova. Od Bogdanovića, jedino Aleksići više ne postoje. Slave Stevanjdan, danas ih ima u: Ivanjici (7), Beogradu (3), Kruševcu, Novom Sadu, Velikoj Plani, devićima i Kušićima.
U ovu familiju su se uselili:
-Milinkovići, iz Bara, čiji je predak došao na imanje Pavla Bogdanovića.
-Popovići, iz Bele Reke, doseljeni su i žive na imanju Dobrice Bogdanovića.
Imanje Miljka Bogdanovića nasledio je:
-Karaklajić, iz Bara, poreklom iz Šarenika i prodato je Parezanovićima.
U Bogdanoviće su ušli i:
-Đokić, iz Maskove, i:
-Rajković iz Klepana (Dubrava).
-Bogdanovići – Albići, 3 K. (Stevanjdan). Veruje se da su starosedeoci ovog sela k imaju nadimak Albići. Od Bogdanovića, jačeg roda, primili su njihovo prezime i krsno ime. Ima ih danas y Ivanjici (4), Beogradu (2).
U ovu familiju je ušao – privenčao se:
-Radojičić, iz Šarenika. I od ovog Radojičića ima odseljenih u: Aleksincu, Beogradu, Ivanjici i Kušićima.
-Parezanovići, 10 k. (Mitrovdan), istog su roda sa Parezanovićima y Bratljevu i Smiljevcu. Imaju istu slavu i među sobom se nisu uzimali. Na ovim prostorima ranije su se naselili od Bogdanovića, jer su zauzeli područje y sredini zaseoka. Mnogo kasnije su se delili i zemlju iscepkali, pa su postali mnogo siromašniji od suseda Bogdanovića. Odselili su se posle rata u: Padinsku Skelu (5), Čačak (2), Užice i Ivanjicu (4).
-Markovići – Ranđići, Z k. (Stevanjdan), u rodu su sa Bogdanovićima i do skoro između Markovića i Bogdanovića nisu sklapani brakovi. Prezime je od Marka, najstarijeg sina Bogdanova, koji se posvađao sa braćom i rekao svojoj deci: od danas ćete biti Markovići, a žena Ranđija se javi da po njenom imenu uzmu prezime. I danas zvanično su Markovići, a y narodu su poznati kao Ranđići. Od ovog drugog prezimena ostali su toponimi: Ranđića groblje, Ranđića brdo, a na groblju spomenik Marku Bogdanoviću, koji sve ovo potvrđuje. Danas Markovića ima u: Ivanjici (3), Čačku (2), Mršincima (2), Beogradu (2), Kovilovu (3) M Kanadi (1).
U ovu familiju uselio se:
-Belkapić iz Šarenika. Slavi Nikoljdan. Prvog Belkapića dovela je majka kao dete iz prvog braka, koja se preudala y Markoviće.
Burojevići
Burojevići su najpitomiji deo sela i nalaze se y središnjem delu, okruženi padinama planina.
-Petrovići su najbrojnija familija (13 k.). Svi slave Nikoljdan. Imaju razne nadimke: Skenderi, čije su kuće okrenute prema Ostri, Vesovići (2 k.), Burojevići (2 k.), Virgovci,.Simići (2 K.), Spirovci (2 k.) i Pilule (y Krstajevcu, 2 k.). Petrovića ima odseljenih za poslednih 50 godina: y Beogradu (3), u Padinskoj Skeli (4) i Ivanjici (Z).
U ovu familiju su ušli:
-Mladenović, y Simiće, za Ostrom, iz Prilika je i slavi Aranđelovdan.
-Kostić, 1 K. (Nikoljdan), privenčao se iz Klepana (dubrave) u Skendere.
-Milović, 1 K. (Aranđelovdan), privenčao se iz Cerove (Dubrave).
-Danilović, 1 k. (Nikoljdan), u Burojeviće, iz Danilovića.
-Cvetković, 1 K. (Nikoljdan), došao je iz Maskove y Vesoviće.
-Petrovići, 2 k. (Nikoljdan), čiji se predak doselio y Dimitrijeviće (Dovijaniće), a njegov sin kasnije se privenčao u Mariće. Prvi Petrović došao je y Mariće tridesetih godina ovog veka.
-Marići, 4 K. (Lučindan), zauzimaju središni deo zaseoka i koriste najbolju zemlju y ovom delu sela. Sigurno su poreklom od iseljenih Nikšićana i prvi su se doselili y ovaj zaseok. Retko su se selili. danas ih ima odseljenih y Ivanjici (2) i Beogradu.
U Mariće su ušli:
-Petrovići, poreklom iz Maskove.
-Marići, 2 k. (Nikoljdan), nisu u srodstvu sa gornjim Marićima. Ovi slave Nikoljdan, a oni Lučindan. Njihovo prezime je izvedeno od Mare, a onih drugih od Marije. Kuće im se nalaze u dnu zaseoka, do reke Bukovice, a kolibe u Bukovici, kod Katave. Ima ih y Ivanjici. Jedan je prešao preko Bukovice i živi tamo gde su nekad bile kolibe.
U ovu familiju ušao je:
-Popović, rodom iz zaseoka Jevca.
-Burojevići, 6 K. (Nikoljdan), nalaze se na dve strane. Jedni su Burojevići y istoimenom zaseoku i njihove kuće se nalaze skoro y sredini zaseoka, y najjužnijim i najtoplijim delovima, a drugi se nalaze u blizini Krstanjevca, blizu reke Grabovice. Između njih je razdaljina oko 7 km. Najverovatnije da su im prve kuće bile u Burojevićima (zaseoku), a u Krstanjevcu kolibe i da su neki odlučili da ostanu tamo kod koliba. I danas su tesne rodbinske veze između Burojevića iz doline Bukovice sa Burojevićima iz doline Grabovice.
-Dimitrijevići – Dovijanići, 5 K. (Savindan), zvanično se prezivaju Dimitrijevići, a y narodu su poznati kao Dovijanići. Čitav deo zaseoka zove se ovim imenom.
U Dovijaniće su bili useljeni:
-Glavinići, 1 k., slave Đurđevdan, su iz Gliječe. Kasnije je y tu kuću došao Danilović, koji slavi Nikoljdan, iz zaseoka Danilovića.
-Petrović, rodom iz Maskove i slavi Nikoljdan.
Danilovići i Arsenijevići
Mnogi ovaj zaseok znaju kao dva: Danilovići i Arsenijevići, jer su teritorijalno odvojeni jedan od drugog gotovo pola sata hoda. I ako se uzmu kao jedan zaseok, u njemu dominiraju ove dve familije: Arsenijevići i Danilovići. Jedini su zaseok Sivčine na desnoj strani Bukovice.
-Arsenijevići, 9 k. (Stevanjdan), nalaze se između Bukovice i Gluvaje i zapadnih Kaluša i Danilovića, potpuno odvojeni. Imaju posebne pašnjake, tako da se ni čobani ne sastaju sa čobanima iz drugih zaseoka. U poslednje vreme imaju i posebno groblje. Istog su roda sa Bogdanovićima u Planinici. Potomci su od dva rođena brata: Bogdana i Arsenija. Bogdan je ostao pri doseljavanju na izvorištu Bukovice, a Arsenije se spustio u Burojeviće koji su već bili popunjeni, prešao reku i počeo da krči šumu na padinama Gluvaje. Tamo je formirao familiju. Zbog čvrstih rodbinskih veza, nije bilo brakova izmeću Arsenijevića i Bogdanovića do danas. Arsenijevića ima odseljenih u: Čačku (2), Ivanjici (2), Rokcima (2), Beogradu i Zablaću.
U Arsenijeviće se uselio;
-Zečević iz Kušića.
Nekoliko kuća Arsenijevića uzelo je drugo prezime – Bogdanović da bi pokazali da su u srodstvu sa ovom familijom.
-Danilovići, 15 k. (Nikoljdan), žive u donjem delu sela, koji je, najbliži Ivanjici i graniči se sa Gliječom. Zaseok se deli na: Donje Daniloviće, veći deo i Gornje Daniloviće, manji deo. Danilovića danas ima u Ivanjici (7) M Beogradu (3).
Jevac
Ovaj zaseok je najbliži Jevačkim stenama i zaseoku Jevac, sela Dubrave, koji se prostire severnije od Jevca u Sivčini, ili bolje reći, nizvodno. U zaseoku najbrojnije dve familije: Vučićevići i Rudakovići.
-Vučićevići, 5 K. (Jovanjdan), zauzimaju najniži deo Sivčine y dolini Bukovice. Iz ove familije uvek je bilo radnika koji su radili y Ivanjici, a živeli y Sivčini kod svojih kuća: putara, opančara, službenika i radnika. Danas Vučićevića ima y Ivanjici (4), Beogradu (2) i Grčkoj (ambasador).
U Vučićeviće se uselio:
-Samardžić. Usinio ga jedan od Vučićevića. Samardžić je rodom iz Rokci. Slavi Lazarevdan.
-Rudakovići, 6 K. (Vračevi), istog su roda sa Petrovićima (Bikama i Krejama) u Barama i Kuvekalovićima i Milinkovićima y Preseci, a imaju istu slavu i potiču od istog pretka od Mirkovića u Preseci. Rudakovića danas ima u: Beogradu (4), koji su ranije odseljeni, Ivanjici (2), Viči (Dragačevu), Subotici (2) M Vršcu.
-Popovići – Kodovići, 2 K. i:
-Mazarići, 1 k. (Nikoljdan), smatraju se starosedeocima y ovom zaseoku. Ima ih odseljenih u Ivanjici i Zablaću. Ranije su Popovići imali nadimke Kodovići i Mazare – Mazarići, pa se čak i zvanično vodili pod tim prezimenima u knjigama. U spomenici izginulih boraca rodom iz Sivčine i Opaljenika, nalazi se jedan Mazarić – Popović.
U ovu familiju se uselio:
-Cvetković, iz Maskove, pre 80-ak godina. Slavi Nikoljdan.
Bare
Zaselak je okrenut prema Grabovici i selu Brezovi. Ostaci crkve y vrh sela i selište koje se nalazi preko kose pokazuju da je ovde bilo stanovnika pre doseljavanja u 18. i 19. veku iz Hercegovine, Brda M Vasojevića. Poznato je da su ti stanovnici odseljeni y Donju Kravaricu y Dragačevu i da su od njih današnji Baralići. Baralići su se kasnije selili i neki su sišli y Atenicu, a drugi su se naselili u Šaranima kod G. Milanovca i vode poreklo iz Bara i zato su dobili ovo prezime.
-Milinkovići, 7 K. (Nikoljdan), i danas su jedna od najbrojnijih familija y Barama, mada su se mnogi odselili y druge krajeve. Nisu svi na istim prostorima, pa se dele na: Gornje Milinkoviće, 5 k., Srednje 1 k., i Donje 1 k. Svi imaju nadimak Pecije ili Pecići. Gornji Milinkovići više se oslovljavaju ovim nadimkom nego prezimenom. Milinkovića ima u: Planinici (Sivčini), Šareniku, ranije odseljen, a posle drugog svetskog rata ima odseljenih u: Šareniku, Železniku (6), Beogradu (3), Ivanjici (2), Kušićima, Baluzi i Mariboru (od onoga iz Planinice).
U Milinkoviće se uselio:
-Karaklajić iz Šarenika.
-Krsmanovići, 3 k. (Nikoljdan), nalaze se na vrhu sela sa Pecijama, što govori da su se među poslednjima doselili na ove prostore. Jedan od njih ima štale i kuću za zimsko hranjenje stoke u Milandži. Krsmanovića danas ima u: Beogradu (2), Železniku (2), Zablaću i Ivanjici.
-Miajlovići, 1 K. (Nikoljdan), zauzeli su središnji deo zaseoka, a ranije je bilo više njihovih kuća. Neki su se raselili, a drugi su pomrli i njihova imanja kupili i nasledili drugi iz susednih familija. Odseljen je jedan y Zablaće.
U Miajloviće su se uselili:
-Đonovići, iz Milandže – Đona, privenčao se pre 70 godina. Od ovih Đonovića ovde ima dvojica, a jedan je y Ivanjici.
-Nikolići, iz istog zaseoka, kupio zemlju i kuću Adama Miajlovića.
-Sekulići, Z K. (Nikoljdan), zauzimaju takođe središnji deo Bara. Vode poreklo iz srednjeg Polimlja, od Mioča.Nisu rod sa Sekulićima y Rošcima. Ima ih danas u: Beogradu (2), Nišu i Bukovici (učitelj).
-Nikolići – Čprljaci, 4 K. (Nikoljdan), žive u središnjem delu sela, njih trojica, a jedan je na kraju Bara, na Kondžilu. Ima ih danas u: Beogradu, Smederevskoj Palanci, Padinskoj Skeli (Z) i Ivanjici.
-Rogovići, 8 K. (Lučindan), poreklom su od iseljenih Nikšićana i u rodu su sa Rogovićima y Ojkoviću (novovaroška opština). Najverovatnije da su se Rogovići prvo doselili y Ojkovicu, pa je kasnije njih nekoliko sišlo y Sivčinu, pored Grabovice. Danas ih ima u: Atenici (2), Preljini, Ivanjici (4), Brekovu, Čačku M Beogradu (2).
-Petrovići – Bike, 2 k. (Vračevi), su podvojeni. Jedna kuća se nalazi na dnu sela, a druga na Kondžilu. U kući na Kondžilu živi jedan Parezanović koji se uselio iz Planinice. Od ovih Petrovića ima jedan y Ivanjici i dvojica y Čačku.
-Petrovići – Kreja, Z K. (Vračevi), istog su roda sa Petrovićima – Bikama. To se vidi po istoj slavi, a između sebe se ne žene niti udaju. Ističu da su u rodu sa Rudakovićima u Jevcu i Kuvekalovićima y Preseci. Odseljenih danas ima u: Beogradu, Ivanjici (2), Milandži i Lisi.
-Obradovići – Kondžilovci, 5 K. (Nikoljdan), vode poreklo od Vasojevića. Jedan predak bio je hajduk y drugoj polovini prošlog veka i znalo se za njega i na Zlatiboru i po dragačevu. Zvali su ga Kondžilovac. Otuda nadimak M Obradovićima – Kondžilovci. Obradovića ima odseljenih u: Dubrovniku, Beogradu (2), Ivanjici i Gornjem Milanovcu.
-Vasilijevići – Pavitnjaci, 2 k. (Nikoljdan), vode poreklo od Vasojevića. Vasilijevići y Polomu kod Gornjeg Milanovca verovatno su starinom iz Starog Vlaha od Javora i najverovatnije su potekli od ovih Vasilijevića u Barama. Danas ih ima u: Atenici, Mršincima, Beogradu i Ivanjici.
Bila je jedna kuća:
-Lazarevića, koja je ugašena, a imanje su kupili Nikolići.
Bolovići
Zaseok se nalazi između Bara i Milandže, Planiničkog brda i Grabovice. Naseljavaju ga:
-Rabrenovići, 7 k. (Aranđelovdan), vode poreklo iz Srednjeg Polimlja. Odselili su se i ima ih danas u: Baluzi (2), Čačku (Z), Ivanjici (2), Beogradu i Smederevskoj Palanci. Rabrenovići y Ručićima, y takovskom kraju vode poreklo iz Sandžaka. U Rabrenoviće su se uselili, pre rata, Radonjići, iz Maskove, i Radojičići, iz Šarenika.
-Savići, 5 K. (Lazarevdan), došli su na ove prostore iz Vasojevića. Ima ih danas u Čačku, Beogradu (5) M Americi (2). Iz ove familije su poznati kovači, koji su istovremeno i puškari. Ovaj zanat se tradicionalno prenosi na nove naraštaje.
-Tomići, Z k. (Nikoljdan), vode poreklo od Tomića iz Močioca. Ovde nisu na skupu kuća do kuće, što znači da su se y različita vremena doseljavali. Ima ih y središnjem delu zaseoka i y kraju prema Barama. Odseljeni su najčešće y Beograd (3). Jedan od Tomića je izrađivao obuću od automobilskih guma za vreme poslednjeg rata.
-Jakovljevići, 2 K. (Nikoljdan), na različitim su mestima: jedan je u vrh sela, a drugi y središnjem delu, blizu Savića. Odseljeni su u Balugu kod Čačka (2) i Beograd. Jakovljevići su došli sa Zlatibora.
U ovu familiju su ušli:
-Paunovići, iz Negbine (novovaroški kraj) i Zorići, iz Božetića, kao rod Jakovljevića.
-Davidovići, 1 k. (Đurđevdan), poreklom su od Pipera, a neki govore da su od Bukumira. Ima ih iseljenih y Vasojevića, y Jevalji. Jedna kuća bila je i ranije, a i sada.
-Mićovići, Z K. (Nikoljdan), vode poreklo od Mićovića iz Šarenika. Odseljenih ima u: Dubravi (2), Železniku i Šareniku. Poznata su familija po majstorima za izradu buradi i kaca od drveta (pintori).
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)