Порекло презимена, село Сивчина (Ивањица)

3. јун 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Сивчина, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Сивчина се простире од старог Јаворског пута и Црвене горе, на истоку, све до Грабовице на западу. На југу су Околишта (Опаљеник) и Карађорђеви шанчеви – граница, а на северу Јевачке стене и шума Гајеви према Глијечи. Има издужен облик, у виду правоугаоника. Заузима велики простор. Подељена је на два дела венцем од Планиничког брда до Јевачких стена, на део y сливу реке Буковице у њеном горњем току: Планиница, Буројевићи, Јевац, Арсенијевићи и Даниловићи, и на део слива реке Грабовице: Боловићи и Баре. У суседству су села са којима се граничи: Рокци и Опаљеник – на истоку и југу, Брезова – на западу и Дубрава и Глијеча на северу. Северни делови села (доњи део) удаљени су од Ивањице само 5 до 6 км, ајужни преко 15 км.

Текуће воде.

Кроз село протичу: Буковица, чије је извориште у планини Буковици, на подручју овог села и Грабовица која настаје од Масковачког и Брезовачког потока.

Комуникације.

Уз Грабовицу води аутомобилски пут и повезује неке делове овог села са путем Ивањица – Пожега, а у долини Буковице постоји колски пут. За становнике овог села је најподеснији Јаворски пут, који је после рата асфалтиран и успостављена стална аутобуска линија Ивањица – Јавор – Сјеница, а преко зиме само Ивањица – Кушићи. Пут пролази махом венцима планина са надморском висином изнад 1000 м (Опаљеник, Жуњско брдо) и често буде завејан y току зиме. Планира се изградња другог пута за Јавор, долином Грабовице (пут до Беле Цркве, је већ изграђен, а наставља се испод Јованчевића, преко Миланџе и Глибића до Кушића). Тај пут би био проходан читаве зиме, јер пролази јужним странама и не прелази надморску висину од 800 м. Једино на Кушићима излази на коту која је виша од 1000 м.

Занимање становништва.

Становници овог села се баве земљорадњом, воћарством и сточарством, као и гајењем и експлоатацијом шума. Ратарским културама скоро да подмирују своје потребе y исхрани и гаје: кукуруз, раж, јечам, хељду, овас, а мање пшеницу. У последње време су веома добри одгајивачи кромпира и то семенског, јер за то постоје изванредни услови: влажност, надморска висина и могућност обраде земљишта тракторима.

Ипак, Сивљани су познатији као воћари. Гаје јабуку будимку (у првом реду), шљиве (маџарке) и питоме трешње. Кажу Ивањичани: “Прве трешње стигну из Дубраве, али се наједемо трешања кад сазру y Сивчини”. До града су становници овог села доносили воће на леђима, на коњима или магарцима, y корпама или сандуцима. Знају и да од трешње пеку ракију која је боља и од шљивке, а кажу да је трешња (ракија) и лековита. Због климатских и економских разлога у последње време највише гаје малину. Од стоке гаје овце, говеда и козе.

Колибе.

Неколико фамилија имају своје колибе. Тако су Даниловићи изградили колибе испод Врхова; Вучићевићи у Гају; Буревљани – y Буковици (Марићи код Катаве, Буројевићи – испод Котличева, Марићи у Котличеву, Петровићи – према Изворцу). Богдановићи имају колибе y свом делу Буковице (Васовићи посебно, Миловићи посебно, а Алексићи на Планиничком брду, код гробља и y Буковици, преко потока). У последње време становници овог села овце дају на пашу у сјенички крај, а говеда гаје у шталама.

Привреда.

Неколико становника је запослено код ШПИК-а, на сечи и транспорту дрва. А, годишње поједина домаћинства највише новца узму за продате прагове за железницу, јер је овде претежно букова шума. Има нешто белог храста у Крстањовцу и то дрво служи за израду каца и буради и надалеко је познато. У последње време на просторима Сивчине има доста бреза, поготову на подручју Планиничког брда.

Воденице.

Становници овог села имају своје редовничке воденице. Једна воденица окупља и услужује од два до 25 домаћинстава, која мељу одређеног дана y недељи и брину се o исправности заједничке воденице. На Буковици (реци) има преко 20 воденица само на подручју Сивчине, и петнаестак на десној обали Грабовице, које су изградили и користе становници овог дела Сивчине (из Бара и Боловића).

Порекло становништва по засеоцима.

Планиница

Планиница је први засеок који се простире на јужној страни села, а истовремено је са највећом надморском висином и налази се на путу од Околишта (некадашњег центра општине) према Сивчини (доњем делу села: Буројевићима, Јевцу, као и за Баре преко Планиничког брда). Овај засеок зову и Богдановићима, по најбројнијој и економски најјачој фамилији која овде живи.

Планиницу насељавају три фамилије: Богдановићи, Парезановићи и Марковићи (Ранћићи).

-Богдановићи, 11 K. (Стевањдан), воде порекло од Богдана који је дошао из љутог Долца, од Гацког и настанио се у данашњим Ранћићима. До скоро се познавало место где је Богдан градио прву кућу, испод једног извора (код Лињове куће). Имао је четири сина: Марка, Мила, Васа и Алексу. Простор који су искрчили није био довољан за ову браћу и њихове породице. Зато су отишли у планине даље од Парезана да крче шуму и стварају нове њиве и пашњаке. Отуда је назив засеока Планиница, а Богданови потомци узму његово име за презиме и постадоше Богдановићи. Једино је најстарији син Марко остао у својој кући и није узео очево име за презиме, већ његови потомци постадоше по његовом имену

-Марковићи. И данас се зна y Богдановићима: ко су Миловићи, односно Васовићи, а ко Алексићи, мада су сви задржали презиме Богдановићи, али се знају потомци Богданових синова. Од Богдановића, једино Алексићи више не постоје. Славе Стевањдан, данас их има у: Ивањици (7), Београду (3), Крушевцу, Новом Саду, Великој Плани, девићима и Кушићима.

У ову фамилију су се уселили:

-Милинковићи, из Бара, чији је предак дошао на имање Павла Богдановића.

-Поповићи, из Беле Реке, досељени су и живе на имању Добрице Богдановића.

Имање Миљка Богдановића наследио је:

-Караклајић, из Бара, пореклом из Шареника и продато је Парезановићима.

У Богдановиће су ушли и:

-Ђокић, из Маскове, и:

-Рајковић из Клепана (Дубрава).

-Богдановићи – Албићи, 3 K. (Стевањдан). Верује се да су староседеоци овог села к имају надимак Албићи. Од Богдановића, јачег рода, примили су њихово презиме и крсно име. Има их данас y Ивањици (4), Београду (2).

У ову фамилију је ушао – привенчао се:

-Радојичић, из Шареника. И од овог Радојичића има одсељених у: Алексинцу, Београду, Ивањици и Кушићима.

-Парезановићи, 10 к. (Митровдан), истог су рода са Парезановићима y Братљеву и Смиљевцу. Имају исту славу и међу собом се нису узимали. На овим просторима раније су се населили од Богдановића, јер су заузели подручје y средини засеока. Много касније су се делили и земљу исцепкали, па су постали много сиромашнији од суседа Богдановића. Одселили су се после рата у: Падинску Скелу (5), Чачак (2), Ужице и Ивањицу (4).

-Марковићи – Ранђићи, З к. (Стевањдан), у роду су са Богдановићима и до скоро између Марковића и Богдановића нису склапани бракови. Презиме је од Марка, најстаријег сина Богданова, који се посвађао са браћом и рекао својој деци: од данас ћете бити Марковићи, а жена Ранђија се јави да по њеном имену узму презиме. И данас званично су Марковићи, а y народу су познати као Ранђићи. Од овог другог презимена остали су топоними: Ранђића гробље, Ранђића брдо, а на гробљу споменик Марку Богдановићу, који све ово потврђује. Данас Марковића има у: Ивањици (3), Чачку (2), Мршинцима (2), Београду (2), Ковилову (3) M Канади (1).

У ову фамилију уселио се:

-Белкапић из Шареника. Слави Никољдан. Првог Белкапића довела је мајка као дете из првог брака, која се преудала y Марковиће.

Буројевићи

Буројевићи су најпитомији део села и налазе се y средишњем делу, окружени падинама планина.

-Петровићи су најбројнија фамилија (13 к.). Сви славе Никољдан. Имају разне надимке: Скендери, чије су куће окренуте према Остри, Весовићи (2 к.), Буројевићи (2 к.), Вирговци,.Симићи (2 K.), Спировци (2 к.) и Пилуле (y Крстајевцу, 2 к.). Петровића има одсељених за последних 50 година: y Београду (3), у Падинској Скели (4) и Ивањици (З).

У ову фамилију су ушли:

-Младеновић, y Симиће, за Остром, из Прилика је и слави Аранђеловдан.

-Костић, 1 K. (Никољдан), привенчао се из Клепана (дубраве) у Скендере.

-Миловић, 1 K. (Аранђеловдан), привенчао се из Церове (Дубраве).

-Даниловић, 1 к. (Никољдан), у Буројевиће, из Даниловића.

-Цветковић, 1 K. (Никољдан), дошао је из Маскове y Весовиће.

-Петровићи, 2 к. (Никољдан), чији се предак доселио y Димитријевиће (Довијаниће), а његов син касније се привенчао у Мариће. Први Петровић дошао је y Мариће тридесетих година овог века.

-Марићи, 4 K. (Лучиндан), заузимају средишни део засеока и користе најбољу земљу y овом делу села. Сигурно су пореклом од исељених Никшићана и први су се доселили y овај засеок. Ретко су се селили. данас их има одсељених y Ивањици (2) и Београду.

У Мариће су ушли:

-Петровићи, пореклом из Маскове.

-Марићи, 2 к. (Никољдан), нису у сродству са горњим Марићима. Ови славе Никољдан, а они Лучиндан. Њихово презиме је изведено од Маре, а оних других од Марије. Куће им се налазе у дну засеока, до реке Буковице, а колибе у Буковици, код Катаве. Има их y Ивањици. Један је прешао преко Буковице и живи тамо где су некад биле колибе.

У ову фамилију ушао је:

-Поповић, родом из засеока Јевца.

-Буројевићи, 6 K. (Никољдан), налазе се на две стране. Једни су Буројевићи y истоименом засеоку и њихове куће се налазе скоро y средини засеока, y најјужнијим и најтоплијим деловима, а други се налазе у близини Крстањевца, близу реке Грабовице. Између њих је раздаљина око 7 км. Највероватније да су им прве куће биле у Буројевићима (засеоку), а у Крстањевцу колибе и да су неки одлучили да остану тамо код колиба. И данас су тесне родбинске везе између Буројевића из долине Буковице са Буројевићима из долине Грабовице.

-Димитријевићи – Довијанићи, 5 K. (Савиндан), званично се презивају Димитријевићи, а y народу су познати као Довијанићи. Читав део засеока зове се овим именом.

У Довијаниће су били усељени:

-Главинићи, 1 к., славе Ђурђевдан, су из Глијече. Касније је y ту кућу дошао Даниловић, који слави Никољдан, из засеока Даниловића.

-Петровић, родом из Маскове и слави Никољдан.

Даниловићи и Арсенијевићи

Многи овај засеок знају као два: Даниловићи и Арсенијевићи, јер су територијално одвојени један од другог готово пола сата хода. И ако се узму као један засеок, у њему доминирају ове две фамилије: Арсенијевићи и Даниловићи. Једини су засеок Сивчине на десној страни Буковице.

-Арсенијевићи, 9 к. (Стевањдан), налазе се између Буковице и Глуваје и западних Калуша и Даниловића, потпуно одвојени. Имају посебне пашњаке, тако да се ни чобани не састају са чобанима из других засеока. У последње време имају и посебно гробље. Истог су рода са Богдановићима у Планиници. Потомци су од два рођена брата: Богдана и Арсенија. Богдан је остао при досељавању на изворишту Буковице, а Арсеније се спустио у Буројевиће који су већ били попуњени, прешао реку и почео да крчи шуму на падинама Глуваје. Тамо је формирао фамилију. Због чврстих родбинских веза, није било бракова измећу Арсенијевића и Богдановића до данас. Арсенијевића има одсељених у: Чачку (2), Ивањици (2), Рокцима (2), Београду и Заблаћу.

У Арсенијевиће се уселио;

-Зечевић из Кушића.

Неколико кућа Арсенијевића узело је друго презиме – Богдановић да би показали да су у сродству са овом фамилијом.

-Даниловићи, 15 к. (Никољдан), живе у доњем делу села, који је, најближи Ивањици и граничи се са Глијечом. Засеок се дели на: Доње Даниловиће, већи део и Горње Даниловиће, мањи део. Даниловића данас има у Ивањици (7) M Београду (3).

Јевац

Овај засеок је најближи Јевачким стенама и засеоку Јевац, села Дубраве, који се простире северније од Јевца у Сивчини, или боље рећи, низводно. У засеоку најбројније две фамилије: Вучићевићи и Рудаковићи.

-Вучићевићи, 5 K. (Јовањдан), заузимају најнижи део Сивчине y долини Буковице. Из ове фамилије увек је било радника који су радили y Ивањици, а живели y Сивчини код својих кућа: путара, опанчара, службеника и радника. Данас Вучићевића има y Ивањици (4), Београду (2) и Грчкој (амбасадор).

У Вучићевиће се уселио:

-Самарџић. Усинио га један од Вучићевића. Самарџић је родом из Рокци. Слави Лазаревдан.

-Рудаковићи, 6 K. (Врачеви), истог су рода са Петровићима (Бикама и Крејама) у Барама и Кувекаловићима и Милинковићима y Пресеци, а имају исту славу и потичу од истог  претка од Мирковића у Пресеци. Рудаковића данас има у: Београду (4), који су раније одсељени, Ивањици (2), Вичи (Драгачеву), Суботици (2) M Вршцу.

-Поповићи – Кодовићи, 2 K. и:

-Мазарићи, 1 к. (Никољдан), сматрају се староседеоцима y овом засеоку. Има их одсељених у Ивањици и Заблаћу. Раније су Поповићи имали надимке Кодовићи и Мазаре – Мазарићи, па се чак и званично водили под тим презименима у књигама. У споменици изгинулих бораца родом из Сивчине и Опаљеника, налази се један Мазарић – Поповић.

У ову фамилију се уселио:

-Цветковић, из Маскове, пре 80-ак година. Слави Никољдан.

Баре

Заселак је окренут према Грабовици и селу Брезови. Остаци цркве y врх села и селиште које се налази преко косе показују да је овде било становника пре досељавања у 18. и 19. веку из Херцеговине, Брда M Васојевића. Познато је да су ти становници одсељени y Доњу Краварицу y Драгачеву и да су од њих данашњи Баралићи. Баралићи су се касније селили и неки су сишли y Атеницу, а други су се населили у Шаранима код Г. Милановца и воде порекло из Бара и зато су добили ово презиме.

-Милинковићи, 7 K. (Никољдан), и данас су једна од најбројнијих фамилија y Барама, мада су се многи одселили y друге крајеве. Нису сви на истим просторима, па се деле на: Горње Милинковиће, 5 к., Средње 1 к., и Доње 1 к. Сви имају надимак Пеције или Пецићи. Горњи Милинковићи више се ословљавају овим надимком него презименом. Милинковића има у: Планиници (Сивчини), Шаренику, раније одсељен, а после другог светског рата има одсељених у: Шаренику, Железнику (6), Београду (3), Ивањици (2), Кушићима, Балузи и Марибору (од онога из Планинице).

У Милинковиће се уселио:

-Караклајић из Шареника.

-Крсмановићи, 3 к. (Никољдан), налазе се на врху села са Пецијама, што говори да су се међу последњима доселили на ове просторе. Један од њих има штале и кућу за зимско храњење стоке у Миланџи. Крсмановића данас има у: Београду (2), Железнику (2), Заблаћу и Ивањици.

-Миајловићи, 1 K. (Никољдан), заузели су средишњи део засеока, а раније је било више њихових кућа. Неки су се раселили, а други су помрли и њихова имања купили и наследили други из суседних фамилија. Одсељен је један y Заблаће.

У Миајловиће су се уселили:

-Ђоновићи, из Миланџе – Ђона, привенчао се пре 70 година. Од ових Ђоновића овде има двојица, а један је y Ивањици.

-Николићи, из истог засеока, купио земљу и кућу Адама Миајловића.

-Секулићи, З K. (Никољдан), заузимају такође средишњи део Бара. Воде порекло из средњег Полимља, од Миоча.Нису род са Секулићима y Рошцима. Има их данас у: Београду (2), Нишу и Буковици (учитељ).

-Николићи – Чпрљаци, 4 K. (Никољдан), живе у средишњем делу села, њих тројица, а један је на крају Бара, на Конџилу. Има их данас у: Београду, Смедеревској Паланци, Падинској Скели (З) и Ивањици.

-Роговићи, 8 K. (Лучиндан), пореклом су од исељених Никшићана и у роду су са Роговићима y Ојковићу (нововарошка општина). Највероватније да су се Роговићи прво доселили y Ојковицу, па је касније њих неколико сишло y Сивчину, поред Грабовице. Данас их има у: Атеници (2), Прељини, Ивањици (4), Брекову, Чачку M Београду (2).

-Петровићи – Бике, 2 к. (Врачеви), су подвојени. Једна кућа се налази на дну села, а друга на Конџилу. У кући на Конџилу живи један Парезановић који се уселио из Планинице. Од ових Петровића има један y Ивањици и двојица y Чачку.

-Петровићи – Креја, З K. (Врачеви), истог су рода са Петровићима – Бикама. То се види по истој слави, а између себе се не жене нити удају. Истичу да су у роду са Рудаковићима у Јевцу и Кувекаловићима y Пресеци. Одсељених данас има у: Београду, Ивањици (2), Миланџи и Лиси.

-Обрадовићи – Конџиловци, 5 K. (Никољдан), воде порекло од Васојевића. Један предак био је хајдук y другој половини прошлог века и знало се за њега и на Златибору и по драгачеву. Звали су га Конџиловац. Отуда надимак M Обрадовићима – Конџиловци. Обрадовића има одсељених у: Дубровнику, Београду (2), Ивањици и Горњем Милановцу.

-Василијевићи – Павитњаци, 2 к. (Никољдан), воде порекло од Васојевића. Василијевићи y Полому код Горњег Милановца вероватно су старином из Старог Влаха од Јавора и највероватније су потекли од ових Василијевића у Барама. Данас их има у: Атеници, Мршинцима, Београду и Ивањици.

Била је једна кућа:

-Лазаревића, која је угашена, а имање су купили Николићи.

Боловићи

Засеок се налази између Бара и Миланџе, Планиничког брда и Грабовице. Насељавају га:

-Рабреновићи, 7 к. (Аранђеловдан), воде порекло из Средњег Полимља. Одселили су се и има их данас у: Балузи (2), Чачку (З), Ивањици (2), Београду и Смедеревској Паланци. Рабреновићи y Ручићима, y таковском крају воде порекло из Санџака. У Рабреновиће су се уселили, пре рата, Радоњићи, из Маскове, и Радојичићи, из Шареника.

-Савићи, 5 K. (Лазаревдан), дошли су на ове просторе из Васојевића. Има их данас у Чачку, Београду (5) M Америци (2). Из ове фамилије су познати ковачи, који су истовремено и пушкари. Овај занат се традиционално преноси на нове нараштаје.

-Томићи, З к. (Никољдан), воде порекло од Томића из Мочиоца. Овде нису на скупу кућа до куће, што значи да су се y различита времена досељавали. Има их y средишњем делу засеока и y крају према Барама. Одсељени су најчешће y Београд (3). Један од Томића је израђивао обућу од аутомобилских гума за време последњег рата.

-Јаковљевићи, 2 K. (Никољдан), на различитим су местима: један је у врх села, а други y средишњем делу, близу Савића. Одсељени су у Балугу код Чачка (2) и Београд. Јаковљевићи су дошли са Златибора.

У ову фамилију су ушли:

-Пауновићи, из Негбине (нововарошки крај) и Зорићи, из Божетића, као род Јаковљевића.

-Давидовићи, 1 к. (Ђурђевдан), пореклом су од Пипера, а неки говоре да су од Букумира. Има их исељених y Васојевића, y Јеваљи. Једна кућа била је и раније, а и сада.

-Мићовићи, З K. (Никољдан), воде порекло од Мићовића из Шареника. Одсељених има у: Дубрави (2), Железнику и Шаренику. Позната су фамилија по мајсторима за израду буради и каца од дрвета (пинтори).

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.