Порекло презимена, село Вучак (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вучак, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Порекло становништва села Вучак, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вучак (Ивањица)

Порекло презимена, село Вучак (Ивањица)

Порекло становништва села Вучак, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Вучак је најзаосталије село y ивањичкој општини. Не због нерада његових становника него због сиромашне земље и беспућа. Познато je ово село по Труби – вису изнад села који се уздиже y виду купе и види се од Јавора и Голије и према њему се одређују Вучак и друга околна села и засеоци.

Комуникације.

До Вучака се не може прићи ни са које стране, јер нема пута: сви су колски, коњски и пешачке стазе и они што воде од Куманице уз Моравицу, и они са Ерчега што се спуштају y ceлo Kao и они што повезују ово село са Голијсксм Реком и путем Ивањица – Голијска Река – дуга Пољана.

Остали подаци о селу.

Окружено је висовима: са истока Трубом M падинама Голије, са запада висовима и косама Ковиљске планине које се протежу између овог села и Ерчега. На југозападу, узводно су Медовине, а низводно Глеђица и Куманица. Упркос тешком начину живота, код свих горштака постоји велика љубав за својим крајем. Вуче их носталгија за завичајем великом снагом. То посебно видимо код фамилије Баковића која се била иселила потпуно y Бресницу код Чачка. Под изговором да их „не прима вода“, неки од њих се враћају у ранији завичај и тy остају до данашњих дана.

Занимање становништва.

У селу имају воћњаке. Ређе се гаји пшеница и сасвим мало кукуруз. Земљиште је веома стрмо и честе бујице однесу с њега не само род него и униште усеве. Становници су познати сточари, али производа немају да продају, већ само троше y својим домаћинствима.

Из села су увек одлазили људи на сезонске послове у друге крајеве земље, а скоро из сваке куће има по неко ко ради на сечи шума или на стругарама у Голији. данас свакодневно по 70 до 80 радника из овог села одлази на сечу шума у Голију (дневна миграција). А y сезони их има и преко 120. Неки од њих раде на стругарама, а у последње време неки су се обучили и постали су одлични дрвосече – мотористи на сечи дрва.

Школство.

Од 1937. године Вучак има основну четвороразредну школу. Најпре је радила у приватним кућама, а по изградњи Задружног дома 1951. године, школа се усељава у просторије дома где и данас ради. Због тешке конфигурације земљишта и удаљености овог села од друма (на пример, до Ивањице има око 25 км), Вучак је међу последњим (око 1980. године) добио електрично светло. Раније су многи становници Вучака одлазили код средњо-речких газда и код њих служили од Ђурђевдана до Митровдана. Неки су остајали и преко зиме да полажу стоци и ceкy дрва газдама.

Ваљарице и воденице.

На Моравици Милованчевићи су изградили ваљалице и ваљали сукно за читав крај. Касније је Радојица Томићевић имао ваљалицу и, на крају, Грујовићи су подигли ваљалицу са два витла. Скоро свака фамилија има своју заједничку, редовничку воденицу. А веће фамилије и по неколико воденица: Драмићани, Васовићи, Миловановићи.

Појате – колибе.

Мало је сточара који су имали колибе далеко од кућа. Неколико фамилија, ипак, лети изгони стоку колибама. Тако Драмићани имају колибе на Преслежи, а Лабудовићи и Грујовићи, на Загумку.

Порекло становништва по засеоцима.

Село чине следећи засеоци: Опарац, Колари, Ладојевићи, Дидићи и Баковићи.

Опарац

-Милованчевићи, 9 к. (Јовањдан). Највише их данас има одсељених у Ивањици и куће су тамо изградили y Шљивићима, према Палибрчком гробљу (8). Једна кућа Колара, има у Милованчевићима, јер се раније један од Колара привенчао y овy фамилију.

-Томићевићи, 7 K. (Јовањдан), после 1955. године одселили су се у Ивањицу (10). Једна породица дошла је после 1945. године из Вучака y Нови Пазар.

Колари

-Томићевићи, 7 к. (Јовањдан). После 1945. год. одселили су се у: Ивањицу (5), Коњевиће код Чачка (4) и један има y Грабу.

Ладојевићи

Овај засеок обухвата и део Васовића, преко дубоког потока.

-Васовићи, 12 K. (Стевањдан), има их две струје. Једни су дошли од Дурмитора, а други су из Васојевића и воде порекло од Лопаћана, од гране Рајовића и у роду су са:

-Ракићевићима, Живановићима, Нововићима, Павићевићима, Драгићевићима и Миловановићима. Одселили су се у: Чачак (4), Коњевиће (4), Трепчу код Чачка, Ивањицу (5), Београд (2), Гучу (2) и Граб. Из Вучака, код Ерчега (Голија), доселила се 1931. године једна породица Васовића y Дугу Пољану, а одатле 1956. y Нови Пазар. У Вучак су се доселили средином 19. века из Острога y Црној Гори.

-Драмићани, 30 к. (Стевањдан), имају и друга презимена:

-Спасенићи и Бобићи. На другој-левој страни Јабуковачког потока су куће Драмићана који носе надимке Оџићи и Пецијаши. По надимку (највероватније по баби Спасенији) део Драмићана је добио ово друго презиме које се y Вучаку мало употребљава, а у Ивањици Спасенићи су означавали познате трговце пре рата. Воде порекло од Дробњака, истичу потомци. У кући Тиодора Драмићанина (Бобића) је радила четвороразредна школа након другог светског рата. Одселили су се у: Ивањицу (5), Заблаће, Мојсиње (2), Трнаву, Чачак (4), Београд (2), Крагујевац (село Петровац, 6), Куршумлију, Слатину код Новог Пазара, па је та породица прешла y Нови Пазар.

Дидићи

-Дидићи. Сам засеок је највероватније добио име по Дидићима који су дошли из племена Кучи, пореклом су од Никшића. Врло је вероватно да су све три фамилије (Лабудовићи, Грујовићи и Лукићи) најпре имали заједничко презиме Дидићи.

-Лабудовићи, 6 K. (Лесендровдан), воде порекло из Васојевића, од Луга. Одсељени су раније у Причево брдо (3), а после рата у: Ивањицу (7), Чачак (2), Београд (2), и Петровац код Крагујевца (2). Један је 50-их година отишао у Глећицу. Лабудовићи и Грујовићи су од истог претка, а са Лукићима су у сродству и делили су исту имовину. Из ове фамилије су познати спортисти – боксери.

-Грујовићи, 5 к. (Лесендровдан), истог су порекла са Лабудовићима. У последње време многи су се одселили и данас их има: у Средњој Реци, Градцу, Петровцу код Крагујевца, Илићеву код Крагујевца, Бесном Фоку код Београда, у Чачку (5) и др.

-Лукићи, 1 к. (Лесендровдан). Воде порекло од Луке који је био сестрић Лабуду и Грују, прецима Лабудовића и Грујовића и истог су порекла. Славе исту славу као Грујовићи и Лабудовићи. Било је раније више кућа. Данас је остала само једна. Лукића има одсељених y Петровцу код Крагујевца и Ивањици (2). Не зна се да ли су ови Лукићи y сродству са Лукићима y суседној Јасеновици, село Даићи.

-Драмићани, (Стевањдан), доселили су се из суседних Ладојевића.

Баковићи

-Баковићи, 7 к. (Стевањдан). Воде порекло из средњег Полимља. Данас Баковића има у Ивањици (Буковици, 7 к.), Балузи (Трнавској), Чачку. Један од њих је лекар у Ивањици. Баковићи из Вучака су истог рода са Баковићима у Бресници код Чачка. Како се сазнаје, Баковићи из Вучака отишли су y Бресницу код својих рођака да тамо живе, али их је болест почела да уништава и вратили су се натраг, у Вучак.

Фамилије које су нестале:

-Ивановићи, (Јовањдан), био је један који се доселио из Ерчега, а води порекло од братства Рајовића из Лопаћана, од Васојевића. Ивановић се преселио из Ерчега у Вучак, а касније одселио y Чачак.

-Јовановићи, у Горњем и Доњем Дупцу, славе Никољдан. Њихов деда је дошао из Вучака (Моравички срез). Неколико кућа од ове фамилије има и y суседној Толишници (Краљевачка општина) како констатује К. Јовановић.

-Раденковићи, y Горњем и Доњем Дубцу, чији је прадед дошао из Вучака, славе Никољдан.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top