Порекло презимена, село Дајићи (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дајићи (по књизи Даићи), општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво Порекло становништва села Дајићи (по књизи Даићи), општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дајићи (Ивањица)

Порекло презимена, село Дајићи (Ивањица)

Порекло становништва села Дајићи (по књизи Даићи), општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Даићи су једно од највећих села, по пространству, у Ивањичкој општини. Налазе се на Голији и простиру се између Средњоречке реке – Каралића потока (на истоку), Јанковог камена, Бојовог брда (на југу), Голијске Реке преко Тичара (на западу),цРовина, Мртвог краја и Рогопечи (на северу).

Земље, шуме и остали подаци о селу.

На овом простору расту претежно четинарске шуме и раније су експлоатисане. Подизане су најчешће стругаре на пару: Палигорића изнад Бајовића, а касније (између два рата) Јелића стругаре y Голијској Реци и Петровића стругаре на Средњоречкој реци (у Средњој Реци) и Кулизином Селу.

Простори које обухвата ово село највиши су у општини. Овде се налази највиши врх Голије – Јанков камен (1833), а за њим долази Бојово брдо и Ривотине, такође висови на подручју Даића. На путу Ивањица – Беле Воде, испод Ривотина, налази се ледничко језеро, Тичар (Даићко) језеро, за које су везане легенде и научни рад проф. др Недељка Кошанина, родом из овог краја, под називом “ Биљни и животињски свет даићког језера“.

Занимање становништва.

Становништво се највише бави сточарством, јер пространства Голије обилују пашњацима, као и експлоатацијом и коришћењем шума.

Тип села и куће.

Куће су најчешће грађене од брвана, а покривене шиндром. У последње време куће и штале су зидане и покривене плочама или црепом. Груписане су по фамилијама. Реткост је овде наићи на кућу која се налази на осами (једино у Нововићима, испод Јанковог камена, Пунишића кућа y Средњој Реци, Радојевића кућа такође у Средњој Реци и Перовића кућа, на путу од Кулизина Села према Средњој Реци).

Остали подаци о селу.

За Даиће и суседни Градац постојала је заједничка школа y Кулизином Селу, која је основана 1911. године, а касније су биле две: једна у Градцу, од 1937. и у Средњој Реци (Кулизином Селу) друга. Изграђена је велика школска зграда на Старом Селу на средокраћи између Градца и Доњих Даића одмах после ослобођења земље, а y Средњој Реци је подигнута школа од брвана – за Горње Даиће, Средњу Реку и Јасеновицу. И данас раде обе ове школе, са малим бројем ученика.

Даићани и Средњоречани су надалеко познати стругари. Њих неколико је увек радило на стругарама y родном месту а неки су се одселили и тамо су однели овај занат и, по навици, изградили стругаре на струју па се и данас баве овим послом: y Мрчајевцима (Милићевић), Ракови (Пејовић) и Коњевићима (Пантовић).

Приликом сеоба бирају и одлазе y вароши да би се бавили занатима, а ретки су они који су одсељени и баве се пољопривредом. Па, и они који су купили њиве да гаје житарице, дају земљу „напола“ или y „закуп“. Такви су одсељени Средњоречани y чачанској котлини. Неки су се чак вратили y завичај y очинску кућу и ранијем занату (Петровићи су се вратили из Мојсиња y Средњу Реку).

Даићи се састоје из следећих засеока: Доњи Даићи, Горњи Даићи, Јасеновица, Каралићи, Кулизино Село и Средња Река. У последње време (у другој половини 20. века) формирана су два нова насеља: Голијска Река M Bene Воде.

Порекло становништва по засеоцима.

Доњи Даићи

-Боровићи, 5 K. (Јовањдан), налазе се у Белој стени. Досељени су највероватније од Васојевића. Данас их има одсељених у: Куманици (2), Ивањици (5), Чачку (2).

-Милутиновићи, 2 K. (Јовањдан), такође су настањени у Белој Стени. Има их данас у Ивањици (З) и Чачку.

-Павловићи, 1 K., воде порекло из Црне Горе. Један је одсељен у Ивањицу пре рата, а један у Београд после рата (просветни радник).

У ову фамилију ушао је један:

– Милићевић, из истог засеока.

-Вучићевићи, 1 K. (Стевањдан), не зна се одакле је дошао. Нема одсељених.

-Нововићи, 6 K. (Лесендровдан), дошли су од Васојевића, од Мијамановића и y сродству су са Масловарићима. Један од Нововића живи на простору испод Јанковог камена, тамо где су им колибе. Највероватније да су Нововићи прво дошли под Јанков камен, а одатле сишли y доњи део села, на просторе до саме Рогопечи. Данас их има одсељених у: Ивањици (З), Јежевици код Чачка (2) и Убу.

-Ново Бабовић, доселио се из Васојевића око 1850. године и настанио се у Даиће, на Голији, како пише Мушовић. Његови потомци су се после 1882. године преселили и неки су отишли у Куршумлију, а по једна породица у Себечево и Вучиниће. Те две породице су се доселиле y Нови Пазар из Вучинића и Себечева после 1954. године.

-Милићевићи, 8 к. (Никољдан), доселили су се такође из Васојевића. Раније су се одселила двојица – један у Ивањицу, други у Београд, а данас их има одсељених: у Ивањици (7), Београду (3) M y Мрчајевцима.

-Илићи – Грижићи, 3 K. (Лазаревдан), живе на десној страни Средњоречке реке. Истичу да су истог рода са мајорем Илићем, јунаком Јаворског рата 1876. године. Мало је њих одсељених. Само један од њих живи y Ивањици.

-Милојевићи, 1 K. (Т оминдан), увек је била по једна кућа ове фамилије у Доњим Даићима. Данас их има у: Мани, Ивањици и Београду.

-Дукићи, 1 к. (Томиндан), потичу од Дукића из Брусника. Један од Дукића живи y Брекову код Ариља.

-Богдановићи, 5 к. (Ђурћевдан), лоцирани су на Старом Селу и имају најбоље имање за обраду и зато су имућнија фамилија. На оближњем потоку имају чак и ваљалицу и воденицу. Данас их има одсељених у Ивањици (3) и Слатини код Чачка.

-Брзјаци – Брзјаковићи, 6 K. (Ђурђиц), дошли су у прошлом веку из Комарана, од Нове Вароши. Живе на посној земљи, на десној страни Средњоречке реке, одмах код Старог Села, на путу према Девићима. Данас их има одсељених у: Чачку (2), Слатини (3) и Коњевићима. У ову фамилију уселио се и један:

-Ранћић, из Кушића који се највише бавио кириџилуком.

Горњи Даићи:

-Митровићи, 4 K. (Никољдан), воде порекло од Васојевића. Данас их има одсељених y Ивањици (2).

-Јаковљевићи, 8 к. (Никољдан), у последње време су се одселили y Ивањицу (З), Чачак (7) и Београд (2).

-Гвозденовићи, 6 к. (Никољдан), мало су се селили. Данас их има двојица y Ивањици.

-Мијушковићи, 1 к. (Јовањдан), највероватније да је њихов предак досељен из суседне Вионице из фамилије Мијушковића (Горњих Перишића). Једна кућа је овде, а други је педесетих година овог века отишао у Бањицу код Чачка (од којих су две куће y Чачку).

-Секулићи, 1 к. (Никољдан), билаје једна кућа. Син је погинуо у партизанима 1941. године код Ариља, а његови родитељи су касније умрли, после рата, тако да се фамилија угасила.

-Вуловићи, 6 к. (‘Бурћевдан), воде порекло од Васојевића. Доста их је одсељених и данас их има у: Ивањици (2), Атеници, Чачку и Београду.

-Перуничићи, 7 к. (Никољдан), доселили су се, највероватније из околине Сјенице. Данас од ове фамилије има одсељених у: Билећи и Пироту (официри), Нишу, Београду (2), Новом Саду, Чачку (3) и Парменцу.

Један Николић, из Кулизина Села ушао је у фамилију:

-Перуничића привенчавањем.

Јасеновица

Овај засеок се налази у горњем току Голијске реке, у сливу Моравице, а сви други засеоци припадају сливу Студенице. Греда Јелењег брда чини вододелницу у овом делу Голије између ова два слива. Јасеновица је стиснута измећу Голијске реке, Глећице, Јелењег брда и Ајдучког лаза. Овде живи неколико фамилија.

-Перишићи, 2 K. (Аранђеловдан), доселили су се од Вионице, потичу од исте фамилије, Перишића, и они y Градцу су истог рода. Има их највише одсељених у Ивањици (4).

-Лукићи, 6 K. (Лесендровдан), су се доселили од Сјенице пре 250 година. Истичу у овој фамилији да су Лукићи y Милочају код Краљева од њиховог рода. Иначе су познати стругари. Тај занат се преноси у наслеђе y овој фамилији. Лукићи су радили као стругари код Петровића, Јелића, Палигорића и Ћурчића, као и после рата на задружним стругарама. Одсељених има у Ивањици (2) M Београду (2). Има их y Бијелом Камену код Котраже, где славе Аранђеловдан. У Адране код Краљева су одесељени око 1930. године (5 к.), од којих данас има у Краљеву (2), Ужицу иБеограду. Сви славе Лесендровдан.

-Митровићи, 5 K., воде порекло од Васојевића из Лијеве ријеке, са огњишта Ножице. Познати су свирачи – кларинетисти и бубњари. Има их у Ивањици (2).

-Радоњићи, 2 K., један се одселио y Адране код Краљева и тамо живи.

-Драговићи, 2 K., доселили су се из Ђулића (Г. Васојевићи). Један је одсељен у Ивањицу, други у Добри До, а трећи y Јасеновицу.

-Драмићани, 2 K. (Стевањдан), дошли су из суседног Вучака. Први Драмићанин се овде привенчао.

Каралићи

У овом засеоку живе две фамилије и има једна кућа треће фамилије. Куће им се налазе испод самог Јанковог камена. Пашњаци и ливаде се простиру по овом највећем голијском вису ипредстављају место за испашу стоке Каралића.

-Каралићи, 7 к. (Лесендровдан). Славили су и Аранђеловдан јесењи, па су напустили ову славу. Доселили су се из Васојевића после првог српског устанка и Карађорђевог повратка од Сјенице и од Пештера, 1809. године. Данас Каралића, одсељених испод Јанковог камена, има у: Београду (2), Чачку (2), Ивањици (2), Ријеци, Сталаћу, Крушевцу и Ужицу. Један од њих се селио у Нови Пазар, боравио неколико година па се преселио y Ивањицу.

-Масловарићи, 3 K. (Аранђеловдан), налазе се нешто ниже од Каралића према Бајовићима и Средњој Реци. И они су Васојевићи, пореклом од Мијамановића и у сродству су са Зечевићима, Губеринићима и Нововићима. Један од њих се одселио око 1960. године y Зрењанин, али због воде се вратио y завичај са породицом. Један Масловарић, који живи y Чачку, рођен је у Адранима код Краљева, а отац му је од ових Масловарића. И када се дете родило, отац је био на зидању куће, а мајка је дошла y посету мужу. Данас их има одсељених y Владимировцима (З), Чачку и Ивањици.

-Нововићи, 1 к. (Аранђеловдан), такође су пореклом од Васојевића. Има их одсељених y Новом Пазару и Ивањици.

Кулизино Село

Налази се на јужним, благим падинама Ривотина. Ушорено је и у овом засеоку живи неколико фамилија: Николићи, Петровићи, Пунишићи. Има и других, који су се касније уселили y ове фамилије: Боровићи, Стеванићи и Грујовићи (у Николиће), Луковићи (у Петровиће).

-Николићи, 6 к. (Лесендровдан), налазе се по врх засеока и најближи су путу Беле Воде · Средња Река. У сродству су са Пунишићима. Има их данас у: Београду (3), Ивањици (3) и Чачку. Славе и Св. Саву.

-Петровићи, 5 K. (Лесендровдан), најистакнутија су фамилија y читавом селу. Из ове фамилије потиче више интелектуалаца. Они су показали како се може живети у великим задругама, какве су биле њихове. А, имали су и своје стругаре. Воде порекло од Васојевића.

-Петровићи у Врху (5 K.) на падинама Радочела (студенички крај), настанили су се из Даића под Голијом. Прво су се из Даића одселили у Чибуковац код Краљева, па потом много касније када су почели многи умирати, вратили се отуда и населили y Bpxy. Тамо славе Св. Ђорђас Раније су одсељени y Ивањицу и Чачак. Данас их има у Београду и Крагујевцу. Једна од ових задруга је купила имање у Мојсињу код Чачка. Један од Петровића се одселио y Мојсиње, живео неколико година, па се вратио на голијске просторе.

-Пунишићи, 5 к. (Св. Сава), а славили су и Аранђеловдан. Данас их има y Београду (2), Сарајеву, Чачку и Ивањици (3). Један је купио имање y Прислоници код Чачка и тамо се одселио, а други има имање у Мојсињу, али не жели да се сасељава. Једна кућа Пунишића налази се у Сташевићима, према Бајовићима у Средњој Реци. Тамо је отишао један од Пунишића на већи простор, приликом деобе задруге.

У Кулизино Село су се доселили:

-Боровићи, y Николиће, из Беле Стене (Даића),

-Грујовићи, у Николиће, из Вучака,

Стеванићи, y Николиће, из Ерчега,

-Луковићи, у Петровиће, из Глећице,

Сви су дошли на мираз.

На просторима Кулизиног Села раније су живели Кулизе, племе које се одавде одселило, али је за собом оставило одређене трагове. Кулизино Село или село Кулизино је на падинама Голије y Моравичком Старом Влаху. Оснивач тог села био је свакако неки човек са надимком Кулиза. Данас y селу нема његових потомака. Данашње (досељено) становништво је од Васојевића. У селу је Кулизина река, названа тако по Кулизанима (Кулизама) који су ту некад живели. На венцу планине Јавора (више села Субудине) има Кулизино брдо. Ту је неко време живео избегли Кулиза, из Кулизиног села.

Кулизе уверавају да су сви мратинци, светоминци и светодечанци „једно“, управо крвни сродници. Изгледа да је земља матица Кулиза Албанија, крај око Бојане, Скадра и Пилата, y старој српској држави у коме се мешао балканско-романски, арбанашки и словенски елемент. Кулизе славе заштитнике стада, домаћих животиња, уопште: св. Мрату, св. Мину, св. Арханђела. Само по изузетку славе ког другог свеца, напр. св. ‘Ђурђа, (у Лепеници и Банату), св. Димитрија (у Рашкој). Поред других прекада, најчешће узимају за прекаду опет свеца заштитника стада, св. Арханђела и св. Саву. Прекаде су узимали из разних узрока. Под притиском околине, а највише као сточари из завета. Како је култ светаца Мрате, Мине, Арханђела и Саве особито развијен y Кулиза становника брдских и планинских крајева и како су у њих очувани y пуној свежини обичаји Мратињаца, односно њихових празника, могли бисмо помислити да се култ светаца Мрате и Арханђела, односно Мине и Саве, развио врло рано, знатно пре но што су их заветовани почели узимати за крсно име. Отуда код становника Кулизиног Села, Средње Реке и Каралића, као и једне фамилије у Горњим Даићима јављају се по две славе: једна коју су донели са собом из Васојевића и то је најчешће Лесендровдан, и друга, коју су наследили на овим просторима од Кулиза, ранијих становника овог села.

Средња Река

Средња Река је одувек била центар за Даиће и суседни Градац. Ту се налазила општина, задруга, а још 1953. године школа. Нешто ниже на Средњоречкој реци налазиле су се и две стругаре, које су представљале индустрију овог места. И често су посетиоци и љубитељи Голије, Даиће и Градац називали једним именом: Средња Река. Највероватније, да су под тим именом подразумевали територију коју је обухватала средњоречка општина.

Овде је реч о Средњој Реци као засеоку села Даића и уједно о центру села. Обухвата простор између Каралића потока и Средњоречке реке (Бајовиће) и простор од Средњоречке реке до Даићког брда. На том простору живе следеће фамилије:

-Бајовићи, 5 K. (Лесендровдан), а раније су славили и Савиндан, па су одустали. Воде порекло од Братоножића. Шесторица браће Бајовића доселило се y 19. веку из Средње Реке у Бекову, код Врановине. До 1908. године живели су y породичној задрузи која је бројала 42 члана, а били су чивчије новопазарских ага Шаренковића. Године 1945. једна породица је досељена из Бекова у Нови Пазар. Данас их има скорије одсељених y: Чачку, Крагујевцу, Сарајеву и Ивањици.

-Перовићи, 1 к. (Аранђеловдан), налазе се недалеко од школе. Један од Перовића одсељен је одмах после ослобођења у Крагујевац, у Илину Воду. Воде порекло од Лопаћана (Васојевића) и у роду су са Киковићима. У кућу Перовића уселио се један:

-Јаковљевић, из Горњих Даића, који слави Никољдан.

-Радојевићи, 1 к. (Лесендровдан), воде порекло од Радојевића y Придворици. Усињен је у кућу Кола Павићевића. Радојевићи славе славу земље. Радојевића има у: Чачку, Београду, C. Митровици и у Шведској.

-Цвијићи, 1 к. (Лесендровдан) досељен је из Босне после рата и привенчао се за кћерку Вукомана Милекића. Цвијића има данас одсељених у Ивањици.

-Нешовићи, 2 K. (‘Бурћевдан), дошли су из Глећице у Бајевиће. Један је одсељен у Владимировце.

-Ћурчићи, прешао је из Градца један из бројне фамилије y Средњу Реку, код Стругаре и ту саградио кућу. Сада је становник овог засеока.

Нестале су фамилије:

-Павићевићи, 1 к. (Лесендровдан), који су се раније доселили на подручје Брусника из црногорских брда, а одатле сишли у Средњу Реку.

-Милекићи, 1 K. (Лесендровдан), воде порекло од Васојевића.

Беле Воде

То је ново голијско насеље, формирано на надморској висини од око 1400 м. Имало је најпре лугарницу, продавницу и кафану.

Данас има и погон конфекције „Јавор“ из Ивањице, неколико викендица, пошту и месну канцеларију (за Средњу Реку). Сви радници на Белим Водама су дошли из околних села и женска радна снага сваког дана долази на посао на Беле Воде и по завршетку „посла одлази својим кућама. То је права дневна миграција. Увек је y шумској кући по неколико шумара и шумских техничара, са сталним боравком. Ту су се најдуже задржали:

-Бајчетић, од Колашина,

-Арсовић, од Равни код Ужица,

-Гавриловићи из Буткова и

-Оцокољићи из Лисе. А кувар је био:

-Нешовић из Глеђице.

Овде је била и једна стругара. Са амбулантом, месном канцеларијом, поштом и откупном станицом. Беле Воде су постале центар за Даиће и Градац. До овог места саобраћа аутобус од Ивањице M натраг и пут је асфалтиран. Као предуслов за развој туризма y Белим Водама је изграђена и једна мања ски стаза.

Голијска Река

Друго ново насеље на подручју раније средњоречке општине је Голијска Река која се налази y долини истоимене реке на километар до два од њеног изворишта, а на путу Беле Воде – Дуга Пољана. До овог места долазе само камиони и трактори, за вучу грађе, а у њему живе шумски радници: дрвосече, лугари, техничари, инспектори. Изграђено је неколико стамбених зграда y којима станују радници и службеници. У последње време изграђена је једна зграда за дечије летовалиште и хотел, јер постоје сви услови за развој туризма. Преко пута хотела направљен је прави мали спортски центар са теренима за мале спортове и фудбалским игралиштем. Посебно је занимљив фудбалски терен, који је изграђен преко Голијске реке (река y цевима пролази испод игралишта), што је можда јединствен случај y свету. Почело се и са изградњом велике ски стазе, али су радови обустављени.

Радници и стручњаци се смењују и тешко је утврдити ко су стални станари овог планинског насеља. Већином су то радници из околних села, а и техничари и инжењери из Ивањице. И после неколико година проведених на планини, ови стручњаци се спуштају y Ивањицу да тамо наставе са радом, y „Голији“ – предузећу специјализованом за шумарство и туризам. А на њихово место долазе млађи који настављају послове на узгоју и експлоатацији шума. У оквиру туристичког програма ово предузеће је направило фарму оваца (на Бојовом брду).

Воденица, ваљарице и колибе.

Становници Даића су изградили велики број воденица на следећим локацијама:

За Нововиће и Милићевиће изграђене су воденице на Средњоречкој реци, испод Рогопечи.

Богдановића воденица налази се недалеко од њихових кућа y Старом Селу.

Перишићи су имали своју воденицу, a Митровићи своју – редовничку.

Кулизани су имали своје воденице на Средњоречкој реци, испод кућа.

Бајовића воденица је на потоку поред њихових кућа, према Каралићима.

Радојевићи и Перовићи поставили су воденице испод школе y Средњој Реци.

Становници Јасеновице имају воденице на Голијској реци.

Највише их имају Митровићи и Перишићи.

Ваљалицу имају Богдановићи на Старом Селу.

Колибе Даићана се налазе:

Милићевићи M Павловићи имају колибе y мртвом крају, њих неколико.

Колибе Нововића су y Барицама, крај Каралића, испод самог Јанковог камена, највишег врха Голије.

Вуловићи, Перуничићи и Мијушковићи имају колибе на Даићком брду.

Николићи имају колибе код Белих Вода.

Бајовића колибе су изнад кућа, према Хајдучком лазу.

Каралићи имају колибе према Јанковом камену.

Колибе Масловарића су код Планинки.

Заветине.

Заветина за Горње и Доње даиће су Треће Тројице. За Кулизино Село, Средњу Реку, Јасеновицу и Каралиће заветина је Мали Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top