Порекло презимена, село Горњи Крњин (Лепосавић)

Порекло становништва села Горњи Крњин, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Горњи Крњин је у проширеној долини и у кључу Ибра. Границе сеоског потеса на северу су на развођу Дреновске Реке и Пајовог Потока, па се на западној страни настављају преко Дугачке Косе и Црнога Врха, на југу преко Стубице, а на истоку је корито Ибра.

Тип села.

Већи део кућа је на побрђу а мањи на алувијалној равни у кључу Ибра, које скупно чине насеље мање разбијеног типа.

Воде.

Има изворску воду: Санда, Бубањ, чесма у Малом Потоку, извори Грлица, Омеровац и Јасиковац; употребљава се и вода са шест бунара.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Стара Бачија, Стара Кућа, Орнице, Велики Луг, Гариште, Спаниште, Ставиште, Велика Њива, Поље и Кстовиште; ливаде, испаше и пуме; Катуниште, Присој, Лисичколо, Велика Чукара, Голи Брег, Честа, Падина, Банија, Османовиште, Дугачки Лаз, Папратница, Криви Брег, Мало Буче и Грабак. Храстове и букове шуме су у долинама потока: Међеђем Потоку, Змичем Потоку, Jаворовици, Јошу у врху села (извире у Османовишту) и у Малом Потоку.

Историјат, старине и остали подаци о селу.

Назив села, са засеоком Рахтеном, који сада не постоји, забележен је 1363. године. Недалеко од ушћа Пајева Потока, на његовој левој страни, има темеља од „латинске“, вероватно рударске, цркве, а друга „латинска“ црквина је на купастом брежуљку у кључу Ибра. На старије село, које је претходило данашњем, показују називи Стара Кућа и Стара Бачија. Оба места су повише данашњег насеља, па се тиме потврђује, да се село спустило ближе њивама и да се становништво почело више бавити земљорадњом од сточарства. У селу има два стара гробља, једно је са остацима црквине а друго је код садашњег гробља. По надгробним споменицима у оба гробља види се, да се становништво у селу три пута смењивало: најстарије се сахрањивало у гробљу код црквине, млађе у данашњем гробљу и најмлађе је из времена око 1880. године.

Порекло становништва.

Данашње село заселило се после 1878. године, када се старо становништво одселило у Топлицу.

Најстарији су:

-Каличани, Катрљи, Арсенијевићи, 9 кућа, Марковићи, 2 куће, Глишовић, 1 кућа,  Савић, 1 кућа, Костовићи, 5 кућа, Св. Никола, су из Каличана код Истока у Метохији, овамо дед из Катрља у Штавици, на запустелу земљу неког аге из Ковача у Себечеву; њихове куће су у врху села, до Кутња.

-Рајовића, 3 куће, Стевановићи, 2 куће, су од Куча Рајовића у Жуњевићу.

-Секулићи, 11 кућа, Св. Пантелија, су Кучи, било неко време у Васојевићима, овамо дошли из Рајетића.

-Александровићи, 4 куће, Св. Јован Главосек, су Дробњаци од Ратковића у Крчмарима на Рогозни.

-Бараћи, 5 кућа, су од Бараћа у Зминцу.

-Пешићи, 4 куће, Св. Петка, су Бјелопавлићи, досељени из Белих Вода у Подгору.

-Вуловићи, 3 куће, Св. Илија, су из запустелог Црнца на Рогозни, одељаци Вељовића у Лопужњу.

-Радојевић, 1 кућа,  је од Дробњака Ђошића из Жуњевића.

-Беловић, 1 кућа, Св. Петка, је досељен из ибарског Крушева, ушао одиви у кућу у Радивојевиће.

Одселили се „Никољци“ (који славе св. Николу):

-Раковићи, Клечаци, Радовановићи и Милојевићи у студеничко Кремиће.

-Каримановићи ду се одселили око 1880. године. у колашинска села Језгровиће и Јабланицу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.