Порекло презимена, село Кућане (Рашка)

24. фебруара 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Кућане (по књизи Кућани), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Кућане су у подножју и по странама Бисине, која је на десној страни Рашке,  недалеко од њена ушћа у Ибар. Сеоски потес граничи се с панојевићском  Плитком Косом, а c кончулићском косом Табачким Гувном, према суседном Супњу је Дражевски Поток. Куће Маринковића су у равни поред Рашке, а остале су на ободу њива и шуме.

Воде.

Изворска вода је слаба, али је бунарска добра; ниже планине Јањева је јак извор Вељача, од којега постаје Јањевски Поток. За домаће потребе и за стоку употребљава се вода с Рашке. Кроз село протиче Кућански Поток, који се с пролећа излива из корита и плави оближње њиве.

Земље и шуме.

Њиве су ниже кућа и у равни поред Рашке. Потес дели се на Луг поред реке, повише њега је Крст према Панојевићу с називима: Трњаци, Вртача, Чајир, Особена Њива, Гувниште, Старе Куће, Забој, затим поЧукари, Алуги, Плиткој Коси, Сечини, Голишу, Сарају, Чесмици, Становишту и код Куле; ливаде: Бегова Ливада, Никијско Брдо, Лисац, Плужевина, Гај, Клече, Чукарица, Чардак, Ровина, Прлина, Пресло, Раздоље, Радовача, Кочовско Поље; у долини Кућанског Потока су Равна, Јасиковац, Чукарак и Чучавац; шуме су на Бисини, Јањеву, Ковиљаку, Ледињаку, Вељем Колу, Голишу, Јарцу, Корстцу, Козјој Стени и Рујишту; шума је делимично подељена, а највећи део је државна.

Историјат и остали подаци о селу.

Назив села забележен је 1711. године. У архивским актима забележена је 1836. године одсељена породица Дрманаца из Кућана у тадашњу Србију. На Сарају је био стари хан „сарај“. Године 1878. Турци су подигли пограничну караулу, која је по облику била као и караула на брду Губавцу у Супњу. Обе карауле порушене су 1912. године. Гробље је у Долини, у присоју Бисине. Године 1948. село је имало 346 становника.

Пореклостановништва.

-Туке, Тодоровићи, 3 куће, Мановићи, 3 куће, Ђурђиц,  су Дробњаци; имају одељаке у Плавкову. Нека Пава Тука уписана је у пописни списак 1696. године у доњој Бачкој, вероватно од одсељених Тука 1690. године. Било их је и у Новом Пазару, сахрањивали се у гробљу на Својбогу, у коме се одржао надгробни камен с натписом „Глишо Тука Дамјановић“, умро 1836. године.

-Дечовић, 1 кућа, Св. Јелесије, је старинац или од претка врло старог досељеника.

-Луковић, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Бихора.

-Кочовићи, Костићи, 4 куће, Св. Арханђео, су досељени из Буђева.

-Дрманци, 9 кућа, Св. Јован, су досељени из подгорског Љуљца; имају одељаке у Великој Плани у Топлици, старином из Дрманића код Нове Вароши.

Од почетка овога века доселили су се:

-Лешњак, Димитријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је досељен из Кончулића, старином из Мораче.

-Маринковићи, 3 куће, Ђурђиц,  су Дробњаци, досељени из Себечева; крвни рођаци са Маринковићима у Орахову и Радовићима у Лукову.

-Шћековићи, 2 куће, Ђурђевдан,  су Дробњаци, досељени са Пештера.

-Бабић, 1 кућа, Св. Никола, су Куч, досељен из Буђева.

-Ђурковић, 1 кућа, је од Ђурковића у Кравићу.

-Колаци, 2 куће, Св. Никола, су досељени из Нетврђе, старином су из Шекулара; имају одељаке y Вражогрнцу, Новом Пазару, Краљеву, Матаругама и у Београду.

-Маринковићи други, 2 куће, Св. Арханђео, су досељени из Скукова, отац из Себечева, старином Васојевићи.

-Мутавџић, 1 кућа,  је од Куча Мутавџића у Пожежини.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Dalibor Todorović

    Todorovići u selu Kućanima i Stevanovići u selu Plavkovu su Tuke, Drobnjaci. Odeljaci su sa Tukama iz sela Badlavo pod Rogoznom u opštini Novi Pazar.