Poreklo prezimena, selo Aluloviće (Novi Pazar)

Poreklo stanovništva sela Aluloviće, Grad Novi Pazar – Raški okrug. Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Raška“ – izdanje 2010. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

 Položaj sela.

Aluloviće je u dolini srednjega toka Deževke, između sela Deževe i Dmitrove Reke.

Tip sela.

Kuće su između puta i reke. U narodu se smatra Aluloviće kao gornji kraj sela Deževe. Hrišćani ga nazivaju Aluloviće po pronađenim starim vodovodskim „lulama“, a muhamedanci ga nazivaju Aliloviće po osnivaču  Alilu.

Vode.

Voda za piće je bunarska, a za domaće potrebe upotrebljava se sa Deževke; stoka se poji na reci.

Zemlje i šume.

Glavne njive su oko kuća, navodnjavaju se vodom sa Deževke. Među njima su i bašte sa povrćem i zasađene voćke. Njive sa strnim žitima su po stranama doline, a tamo su i livade: Jalija, Materiz, Jaz, njive kod Čardaka, Štavača, Gaj, Kulina, Stan, Doček, Selište, Amidovište, Ćeremidžinica, Karadžino Brdo, Podbrazde, Čajir, Lug, Miletin Potok, Miletin Laz, Markovište sa voćkama, Drenje, Sokak, Kuposača, Klekovac, Perišino Brdo, Adžina Livada, Kalemi, Seničište, Otoka, Korita sa voćkama, Ustava, Ortak, Jelak; šume i ispaše: Čukar, Budićsko Brdo, Veliko Brdo, Nerandžino Brdo, Svračnjak, Trapulje, Kleče, Krivače, Ćafe, Popov Do, Kurjača, Rankov Gaj, Donje Aluge, Gudžalište, Odžin Do, Leskov Do, Vrteljka, Kršići, Vuči Laz, Osrednjak, Malo Kopalište, Močila, Zmijinac, Male Strane, Mali Do, Petrovača, Paljevine, Ćolov Potok, Kameniti Put i Obradovski Put.

Starine, istorijat i ostali podaci o selu.

Na skladu blizu Mulina Kamena ima, po verovanju, neka zakopana ostava Pored puta između sela Deževe i Alulovića bilo je staro hrišćansko groblje. Na livadi poviše groblja poznaju se temelji zidane pravougaone zgrade od tesanog kamena. Po predanju groblje je izginulih ratnika. Posle pogibije narod se „s vladikom odselio u Crnu Goru“. Predanje se svakako odnosi na veliku seobu 1690. godine. I ovo selo, kao i Deževa, bilo je u prošlom veku muhamedanskeo. Muhamedanci su se u toku druge polovine prošloga veka, naročito posle ratova 1878. godine počeli odseljavati u Novi Pazar. Oni su se sahranjivali u groblju sela Deževe, koje je pored glavnog puta i u groblju kod Novog Pazara, a hrišćani u groblju kod Dmitrove Crkve. Godine 1948. selo je imalo 123 stanovnika.

Postanak sela.

Aluloviće je staro selo. Muhamedanci su ga naselili krajem 17. veka, a raseljavali 1878. godine. Tada su se počeli naseljavati hrišćani kao „kmetovi“ odseljenih muhamedanaca.

Poreklo stanovništva.

-Sarić, Milanović, 1 kuća, Sv. Ćirilo i Metodije, je od „Paćaršije“ (Pećske patrijaršije), bili neko vreme u Bihoru i Brnjici u Sjeničkom Polju; imaju odeljake u varošici Raškoj.

-Đorovići, 3 kuće, Sv. Vrači, iz podgorske Osaonice, ovamo došli po povratku iz „Morave“ posle 1878. godine.

-Kučevići, Simovići, 3 kuća, su od Kučevića u Plešinu.

-Laglež, Simović drugi, 1 kuća, Sv. Petka, prešao iz Vranovine oko 1890. godine.

-Matović, 1 kuća, Sv. Luka, je iz susednog Doca 1902. godine.

-Rajkovići, Tomovići, 2 kuće, Sv. Nikola, su iz Suvog Dola na Peštera.

-Prdonjić, 1 kuća, Sv. Stevan, je iz Rajetića, nije ostavio muške potomke.

-Dedić (sv. Ignjat)  se odselio u Milatkoviće.

*

Poreklo stanovništva naselja Budiće, sada u sastavu sela Aluloviće.

Položaj naselja.

Budiće, sa svojim krajevima Rajkovićem i Lajkovićem i sa zaseocima Šiljevićem i Badovom, je na prisojnim stranama doline Deževke u njenom srednjem toku, opkoljeno brdima Glavočom, Musinim Livadama, Kalemom, Pločom i Deževkom. Budiće je u dolini Badovskog Potoka, koji protiče i kroz Šiljeviće i Badovu; zaselak Badovo je niže Ploče i zaseoka Šiljevića.

Vode.

U selu je slaba izvorska voda, najbolja Đurovića bunar. Stoka se poji na potoku a leti na izvorima u planini, u Badovi ima nekoliko ustava i bunara, najbolja voda Stublina; u Šiljeviću bunari presušuju pa se voda donosi sa Deževke i sa Marjanske Česme, koja je udaljena od kuća; kroz Šiljeviće periodično protiče Suvi Potok; u Rajkoviću i Lajkoviću ima nekoliko malij izvora, koji presušuju a od nedavno i bunara.

Zemlje i šume.

Njive i livade su slabe, jer je zemljište „prljušno“. One su na mestima: Vuči Laz, Vesov Laz, Metaliva, Draginac, Dabićsko Brdo, Čukovo Brdo, Barin Potok; u Rajkoviću: Krčevine, Turgulje, Pojila, Stanište, Donji Do, Stari Gaj, Ravan, Majur sa šumom, Marino Kućište, Stan, Liješće, Lojze, Okruglica, Korita, Trline, Selište, Lećevište, Podravan, Krlje, Male Njivice; šume i ispaše su: Gurbetište, Kurjača, Paunov Gaj, Đolovac, Grde, Srednje Brdo, Čardak; u Rajkoviću: Glavica, Lokva, Ražište; seoske šume su na Šiljatoj Glavi, Kopalištu, Jasiču, Popovu Dolu, ispaše na Glavoču, Zmijincu, Vrteljci u potoku, Čukaru Lazu, Radoševljevu Lazu, Paljevinama i Matovoj Livadi.

Istorijat i ostali podacio naselju.

Šiljeviće je zabeleženo 1711. godine. Nazivi Budiće, Lajkoviće, Rajkoviće i Šiljeviće postali su po starim srpskim prezimenima, čiji su se rodovi odselili. Šoljića (Đurđic) sada ima u selima raškog Ibra. Staro groblje je kod Duba u Budiću, drugo je kod crkve u Dmitrovoj Reci, koje se doskora upotrebljavalo, a sada je u starom kod Duba. Komatine u Lajkoviću imaju svoje posebno groblje. Godine 1948. Budiće je imalo 166 stanovnika, Badova 137, Rajkoviće s Lajkovićem 182 stanovnika.

Poreklo stanovništva.

Rodovi u Budiću:

-Kuliza, Milunović, 1 kuća, Sv. Mrata, predak iz Kulizina u ivanjičkom Starom Vlahu; ima odeljaka u Baletiću i Todoroviće u Kruševcu.

-Dabići, 4 kuće, Sv. Arhanđeo, predak iz Štavice doselio se u podgorsko Rodiće, pa prešao u Budiće.

-Đurovići, 4 kuće, Sv. Nikola, dedu donela majka u „krošnji“ iz Štavice.

-Puzovići, 3 kuće, Sv. Nikola, su Kuči, doseljeni iz Okosa 1879. godine.

-Marjanovići, 3 kuće, Sv. Stevan, su Piperi, doseljeni iz Lukocreva.

-Mujovići, Mijailovići, 3 kuće, Mitrovdan, su Kuči, prešli iz Dmitrove Reke 1903. godine.

-Raškovići, Nikići, 3 kuće, Sv. Ilija, selili na više mesta, ovamo došli iz Badove; preci bežali u „Moravu“; Nikići u Vražogrncu i Raškovići u Postenju na Raškoj su sa njima jedan rod.

Rodovi u Rajkoviću:

-Komatine, 5 kuća, Mitrovdan, su Kuči. Po predanju u Aluloviće su došli iz Rovaca, 1809. godine, bili na Stolovima „u Moravi“, povratili se u Živaliće, pa došli u Budiće; Lazovići u Paresijama su od njih.

-Belići, 7 kuća, su od Belića u Lajkoviću, odeljaci su im Belići u Pavlju.

Rodovi u Lajkoviću:

-Belići, 11 kuća, Sv. Ilija, su starinci. Po predanju predak bio lovac, lovio po Lajkoviću, pa se naseli pošto nije bilo nijedne kuće.

-Komatine, 5 kuća, su od Komatina u Rajkoviću.

-Majdaci, 2 kuće, Sv. Alempije, Kuči iz pešterskog Suvog Dola, promenili slavu, bili i Gračanima; imaju odeljake u Dmitrovoj Reci i podbukovičkom Lukovu.

 Rodovi u Šiljeviću:

-Marjanović, 1 kuća, je od Marjanovića u Budiću.

-Čkovre, 2 kuće, Sv. Jovan, iz ibarskog Kolašina, ovamo došli 1880. godine iz Dmitrove Reke.

Rodovi u Badovi:

-Popović, Mihailović, 1 kuća, Sv. Jovan, je stari rod, do skora „nasledna popovska kuća“.

-Jevtović, 1 kuća, Štitarac, 1 kuća, su od Kuliza Milutinovića u Budiću.

-Gvozdenović, 1 kuća, je od Marjanovića u Budiću.

-Komatina, 1 kuća, je od Komatina u Rajkoviću.

IZVOR:  Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Raška“ – izdanje 2010. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.