Родови словенског и германског порекла у Црној Гори

19. новембра 2017.

коментара: 62

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 8.5.2020.

Увод

Новији слој становништва у Црној Гори превасходно чине припадници хаплогрупа које се везују за словенске и германске народе који су населили Балкан у раном средњем веку. Тако се грана I2-CTS10228 и N2 и R1a хаплогрупе на простору Црне Горе могу поистоветити са Србима и другим Словенима који су се доселили на Балкан са Карпата, док се I1 хаплогрупа и гране I2-М223 и R1b-U106 везују за поједине германске народе и племена чији су припадници доспели на Балкан под различитим околностима. У тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су словенског или германског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста словенског или германског порекла, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити. Овај текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

 

Родови словенског порекла

Грана I2-CTS10228
Хаплогрупа I2-CTS10228 у Црној Гори

I2-CTS10228>Y3120

Булатовићи-Вељовићи из Бијеле Цркве код Рожаја су према предању од Булатовића из Роваца. Вељовићи су се најпре доселили у Трпезе у Бихору где од два брата која су прешла на ислам потичу Муховићи и Османовићи, док су од трећег брата православни Вељовићи у Бијелој Цркви код Рожаја. Део Вељовића је узео старо презиме Булатовић. Како Булатовићи изворно припадају роду Никшића и грани I2-FT190799, може се закључити да је овај род прибраћен Булатовићима у Ровцима. Славе Лучиндан у Бијелој Цркви. Утврђено је да овом роду генетички припадају и муслимани Цикотићи из Трпези у Бихори који су према предању род са Кљајићима из Загорја у Васојевићима и потичу из Бјелопавлића, што се испоставило као нетачно.

Драгомановићи су братство из Рисанске области које потиче из Грахова. Најпре су се доселили у Убле, да би одатле највећим делом прешли у Морињ код Рисна где су најстарије братство, а по њима се Морињ некада звао Драгомановићи. Славе Јовањдан.

Ковачевићи-Доловљани су братство из Долова у Бјелопавлићима које има предање о пореклу од далеко већег истоименог братства из Грахова за које је међутим утврђено да припадају грани I2-PH908, тако да је то предање очигледно настало због заједничког презимена ових братстава. Ковачевићима су према предању прибраћени Абејевићи и Муреновићи који су преузели њихово презиме, међутим испоставило се да су Муреновићи заиста сродни Ковачевићима чиме је предање Муреновића о пореклу из Цуца доведено у питање. Највероватније се ради о давно разрођеним братствима од којих су се Абејевићи и Муреновићи касније прибратили бројнијим Ковачевићима. Већина Ковачевића слави Петковдан, док Муреновићи славе Јовањдан.

Костићи-илинштаци из Смријечна у Пиви су староседеоци у том племену и према предању су досељени пре Браниловића и Руђића. Славе Илиндан.

Љешњани су разгранати род који чине братства из Дражевине у Љешанској нахији и Љешкопоља која према предању потичу из Љеша у Албанији. Иако само поједина братства имају предање о међусобном сродству, за сва до сада тестирана братства која су према предању пореклом из Љеша се испоставило да су исти род.
Вукчевићи у Дражевини у истоименом племену, Болевићи (данас Бољевићи) и Милијићи у Љешкопољу и исламизирани Аматбашићи који су живели у Подгорици до ослобођења овог града 1878. године (када су се иселили у Турску) су четери братства која према предању потичу од заједничког претка. Вукчевићи су највеће братство у Љешанској нахији, а поред Дражевине их има и у Фармацима у Доњој Љешанској нахији и Зети. Вукчевићи, Бољевићи и Милићи славе Ђурђиц. Зеци у Поборима, као и Мудреше и Маротићи у Цеклину, имају предање да су сродни Вукчевићима, међутим утврђено је да ова братства припадају грани G2a-Y128028.
Глобари су братство чија је матица у Дражевини у истоименом племену, а највише их има у Беговој Главици, такође у Дражевини. Славе Ђурђиц.
Ускоковићи су још једно братство чија је матица у Дражевини у истоименом племену. Исељених Ускоковића има у селу До у Пјешивцима где су далеко бројнији него у матици. Ускоковићи славе Ђурђиц у Дражевини, док у Пјешивцима славе Малу Госпојину.

Паучинци су муслимански род из Паучине код Рожаја који је према предању пореклом из околине Ђаковице од албанског племена Гашана. Међутим, судећи по припадности грани I2-Y3120 која је словенског порекла и није присутна код других до сада тестираних Гашана, највероватније се ради о роду српског порекла. Деле се на Алијиће, Грлиће, Сеферовиће и Хусовиће.

Пилатовци из истоименог села у Опутним Рудинама према предању потичу од бана Пилата који је у средњем веку као властелин управљао тим подручјем, а поред ове области, насељавају и суседну билећку област у Источној Херцеговини. У Црној Гори се деле на Комнениће и Шекариће у Пилатовцима и Додере у Пиви. До сада су тестирани једино Додери. Славе Ђурђевдан.

Раичевићи и Шумановићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима према сопственом предању потичу од истоименог рода, док их остала братства у Бјелопавлићима сматрају за старинце у племену. С обзиром да Бјелопавлићи припадају грани E-Z13591 може се закључити да су Раичевићи и Шумановићи старији слој становништва у том племену.

Савићи-Ровчани су братство из Метеха код Плава које је пореклом из Роваца. Део Савића је прешао у Мурино у Васојевићима. С обзиром да нису сродни ниједном братству из Роваца, очигледно потичу од старијег слоја становништва из тог племена. Славе Лучиндан.

Тараниши су муслиманско братство из Горње Врбице у Бихору одакле су се исељавали у суседно село Трпези и Ибарац код Рожаја. Тараниши у Бихору се од средине XX века презивају Талевић, док су у Ибарцу задржали старо презиме.

Тигањи су муслиманско братство из Петњице у Бихору одакле су се у потпуности иселили у суседно село Горњу Врбицу, Корита и Буковицу у Рожајској области. Према предању Кожара из Радманаца, ово братство је исти род са Муратовићима, Тигањима и Таранишима. Како се испоставило да Кожари и Муратовићи припадају грани R1b-Y32147, а Тараниши и Тигањи припадају грани I2-Y3120 ово предање је само делимично тачно. Још увек није утврђено да ли су Тараниши и Тигањи исти род јер је једино позната хаплогрупа ових братстава.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328

Лаловићи-Пивљани из Борковића у Пиви потичу из Плужина, а према предању су од Браниловића. Како је за Браниловиће утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435, очигледно је да су им Лаловићи прибраћени. Лаловићи се деле на Делиће, Лондровиће и Радовиће. Славе Јовањдан.

Ћетковићи-Вајмеши из Шекулара су група братстава која је према устаљеном предању пореклом од Ћетка Церовића који се доселио из Дробњака. Међутим, за Церовиће је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045. Ћетковићи су познати и под надимком Вајмеши, а према једном старијем предању надимак носе према свом претку војводи Вајмешу из XV века. Иако се то предање није очувало код Ћетковића, добија на значају с обзиром да је предање о пореклу од Церовића оборено. Деле се на Церовиће у Метохији, Шекуларце у Горњим Селима, неколико сродних братстава у селу Ровца у Шекулару и Бабиће са огранцима у Ћетковићима у Шекулару и Калудри у Васојевићима. За Томовиће из села Ровца који су према предању огранак Ћетковића се испоставило да припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-А18844. Сви Ћетковићи славе Ђурђевдан.
Куртћехајићи су муслиманско братство из Бијелог Поља које према предању потиче из Коње у Малој Азији, међутим за њих је утврђено да припадају роду Ћетквића-Вајмеша. Предање о пореклу из Коње може бити тачно једино уколико је родоначелник овог братства био јањичар који се вратио на Балкан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250

Дервовићи су муслиманско братство из Бјелопољске области кoje према предању потичу ”из Коње”. Рођакају се са Сутовићима из Рожаја, међутим како су Сутовићи пореклом из Селца у Клименатима и готово извесно припадају грани Е-BY4590, то предање се може одбацити.

Ивчевићи су род од кога потичу Печурице у Трнову у племену Дупило и селу Печурице у Мркојевићима. Према предању су три брата Ивчевића живела у околини Скадра где је један остао, а двојица су прешла у Дупило и Мркојевиће. Печурице у Мркојевићима су муслимани и деле се на Ђубиће, Бећировиће, Абазовиће и Барјамовиће, док у Трнову славе Аранђеловдан.

Мекићи-Колашинци су муслиманско братство из Бјелопољске области потичу из Колашина одакле су се након ослобођења тог града 1878. године најпре иселили на своју земљу у Доњем Колашину, да би одатле између два светска рата прешли у Бјелопољску област. Њихов родоначелник Мека капетан према предању потиче од Ђурђевића који су грана Мрњавчића из Куча, међутим за њих је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837 због чега се испоставило да је ово предање нетачно.

Мустајбашићи су муслиманско братство из Лозне и Годуше у Бихору које важи за староседелачко у тој области. Рођакају се са Хоџићима из Годијева, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, тако да је то предање оборено.

Страхиње су братство из Утрга у Подгору које према предању потиче са Косова одакле су се доселили преко Хота у Малесији. Огранци Страхиња су Јоветићи и Хајдуковићи из истог места, као и Чаловићи из Сотонића. Сви славе Митровдан.

Струњаши из Тимара у Дробњацима према предању потичу од Србљановића који су грана Новљана. Како је за Србљановиће потврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, може се закључити да Струњаши, или барем један њихов део (познато је да је једна грана овог братства прибраћена), не потичу од Србљановића. Славе Ђурђевдан.

Чобаји су албанско муслиманско братство из Зогања код Улциња. Није познато какво им је предање о пореклу, међутим судећи по презимену и припадности словенској грани I2-S17250, може се претпоставити да потичу од муслимана Чобовића из Љесковца у Мркојевићима који су као и скоро сва остала братства из тог племена српског порекла.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908

Азанци из Азана у Бихору се деле на Вукајловиће, Луковиће, Петровиће, Поповиће и Радошевиће. Према предању Вукајловића пореклом су из Озринића, док су према предању Поповића пореклом из Шекулара од Вукољеваковића. С обзиром да нису сродни Вукољеваковића који припадају грани I2-Z17855, ово друго предање се може одбацити као нетачно. Сви славе Јовањдан, сем исламизованих Новалића у Лагаторима који су огранак Вукајловића.

Аџије, како гласи надимак једног огранка Николића-Павловића из Ластве у Озринићима, су према устаљеном предању од Николића чије презиме носе, односно Озринића Драгојевића, а према другом су пореклом из Никшића и прибраћени су Николићима. С обзиром да нису генетички сродни Озринићима, друго предање се може сматрати потврђеним. Аџије славе Аранђеловдан.

Бабовићи-Луштичани су братство из засеока Жањице у Радованићима на Луштици. Према предању потичу од Бабовића из Коњуха у Васојевићима, међутим како не припадају роду Васојевића, могу се сматрати за староседеоце. Славе Никољдан.

Бајковићи-Грађани су братство из Грађана у истоименом племену. Према предању потичу од Перовића из Цуца који су грана тамошњих Бајковића, међутим за њих је утврђено да припадају роду Пјешиваца и Цуца и грани J2a-SK1357, тако да се то предање може одбацити. Од Бајковића из Грађана потичу Баковићи и Бани из Главата у Грбљу где славе Стевањдан, исто као и Бајковићи у Грађанима. Део Бајковића из Главата је прешао у суседно село Коваче где славе Аранђеловдан, а захваљујући њиховом резултату је утврђена хаплогрупа рода Бајковића из Грађана.

Бараћи су братство из Павиног Поља у Доњем Колашину о чијем пореклу нема довољно података. Славе Никољдан.

Биједићи из истоименог села код Мељака у Пљеваљској области потичу из Корјенића где су њихови братственици прешли на ислам. Према предању потичу од владарске куће Бранковића који су такође из Корјенића. До сада су тестирани једино муслимани Биједићи. Биједићи славе Ђурђевдан у Пљеваљској области.

Бијелићи-Матаружани су група братстава из Матаруга код Пљевље која се дели на Гачевиће, Картале, Обрениће и Шарце и према предању су досељени из Гацка, док постоје и мишљења да су староседеоци. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан).

Бојати из истоименог села у Пиви су према предању пореклом од Јауковића из Дробњака, међутим како Јауковићи припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, то предање се може одбацити. Међу Бојатима из Пиве нема тестираних, већ је њихова хаплогрупа установљена на основу Дуњића из околине Фоче који су огранак Бојата. Славе Ђурђевдан.

Брбуни, како гласи надимак дела Петијевића из Мокрина, потичу од француског војника који се прибратио Петијевићима што је и генетички потврђено с обзиром да Петијевићи припадају грани E-L17. Међутим, имајући у виду да Брбуни припадају грани I2-PH908 може се претпоставити да се ради о војнику Србину који је регрутован у француску војску. Брбуни славе Јесењи Јовањдан, као и остали Петијевићи.

Бубање су братство из истоименог села између Бијелог Поља и Берана о чијем пореклу постоје два предања од којих ниједно није опште прихваћено. Према првом су од Бубића из Бјелопавлића, а према другом су презиме добили према бубњу. Оно што је заједничко и једном и другом предању јесте да су Бубањама род Шаботићи из Бихора, међутим Шаботићи припадају грани G2а-S9591 чиме је утврђено да ова два братства нису сродна. Предање о пореклу од Бубића се такође може одбацити јер они припадају роду Бјелопавлића и грани E-Z13591. Бубање славе Алимпијевдан.

Величани су највећи род из Велике у Васојевићима који чине две разгранате групе братстава са потпуно различитим предањима о пореклу.
Шаљани према предању потичу од Чере који се доселио из албанског племена Шаље. С обзиром да међу до сада тестираним Шаљанима немају сроднике, споменуто предање је у великој мери доведено у питање. Овој групи братстава припадају Брковићи, Гојковићи, Голубовићи, Јокићи, Кнежевићи, Касумовићи, Лакићевићи, Микићи, Радуловићи и Симоновићи. Шаљићи из Горњег Полимља су пореклом из Велике и сматра се да су од Кнежевића, међутим за њих је установљено да припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435. Сви славе Никољдан.
Цеклињани према предању потичу од Ђурашковића из Цеклина. Према предању потичу од Ђурашковића из Цеклина, као и братства са којима се рођакају, а то су Ђуричани из Ђуричке Ријеке код Плава, Ралевићи из Калудре у Васојевићима и муслимани Адровићи из Бихора. Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно јер је за Горњаке утврђено да припадају грани I2-Z17855. Такође, оборено је и предање о сродству са Ралевићима који припадају грани E-Z827 и Хадровићима припадају грани G2a-Z6211. Ђуричани још увек нису тестирани. У Цеклињане у Велици се убрајају Бошковићи, Вучетићи, Огњеновићи, Пауновићи, Радевићи, Стешевићи и Томовићи. Сви славе Алимпијевдан.

Гојковићи из Мокрина код Херцег Новог према предању потичу од Гојка Мрњавчевића. Братства из Леденица и Грахова која су пореклом из Дробњака их сматрају за своје рођаке, међутим испоставило се да нису сродни иако припадају истој хаплогрупи. Гојковићи славе Ђурђевдан.

Грачани, Мијановићи и Рачете су две групе сродних братстава за које се испоставило да припадају истом роду.
Грачани су сродна група братстава из племена Градац у Љешанској нахији у коме су уједно и најбројнији род. Према предању су пореклом су из Херцеговине одакле су се доселили у околину реке Грачанице код Никшића да би затим прешли у Љешанску нахију. Деле се на Брновиће, Ђуришиће, Кажиће, Коваче, Радовиће и Раичковиће, а прибрајају им се и Маровићи за које постоји предање су досељени раније и да су пореклом од Васојевића из Глухог Дола. Сви Грачани су некада славили Илиндан, док данас ту славу славе једино Кажићи. Сва остала братства славе Петковдан.
Мијановићи и Рачете су братства која према предању потичу из Зете. Одатле су прешли у Мале Цуце где су им били катуни, да би се предак Рачета даље иселио у Кавач код Котора. Мијановићи насељавају Круг и Меоца у Малим Цуцама, а њихових исељеника има у Кривошијама и Кртолама. Оба братства славе Никољдан.

Гурешићи из Црнче у Бихору су према предању досељени из Роваца, а старином су из Врања у Зети. Славе Климањдан. Гурешићи имају предање да је од њих потекла династија Карађорђевић чему у прилог иде и то што Карађорђевићи такође имају предање о пореклу из Врања и што су у прошлости су славили Климањдан. Међутим, за Кузмиће из Мраморца код Смедеревске Паланке који су блиски рођаци Карађорђевића је установљено да нису сродни Гурешићима јер припадају другој подграни испод I2-Y3120, чиме је предање Гурешића оборено.

Дапчићи су род из Кртола који је према предању пореклом из Албаније. Деле се на већи број братстава од којих нека живе и у суседној Луштици. Већина братстава слави Срђевдан, док поједина братства славе Ивањдан.

Живковићи-Јеринићи из Јеринића у Пиви су према предању од Церовића из Дробњака, али како је за Церовиће утврђено да припадају роду Новљана и I1-FGC22045, ово предање се испоставило као нетачно. Живковићи славе Ђурђевдан.

Зупци су род и истоимено племе у Требињској области. У Херцег Новом и околним селима има неколико мањих братстава која воде порекло из Зубаца, а међу њима су до сада тестирани Радановићи из Мокрина за које је потврђено да припадају овом роду. Радановићи славе Ђурђевдан, као и већина братстава досељених из Зубаца.

Илићи и Лазовићи из Леденица према предању потичу од Дракуле Мандића из Дробњака, међутим како Новљани, чији су Мандићи према предању огранак, припадају грани I1-FGC22045, то предање је врло упитно. Рођакају се са Гојковићима из Мокрина код Херцег Новог и Андријашевићима из Кешељевићима из Грахова који имају исто предање, међутим ни они не припадају роду Новљана нити су сродни Илићима и Лазовићима. Бојковићи из Вишњева у Грбљу су такође истог порекла према предању, али њихова хаплогрупа још увек није утврђена. Илићи и Лазовићи славе Ђурђевдан.

Кањоши су род који потиче из истоименог засеока у Буљарици у Паштровићима. Од њих је Кањош Мацедоновић, што наводи на помисао да је њихово старо презиме Мацедоновић. Међутим, Кањоши се као братство помињу знатно раније у Паштровићима због чега се може закључити да је Мацедоновић био надимак поменуте личности. Кањоши су се у потпуности иселили из Паштровића, а од њих су Пејаковићи у Љуботињу који славе Никољдан.

Ковачевићи-Граховљани из Грахова су најбројније братство у том племену и према предању су пореклом из Старог Влаха. Рођакају се са Церовићима из Дробњака за које је међутим утврђено да припадају грани I1-FGC22045. Исељених Ковачевића има у Језерима, а према предању од њих је и истоимено братство у Бјелопавлићима што се испоставило као нетачно јер припадају грани I2-Y3120. Ковачевићи славе Ђурђевдан.

Крковићи и Лакетићи су два сродна братства из Телач Дола у Горњој Морачи која према предању потичу из Бањана. Сматрало се да су сродни тамошњим братствима Миљанићима, Мркајићима и Бијеловићима који потичу из Озринића, међутим за та братства је утврђено да припадају грани I1-L1237. Крковићи и Лакетићи славе Јовањдан.

Косијери су генетички род коме припада већина братстава из истоименог племена у Ријечкој нахији иако немају предања о међусобном сродству. Сви славе Малу Госпојину, племенску славу Косијера.
Аџићи из Косијера су према предању пореклом из Метохије одакле су се преселили најпре у Зету, а одатле у Косијере. У предању се даље наводи да се део Аџића из Косијера иселио у Книн у Далмацији, а одатле у Тупан у Бањанима, да би затим прешао у Пиву. Међутим, за Аџиће из Косијера је утврђено да припадају грани I2-Y3120, док Аџићи из Пиве припадају роду Копривица и Тупањаца и грани Е-L241 због чега се тај део предања може одбацити.
Братићевићи и Марићевићи из Косијера према предању потичу из Рогама у Пиперима. Братићевићи се деле на Рајковиће, Радовиће и Латковиће. Немају чврсто предање од ког братства потичу, а нагађало се да би могли бити од тамошњих Рајковића, међутим то је мало вероватно јер су генетички сродни Аџићима из истог племена. Исељених Рајковића има у Његушима.

Малешевци и Суботићи су братства са ширег подручја Херцеговине за која се на основу досадашњих резултата основано може претпоставити да су генетички сродна.
Малешевци потичу из Малина код Билеће одакле су се преселили у Опутну Рудину где су најбројнији род. У Црној Гори се деле на Алексиће, Јарамазе и Шупиће. Исељених Малешеваца има у селу Црна Гора у Пиви. За поједине исељене Малешевце је утврђено да припадају грани G2a-Y60799, међутим испоставило се да су у питању прибраћена браства с обзиром да Алексићи и већина исељеника припада грани I2-PH908. Сви Малешевци славе Игњатијевдан, врло ретку славу за коју се сматра да је славе искључиво Малешевци.
Суботићи су братство из Доњих Леденица које је најбројније у племену Леденице. Према предању даљим пореклом потичу из Голије одакле су се доселили преко Чева у Озринићима где су живели одређено време. Исељених Суботића има у Рисну и Брчелима. Славе Илиндан.
Овом роду припадају и Јечменице и Матовићи из Пљеваљске области који су према предању пореклом из Стожера у Доњем Колашину. Славе Никољдан.

Марковићи-Маињани су братство из села Марковићи у племену Маини. Према предању су пре неколико векова досељени из Пипера. Део Марковића је прешао у Бријеге, село у племену Брчели, због сукоба унутар братства у коме је погинуло неколико братственика. Сви Марковићи у матици су раније славили Климањдан, док данас неки славе Петковдан.

Маркуши су староседелачко братство из Зете и Љешкопоља које се према предању доселило из Грађана пре пада Подгорице под турску власт. Немају предање о сродству ни са једним братством из Грађана чему у прилог иду генетички резултати јер нису сродни до сада тестираним братствима из Грађана. Славе Ђурђиц.

Медини из Мединског Крша код Петровца у Паштровићима су једно од најстаријих братстава у племену које се спомиње још у XIV веку у повељи цара Душана. Медини су у једном тренутку сви прешли на католичанство, да би се већина касније под притиском осталих Паштровића вратила на православље због чега су преостали Медини католици прешли у Будву. Према једном предању су пореклом из Италије, док Медини у Будви сматрају да им је предак био лутајући витез из Шпаније. С обзиром да Медини припадају I2-PH908 групи која је типична за Србе, оба предања се могу одбацити. Православни Медини у  Паштровићима славе Томиндан, а католици у Будви славе Лучиндан.

Мијајловићи су братство из Игала код Херцег Новог, а тамо су досељени из Бајкових Крушевица. Славе Јовањдан.

Милетићи и Синђићи су уз Дмитриће једина староседелачка братства из Роваца која се нису прибила уз бројнија братства која су касније населила ово племе. Милетићи настањују Горња Ровца, а Синђићи Међуречје. Не постоји предање о међусобном сродству ових братстава, међутим генетика је потврдила да су сродни. Крсну славу Лучиндан су преузели од Никшића-Гојаковића.

Милојци (у једнини Милојко) су братство Побрђа у Грбљу. Према предању потичу из Старе Црне Горе одакле су досељени у првој половини XVII века. Славе Ђурђевдан.

Озринићи су разгранати род из истоименог племена у Катунској нахији. На Чево су према устаљеном предању досељени из Херцеговине и зову се по свом родоначелнику Озрихни, али због презимена које је временом скраћено (слово х је нестало) постоје и погрешна нагађања да се предак звао Озро или да су дошли са Озрена у Босни. Деле се на три велике групе братстава – Гардашевиће, Драгојевиће и Цаушевиће. За све три гране је утврђено да припадају истом роду чиме је потврђено предање о заједничком пореклу. Високим наталитетом су најпре постали већина у племену које је и преименовано по њима, да би се временом иселили готово сви старинци. Озринићи су етнички најмонолитније српско племе јер поред самих Озринића у племену живе једино два мала братства која су према предању другачијег порекла – Вулаши и Домазетовићи, с тим што се и за њих испоставило да припадају роду Озринића. Озринићи у матици, као огромна већина исељеника, славе Аранђеловдан, док у Озринићи у истоименом селу код Никшића и њихови исељеници у Бањанима славе Малу Госпојину.
Брешковци из Богмиловића у Пјешивцима и Тупана у Бањанима су пореклом из Брешковог Дола у Велестову у Озринићима, а сматрају да даљим пореклом из Његуша. С обзиром да припадају роду Озринића, предање о даљем пореклу из Његуша се може одбацити. Деле се на Бошковиће, Мијушковиће и Перовиће у Богмиловићима, а од браће која су одатле прешла у Тупан потичу Ераковићи, Килибарде и Ћалаице од којих су ови последњи из Тупана прешли у Сомину. У Пјешивцима славе Малу Госпојину, а у Бањанима Аранђеловдан. За Милуновиће у Богмиловићима се сматрало да потичу од Лужана, али и они припадају роду Озринића. Како у истом селу живе Брешковци, јасно је да потичу од њих.
С друге стране, за поједина братства која према предању потичу од Озринића се испоставило да не припадају овом роду. Тако Антуновићи, Мијатовићи и Паповићи из Горњих Поља и Голије припадају роду Марковљана и грани R1a-YP417, Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи из Бањана припадају грани I1-L1237, Вуковићи из Пиве припадају грани E-L241, Ненезићи из Дробњака припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, Гајовићи из Озринића који су према предању грана Цаушевића-Кривоглава-Рељића припадају грани R1b-U152, док Павловићи-Аџије (званично презиме им је Николић) који су према предању грана Драгојевића-Николића припадају грани I2-PH908, али нису исти род са Озринићима. Због недостатка обрадиве земље у матици Озринићи су се у великом броју исељавали широм Црне Горе. Има их у Никшићкој области где су најбројнији род, Грахову, Команима, Љешанској нахији, Никшићким Рудинама, Опутним Рудинама, Пиви, Језерима, Шаранцима, Пљевљи и Крајини.  У Крајини су исламизирани. Орзинићи чине 5,94% становништва у Црној Гори према анонимном истраживању и један су од неколико најбројнијих родова.

Осредчани су род који чине Бјелићи и Главичани из Осредака у Доњој Морачи који немају предање о заједничком пореклу.
Бјелићи према предању потичу од Братоножића из истоименог племена и рођакају се са другим братствима из Осредака са истим предањем. Међутим, како је за Братоножиће утврђено да припадају грани Q2-BZ3000, то предање се може одбацити. Део Бјелића је прешао у суседно село Љута. Славе Никољдан.
Главичани из Осредака су староседеоци у Доњој Морачи и немају предање о даљем пореклу. Такође славе Никољдан.

Пребирачевићи су староседелачко братство из Пећарске у Бистрици. Од њих су исељени Балшићи у Драгосињцима код Краљева захваљујући чијем резултату је утврђен хаплотип овог братства. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан).

Пуношевићи су род из Његуша чији родоначелник Пунош према предању потиче од властеле Војиновића. Пунош се из Гацка најпре преселио у Мужевице испод планине Његош у Бањанима, а одатле у Дуги До у Његушима. Пуношевићи су касније населили и Копито у Његушима, а има их и на Мирцу. Деле се на Водаловиће, Ђурановиће, Марићевиће, Милошевиће, Оташевиће и Параче у Дугом Долу и Богдановиће у Копиту. Већина Водаловића и Ђурановића је исељена из племена. Првих има у Глибацу код Никшића, као и у Кривошијама где се презивају Одаловић одакле је део прешао у Боку Которску и Ластву у Грбљу, а других такође у Боки Которској и Побрђу у Грбљу где су узели друга презимена. Оташевића има исељених у Горњој Ржаници у Васојевићима. Пуношевићи су некада сви славили Никољдан, да би већина братстава у Дугом Долу касније почела да слави Николице. Исељеници и даље славе Никољдан.

Радуловићи-Ровчани из Лијешња у Ровцима имају више предања о свом пореклу. Према првом предању су потомство Богдана Војинића као и већина братстава из Лијешња, према другом су потомци Никшића-Требјешана који су боравили на подручју Мораче у 18. веку, по трећом су од Радуловића из Комана који су од Озринића, док постоји и мишљење да су од Мацура. Међутим, генетика је оборила сва споменута предања јер Радуловићи немају ближе сроднике међу до сада тестираним братствима у Црној Гори. Славе Аранђеловдан.

Рајковићи и Стаматовићи су два сродна братства из Рогама у Пиперима која важе за један од старијих родова у том племену. Исељених Стаматовића има на Златибору захваљујући чијим резултатима је утврђена хаплогрупа овог рода. Оба братства славе Аранђеловдан.

Рајковићи-Вражегрмци су најбројније братство из Брезојевице у Васојевићима. Према предању су из Вражгрмаца у Бјелопавлићима. Славе Врачевдан.

Старчевићи су разгранати род из Пљеваљске области и Затарја који према предању потиче од Страхињића Бана. Матица Старчевића је у Матаругама код Пљевље одакле су се ширили по другим селима, превасходно у подручју Бобова у Затарју, где су мењали презимена. Огранци Старчевића су Бошковићи, Јеловци, Кнежевићи, Лучићи, Милићевићи, Попадићи, Ћирковићи и Џувери. Хаплогрупа овог рода је утврђена на основу резултата Срндовића из Фоче који су према предању огранак Џувера. Сви славе Лазаревдан.

Тепчани су род из Језера који према предању потиче од Новљана, као и већина дробњачких братстава, а наводно су се доселили из Трепче у Никшићким Рудинама у Међужваље у Дробњаку, а одатле у Тепца у Језерима одакле су се раширили и на суседна села тако да су појединачно најбројнији род у Језерима. С обзиром да Новљани припадају грани I1-FGC22045, највероватније се ради о староседелачком роду из Међужваља, док је предање о пореклу из Трепче настало због сличности назива Трепча и Тепца. Деле се на Раичевиће, Станишиће и Радуловиће. Раичевићи и Станишићи славе Ђурђевдан сем исељеника у Рудом Пољу у Дробњаку који славе Аранђеловдан, док Радуловићи славе Никољдан.

Тмушићи из истоименог села у Полици у Васојевићима су према предању пореклом од Селаковића из Горње Мораче. С обзиром да Селаковићи припадају грани G2а-M406, а да је за Магделиниће из Богаја код Рожаја који су огранак Тмушића утврђено да припадају грани I2-PH908, предање о пореклу од Селаковића је очигледно нетачно. Од Тмушића су још и Курпејовићи из Сеошнице код Рожаја. Тмушићи су по свему судећи староделечако братство у Средњем Полимљу. Славе Стевањдан.

Ћатовићи-Потарци и Халиловићи су муслиманска братства из Бјелопољске области и Доњег Колашина за која се испоставило да су сродна.
Ћатовићи су према предању у сродству са православним Ћатовићима из Тимара у Дробњацима који су од Булатовића из Роваца, а досељени су из Штитарице у Пољима Колашинским.
Халиловићи према предању потичу из Куча, али како ова грана није забележена до сада међу Кучима, споменуто предање вероватно није тачно. Од Халиловића су Кукуљци, такође у Бјелопољској области.

Шабановићи-Бокељи из Бијеле у Боки Которској су према предању досељени из Грахова. Међу до сада тестираним братствима из тог племена немају ближе сроднике. Славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

Никшићи према предању потичу од Никше Грбљановића из Кртола који се доселио у Морачу, а одатле прешао у Никшићку Жупу. Никшин отац је према истом предању као властелин управљао јужним делом Боке Которске, међутим о Грбљановићима нема историјских података који би потврдили ово предање. Никша је имао пет синова: од Радована су Требјешани из Никшићког поља, од Милутина су Драговољићи и Ливеровићи, Владимир се вратио на имање Никшиног оца, од Гезимира је већи број братстава у Никшићкој Жупи, а од Гојака су Гојаковићи у Ровцима који се деле на Булатовиће, Влаховиће, Срезојевиће и Шћепановиће. Док су се Требјешани услед бројних сукоба са никшићким Турцима раселили широм Црне Горе (највише их је у Горњој Морачи, Ускоцима, Љешанској нахији, Пиви, Никшићким и Опутним Рудинама), Никшићи у Никшићкој Жупи и Ровцима су се разгранали и чине већину становништва у тим племенима. За Булатовиће, који су једно од највећих братстава у Црној Гори, је утврђено да су разнородни те да поред Булатовића који су сродни осталим Никшића постоје још чак четири прибраћена рода у оквиру овог братства (две R1a гране, две I2 гране и по једна E1b и I1 грана). Такође, код Драшковића из Роваца који су огранак Шћепановића постоји прибраћена грана која је пореклом од Мацура који припадају грани I1-Y16434. Сви Никшићи славе Лучиндан.
Утврђено је да од Никшића потичу и Кургаши, муслиманско братство из околине Бијелог Поља где су се се према предању доселили из Старе Црне Горе преко Плава.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT14506>Y56203>Y134578

Потарци су род који чине Татићи из Колашина, Крвавци из Затарја и Рабреновићи из Поља Колашинских где је уједно и матица овог рода.
Татићи су према предању од Никшића, међутим то предање се може одбацити иако и Никшићи такође припадају грани I2-PH908. Славе Лучиндан.
Крвавци из Затарја су према предању од Дедејића из Дробњака, међутим то се испоставило као нетачно јер Дедејићи припадају грани J2-Y22066. Крвавци славе Ђурђевдан.
Рабреновићи спадају у најстарија братства у Потарју и према предању потичу од Радмиља из Столца. Славе Аранђеловдан.
У историјским изворима се ова група братстава назива и Тарским Никшићима, а у прилог томе да су Потарци били у заједници са Никшићима говори и то што већина исељених братстава која припадају овом роди у Србији слави Лучиндан, племенску славу Никшића.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Z16983

Ајановићи су муслиманско братство које живи у неколико села у околини Оџака у Пљеваљској области. Досељени су из Крајчиновића код Прибоја око 1800. године.

Бјелошевићи су род из Бјелоша код Цетиња. Ово село је својевремено било и самостално племе које се касније удружило са Очинићима и Угнима у племе Конак као противтежа бројнијим Бајицама и Доњекрајцима, а сви заједно чине племе Цетиње. Родоначелник Бјелошевића се према предању доселио из села Грље у Зети. Деле се на Грљевиће и Јовановиће, а предак Дапчевића и Камбана, који су блиски рођаци Јовановића, је из Бјелоша прешао у Вигњевиће у Љуботињу. Исељених Бјелоша има и у Грбљу. Славе Јесењи Јовањдан у Бјелошима, Ивањдан у Љуботињу и Никољдан у Грбљу.

Фуштићи су братство из Брскова код Мојковца. Према предању су потомци Саса који су радили у руднику Брскову. Генетички су сродни појединим Немцима што иде у прилог овом предању, као и њихово презиме које би могло бити српска верзија немачког презимена Фушт. Славе Мратиндан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT16449

Бездановићи и Црновићи су род који чине братства из Комана и Грађана која су различитог порекла према предањима.
Бездановићи из Комана су према предању пореклом из Невесиња одакле су се најпре доселили на Чево у Озринићима, да би одатле касније прешли у Комане. Бездановићи чине већину становништва у Зеленим Доловима, Милатама и Жупи Безданској, а насељвају и Балоче и Ораовицу. Деле се на Јовановиће, Пејовиће и Радоњиће и сви славе Аранђеловдан.
Црновићи, односно Црнојевићи како се већ дуже време презивају, према предању потичу од Ђурђа Црнојевића, брата Ивана Црнојевића чија се породица након напуштања Жабљака Црнојевића најпре настанила у Ријечком Граду, а одатле прешла у Грађане због сукоба са Турцима. Славе Ивањдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>FT16449>Y151633

Беговићи и Кујовићи-Мокролужани су два муслиманска братства која припадају истом роду иако немају предање о заједничком пореклу.
Беговићи из Расова код Бијелог Поља су муслиманско братство које важи за најстарије у тој области. Према предању су сродни Јаћимовићима, што се као што је већ споменуто испоставило као нетачно, и заједно потичу од ниже властеле која је владала тим подручјем до турске окупације када су Беговићи прешли на ислам да би задржали повластице.
Кујовићи из Мокрог Луга у Бистрици према предању потичу из Вранеша, а доселили су се преко Бијелог Поља.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>A5913>A22312

Жарићи из Мартинића у Бјелопавлићима потичу из засеока Војинићи на Чеву у Озринићима. Према устаљеном предању потичу од Озринића, док постоји и предање да су старинци из истоименог племена. Како се испоставило да Жарићи не припадају роду Озринића, може се закључити да је мање прихваћено предање тачније. Жарићи славе Петковдан, славу коју су преузели од Бјелопавлића.

Милатовићи-Чакмаци из Винића у Бјелопавићима према предању потичу од Милатовића из Дабовића у Бјелопавлићима, међутим за њих је утврђено да припадају грани I2-BY97555 због чега се то предање може одбацити. Једно време су се презивали Чакмаци. Славе  Петковдан.

Шестовићи су братство из Крупица у Затарју одакле је део братства касније прешао у Стожер у Доњем Колашину. Према предању потичу од Паровића из Биограда код Невесиња, али с обзиром да Паровићи припадају грани N2-FGC28435, то предање се може одбацити. Шестовићи славе Аранђеловдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>A5913>A22312>BY152858

Дубљевићи, Конатари и Ћаласани су према предањима различитог порекла, међутим на основу досадашњих резултата може се сматрати да су генетички сродна.
Дубљевићи су братство из Пиве које је према устаљеном предању од Милића из Бјелица, док су према мање прихваћеном предању у Бјелице дошли из Бара где су се презивали Поповић. С обзиром да Дубљевићи нису генетички сродни Милићима, друго предање је свакако меродавније. Од Дубљевића су Поповићи у Тепцима у Језерима. И једни и други славе Ђурђиц.
Конатари су братство из истоименог села код Бијелог Поља које је према предању пореклом из Куча. С обзиром да у Кучима до сада ни за једно братство није утврђено да припада I2 хаплогрупи, ово предање је вероватно нетачно. Од Конатара су према предању исламизирани Хаџибеговићи из Ботурића у Бистрици. Конатари славе Никољдан.
Ћаласани из Мратиња у Пиви су према једном предању пореклом из Будима у Доњој Херцеговини због чега су се раније презивали Будимлије, а према другом предању потичу из Сарајева. На основу тога што су исти род са Дубљевићима који потичу из Херцеговине, прво предање је вероватно тачније. Има их у другим пивским селима у мањем броју. Славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>BY97555

Бехровићи су један он најстаријих муслиманских родова из Плавско-Гусињске области, а према предању потичу из Анадолије. Деле се на Кијаке из Комараче и Шиљковиће из Плава. Како припадају грани која је на Балкан дошла са миграцијом Срба са Карпата, предање о пореклу из Анадолије се може одбацити.

Врбице и Раичевићи-Његуши су два братства из Његуша која нису повезана предањима, а која су генетички исти род.
Врбице су братство из Врбе у Његушима, а тамо су се доселили из истоименог села код Гацка. Део Врбица је узео презиме Вучковић према свом родоначелнику Вучку. Исељених Врбица има у Бања Луци и на основу резултата једног од ових исељеника је утврђено да припадају грани I2-BY97555. Славе Петковдан.
Раичевићи-Његуши су највећи род из Његуша који према предању потиче из Мужевица у Бањанима. Сматрају да су род са Хераковићима из истог племена, међутим за Поповиће који потичу од Хераковића је утврђено да припадају грани E-L241. Раичевићи се деле на Пенде, Подубличане и Радоњиће. Исељених Раичевића има у Братешићима у Грбљу. Сви славе Ђурђевдан.

Дупончевићи су староседелачки род из Великих Залаза у Његушима. Деле се на Гачевиће, Друговиће и Хрсовиће. У Катунској нахији многи сматрају да су од Матаруга, међутим то је мало вероватно с обзиром да припадају грани I2-PH908. Исељавали су се у Бјелице и околину Котора. Славе Врачевдан.

Милатовићи и Радечи су род који чине према предању чине братства која су пореклом са Чева одакле су се доселили у Комане.
Милатовићи из Дабовића и Међеђа у Бјелопавлићима су према предању пореклом из Чева у Озринићима одакле су се доселили преко Милата у Команима. За Милатовиће из Винића у Бјелопавићима је утврђено да насупрот предању не потичу од Милатовића из Вражегрмаца. Милатовићима су предању сродни Милојевићи из истоименог села у Пјешивцима који су се тамо доселили из Вражегрмаца, али с обзиром да је за Росандиће који потичу од Милојевића утврђено да припадају роду Чевљана-Јовањштака и грани I1-Y16437, ово предање се може одбацити. Милатовићи славе  Петковдан.
Радечи су се са Чева најпре преселили у Комане у исто време кад и Милатовићи, а одатле су прешли у Ново Село код Спужа и Гађи у Грађанима где се деле на Баше, Ђукановиће, Ђурашевиће и Укашевиће. Радечи славе Аранђеловдан у Новом Селу, а братства у Гађима славе Ђурђевдан.

Предојевићи су разгранати род из Билећких Рудина чија је матица у Пријевору. Били су у влашком друштвеном статусу у средњем веку, а имали су и свој грб због чега постоји мишљење да су били и ситна властела. У Црној Гори Предојевића има у Жлијебима где живе Радмиловићи који су се доселили из Баљака у Билећким Рудинама. Славе Никољдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902

Каљевићи-Дробњаци су братство из Дробњака које према предању потиче од Пилетића са Стијене у Пиперима, међутим сами Пилетићи немају предање о сродству са Каљевићима. С обзиром да Пилетићи славе Аранђеловдан и да је за Ђурковиће, чији су огранак Пилетићи, утврђено да припадају грани R1b-BY38894, то предање се може одбацити. Постоји и мишљење да Каљевићи потичу од Лијешевића из Стијене у Пиперима који као и Каљевићи славе Томиндан, међутим међу Лијешевићима још увек нема тестираних тако да та претпоставка још увек није потврђена.

I2-CTS10228>Y3120>Y4460

Кочани су муслиманско староседелачко братство из Годочеља у Горњем Бихору. Не знају одакле су се доселили, а о њиховом пореклу постоје разне теорије. Док поједини сматрају да су од неког турког војника, постоје и нагађања на основу презимена да су из Кочана код Никшића или Кочана у Македонији. I2-Y4460 грана којој припадају је изузетно ретка на српском етничком подручју.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855

Албијанићи из Вучијег Дола у Опутним Рудинама потичу од истоименог братства из Баљака у Билећким Рудинама. Према једном предању потичу од Јокановића из Требијева код Требиња, а према другом од Селаковића из Горње Мораче. Међутим, оба предања су побијена јер је установљено да Јокановићи и Селаковићи припадају другим хаплогрупама, због чега се може закључити да су оба предања настала на основу тога што споменути родови такође славе Стевањдан, као и Албијанићи.

Војводићи и Вукољеваковићи из Шекулара према предању потичу од војводе Петра Шекуларца, као и Радмужевићи за које је установљено да припадају грани J1-Z18463. Војводићи се деле на Булиће, Дашиће и Рмуше, док се Вукољеваковићи деле на Бракочевиће, Живковиће и Јашовиће. Сви славе Јовањдан, племенску славу Шекулара.

Караџићи су братство из Лопата у Васојевићима које се највећим делом иселило у Петњицу у Дробњацима одакле су се раширили и на друга села у том племену. Према устаљеном предању су грана Васојевића-Лопаћана, а према мање прихваћеном предању су пореклом из Македоније где су живели под планином Караџицом по којој се презивају. Утврђено је да Караџићи не потичу од Васојевића који припадају грани E-BY14151, тако да је предање о пореклу из Македоније вероватно тачно тим пре што је I2-Z17855 грана тамо најзаступљенија на Балкану. За Петијевиће из истоименог села у Бајковим Крушевицама који су према предању од Караџића из Дробњака је утврђено да припадају E-L17 грани чиме је споменуто предање оборено. Караџићи славе Аранђеловдан.

Срдановићи и Хуремовићи су два муслиманска братства која нису повезана предањима, а за која се испоставило да су генетички сродна.
Срдановићи су староседелачко братство из Плава и пар околних села о чијем даљем пореклу не постоје никаква предања.
Хуремовићи су из села Трпези у Бихору према предању потичу са Пелевог Бријега у Братоножићима. Међутим, мало вероватно да је то истинито јер грана I2-Z17855 до сада није забележена међу братствима која потичу из Братоножића.

Цецуњани су муслиманско братство из Богајића у Плавско-Гусињској области. Потичу из Цецуна у Васојевићима, а сматра се да су их одатле протерали Васојевићи по доласку у то село.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>А16413

Цеклињани-Горњаци су највећи род из Цеклина чији се родоначелник Лека према предању доселио преко Пипера из Вукли у албанском племену Клименти. Од Усен Леке, како се према предању албанских Клименти звао Лека, су у Климентима преостала братства Врата и Ђоновић у Селцима где се Лекин син преселио из Вукли. С обзиром да Вукли припадају роду Клименти и грани и грани E-BY4590, предање о Лекином сродству са албанским Климентима је оборено. Горњаци се деле на две групе братстава – Љешевиће и Вуличевиће. Љешевићи се деле на Ђурашковиће, Јанковиће, Костиће и Татаре, а Вуличевићи на Јовићевиће, Пејовиће, Шофранце, Машановиће, Вукославчевиће (исељени у Папратницу у Дупилу) и Ражнатовиће. Ђурановићи у Мартинићима у Бјелопавлићима, Лушчани у Лушцу у Васојевићима, Цеклињани-Алимпијевци у Васојевићима и Плавско-Гусињској области, као и Хадровићи у Бихору, имају предање да су од Ђурашковића, али за ова разграната братства је установљено да припадају другим хаплогрупама, односно да не припадају роду Цеклињана-Горњака. Сви Горњаци славе Никољдан сем исељених Вукославчевића који славе Аранђеловдан.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37212>A20030>BY66632

Војинићи-Љешњани су разгранати род чија братства настањују Ровца, Доњу Морачу и Горњу Морачу, а по Љешанској нахији одакле су досељени се називају и Љешњанима. Постоје два предања о пореклу њиховог родоначелника Богдана Војинића којима је заједничко то што га оба везују за властелу Војиновиће. Према првом предању Богданови преци су се најпре из Херцеговине доселили у Војиниће у Чеву, да би се Богдан преко Љешанске нахије са породицом преселио у Лијешње у Доњој Морачи (касније ће припасти Ровцима) које су назвали по истоименом селу из Љешанске нахије. Према другом предању Богдан је истог порекла као и Вукчевићи из Дражевине, а из Вучитрна су се најпре доселили Љешанску нахију, одакле су Боданови преци прешли на Чево. Из Чева се Бодан затим вратио у Лијешње у Љешанској нахији да би одатле прешао у Доњу Морачу. Међутим, како је за Вукчевиће утврђено да нису сродни Војинићима иако такође припадају грани I2-Y3120, друго предање се може одбацити због чега се може сматрати да овај род потиче са Чева, а евентуално даљим пореклом из Херцеговине. Из Роваца су се исељавали у суседна племена Доњу и Горњу Морачу. Љешњани-Војинићи се деле на велики број братстава. У Ровцима славе Аранђеловдан, у Доњој Морачи Ћириловдан (Св. Кирила Словенског, стару славу овог рода) и Срђевдан (Свети мученици Сергије и Вакхо), а у Горњој Морачи Св. Ћирила и Методија.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414

Мириловићи су један од највећих херцеговачких родова са матицом у истименом селу у Билећким Рудинама. Према предању потичу из Петровића у Бањанима. Деле се на Капоре у Мириловићима и Џелетовиће у суседној Чепелици, а исељених Мириловића који потичу од ова два братства највише има у Храсну и околини Љубиња. У Црној Гори има Капора у Доловима у Грахову. Славе Никољдан.

N2 хаплогрупа

N2-P189.2>Y6516>Y7310>Y7313>BY21835>FGC28435

Бањани су род и истомено племе из Старе Херцеговине. Род чини неколико разгранатих братстава која нису повезана према устаљеним предањима, а то су Цвјетковићи, Иванишевићи и Кецојевићи, Мулине, Зечевићи и Вујадиновићи из Бањана, Браниловићи и Руђићи из Пиве, Вишњићи и Томовићи и Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи из Голије. Према Андрији Лубурићу сва споменута братства сем последња три потичу од Бановића који су се се у Бањане доселили из села Петропоље на Косову 1502. године, а сеобу је предводио војвода Митар Бановић. Иако предање о пореклу од Бановића имају једино Мулине, испоставиће се да су сва ова братства заиста исти род.
Цвјетковићи из Петровића у Доњим Бањанима према једном предању потичу од Митра Цвјетковића из Петропоља са Косова, а према другом су се доселили из Бањске, такође са Косова. Два предање се донекле допуњују јер је Грбо, родоначеник из другог предања, заправо син Митра Цвјетковића из првог предања. Надгробни споменици у Петровићима потврђују да су се Доње-Бањци презивали Цвјетковић.  Деле се на Јоковиће који су прешли у Пиву и Пејовиће, Мијовиће и Поповиће у Петровићима у Доњим Бањанима. Доње-Бањаца има исељених у Опутним Рудинама. Сви славе Јовањдан и преслављају Савиндан, сем Васовића у Пиви који славе Аранђеловдан.
Иванишевићи и Кецојевићи су сродна братства из Петровића у Доњим Бањанима. Од Иванишевића потичу Васиљевићи из истог села који су према сопственом предању род са Кецојевићима. Међу Васиљевићима у Бањанима нема тестираних, али су тестиране две породице из данашње Источне Херцеговине које према предању потичу од њих и од којих је за једну утврђено да припада роду Бањана. Кецојевићи према предању потичу од војводе Трипка са Косова, а из Бањана су се у потпуности иселили, највећим делом у Пиву, а мањим делом у Мируше у Опутним Рудинама и Херцег Нови. Кецојевићи у Пиви сматрају да су од војводе Трипка још и Јоковићи и Пејовићи у Пиви. Иако се испоставило да сва три братства највероватније припадају истом роду, Јоковићи су међутим од Цвјетковића, док су Пејовићи грана Руђића. Васиљевићи и Кецојевићи славе Јовањдан и преслављају Велику Госпојину.
Мулине и Славујевићи су две групе братстава из Бањана које према устаљеном предању потичу Бановића из Бањске, док код Мулина постоји и предање по коме потичу од Томашевића, средњовековне владарске куће Босне. Мулине из Кленка се деле на Антониће, Баћовиће, Лучиће, Глиговиће, Ђурковиће, Лучиће, Орбовиће и Томашевиће, а Славујевићи из Приградине на Крушчиће и Матовиће. Сви славе Јовањдан и преслављају Савиндан.
Зечевићи из засеока Дрпе у Кленку у Горњим Бањанима према устаљеном предању потичу од Зечевића из Никшићке Жупе. Међутим, како је за Зечевиће из Васојевића чији су огранак Зечевићи из Никшићке Жупе утврђено да припадају роду Васојевића и грани E-BY14151, ово предање се може одбацити. Према другом предању Зечевићи из Дрпа потичу од Бановића Зечевића има исељених у Завођу и Невесињу, а њихова хаплогрупа је утврђена захваљујући резултату Зечевића из Завођа. Сви славе Јовањдан и преслављају Савиндан.
Вујадиновићи су братство које се у потпуности иселило са Тупана из Бањана, а према предању су даљим пореклом из Скадра. Од њих су Јокановићи и Краљачићи у Трси у Пиви који славе Ђурђевдан.
Браниловићи и Руђићи су две разгранате групе братстава које чине већину становништва у Пиви. Према предању потичу од браће Руђа и Бранила који су досељени из Бањана, међутим не спомиње се од ког конкретно братства потичу. Гаговићи из Безуја су једино братство међу њима које има нешто прецизније предање према коме су у сродству са Петровићима (тј. Цвјетковићима) из Бањана, што ће се испоставити као тачно. Љешевићи, који су уз Гаговиће најпознатије војводско братство из Пиве, су према устаљеном предању пореклом из Љешкопоља одакле је други део братства отишао у Грбаљ. Међутим, мање прихваћено предање по коме су Љешевићи огранак Браниловића се испоставило као тачно. За Војиновиће из истоименог села, Костиће из Смријечна и Лаловиће из Боричја који су према предању пореклом од Браниловића је утврђено да припадају гранама E-L241, I2-Y3120 и I2-A1328, тако се може закључити да је дошло до прибраћивања. Браниловићи славе Јовањдан, а Руђићи Никољдан.
Вишњићи и Томовићи су братства из Голије која су према устаљеном предању пореклом из Вилуса у племену Грахово. Вишњићи имају и предање о пореклу из Бањана одакле су се са Љешевићима из Пиве најпре преселили у Горанско, а да би затим прешли у Вишњића До у Голији. С обзиром да припадају роду Бањана, друго предање се може узети као тачније. Голијани и Савићи су братства из Невесиња која су према предању огранци Вишњића, а на основу њихових резултата је утврђено да Вишњићи припадају роду Бањана. Сви славе Јовањдан.
Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи из Голије према устаљеном предању потичу од Орловића што се може одбацити с обзиром да припадају роду Бањана. Према мање прихваћеном предању су исти род са Мулинама и Зечевићима из Кленка што се испоставило као тачно. Сва три братства славе Јовањдан.

R1a хаплогрупа
Хаплогрупа R1a-Z282 у Црној Гори

R1a-Z282

Љешевићи-Липовци су највећи род у Грађанима, племену у Ријечкој нахији. Деле се на Вукотиће, Кнежевиће, Милановиће, Петровиће и Поповиће. Према предању потичу из Призрена одакле је њихов предак због убиства избегао у Мало Трново, да би се његов син Љеш доселио у Грађане. Исељених Липоваца има у Цеклинској Жупи. Сви славе Ивањдан.

Миочани су род који чине Кујовићи и Шуковићи из Миоске у Доњој Морачи и Обрадовићи из Горњих Села у Васојевићима. Према предању потичу од Хераковића из Његуша одакле су се према једној верзији преко Спужа, а према другој преко Ожеговица у Озринићима, населили у Миоску у Доњој Морачи. Одатле су Обрадовићи прешли у Горња Села. С обзиром да Хераковићи припадају грани E-L241, Миочани су највероватније од старијег слоја становиштва у Његушима. Од Обрадовића су Кнежевићи из Будимље и Отовићи у Бучу у Васојевићима, Зекићи у Радевој Мали код Рожаја, као и исламизирани Бабачићи и Реброње у Бихору и Скоци у Сипању у Коритима. Кнежевићи имају предање да су од херцеговачких Ераковића (који су грана Брешковаца) и да нису огранак Обрадовића, већ њима сродно братство, али то предање се може одбацити како због тога што Брешковци припадају роду Озринића и грани I2-PH908, тако и јер је у супротности са предањима Обрадовића, као и Зекића који су се са Кнежевићима најпре доселили у Будимљу, а затим прешли у Радеву Малу. Крсна слава овог рода је Васиљевдан.

Ћетковићи-Ораховчани су братство из Ораховца у Боки Которској. Према предању потичу од Орловића из Чарађа у Голији одакле су се најпре доселили у Веље Цуце, а затим убрзо прешли у суседно племе Ораховац. Међутим, како сва остала братства са истим предањем која потичу из Вељих Цуца припадају гранама E1b-А18844 и J2a-SK1357, предање Ћетковића о пореклу из Чарађа се може одбацити. Део Ћетковића је прешао у Братешиће и Горовиће у Грбљу. У Ораховцу славе Јовањдан, у Братешићима Јесењи Јовањдан, а у Горовићима славе Никољдан. Хаплогрупа овог братства је утврђена на основу резултата тестираног Ћетковића из Братешића.

R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>L260>YP256>YP254>Y2905

Ђенђиновићи из истоименог села у Спичу важе за староседеоце у том племену. Делом су православци, а делом католици, међутим сви славе Митровдан.

R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>CTS11962>L1029>YP417

Бећи су албанско муслиманско братство из Штодре на Бојани у Анамалима. Није познато да ли имају предање о даљем пореклу, међутим судећи по хаплогрупи којој припадају, извесно је да су српског порекла што није изненађујуће јер Анамали важе за област у којој је доста српских братстава албанизовано након преласка на ислам.

Благојевићи из Буковца у Пиви су према предању староседеоци у том племену. У прошлости су се у потпуности иселили у Гацко, да би се после неког времена део братства вратио Буковац. Од Благојевића из Гацка потичу Алексићи у Малинском у Ускоцима који су се раније презивали Дамјановић и Марковићи из Изгори код Гацка којих има и у Грахову. Сви славе Ђурђевдан.

Глуходољани и Станимировићи су две групе сродних братстава из Дупила и Глухог Дола и најбројнији род у Црмници. Према сопственом предању, као и према предању Васојевића, потичу из тог племена. Станимировићи из Дупила сматрају да су пореклом из Лопата које су матица Васојевића-Лопаћана, док Глуходољани сматрају да су грана Васојевића-Мијомановића, међутим како Васојевићи припадају грани E-BY14151, споменута предања се могу одбацити. Станимировићи се деле на  Ђуровиће, Ремековиће и Црнчевиће, а од два брата која су се доселила из Дупила потичу Бранковићи, Вулетићи, Гвозденовићи, Ивчевићи, Јововићи, Крстићевићи и Кумпреси у селу Глухи До у истоименом племену, док од трећег брата потичу Бокани, Калетићи, Лекићи, Раичевићи, Рајковићи и Уљановићи из суседног Буковика. Сви славе Аранђеловдан.

Горевуци су род из Добрског Села који потиче из Клобука у Корјенићима где су били средњовековна властела. Чешће се називају Горњевуцима што је новији назив. Деле се на Јаблане и Сјеклоће у Добрском Селу, а у Добрској Жупи живи део Сјеклоћа са огранком Расплапчевићима, као и Моштроколи који су огранак Јаблана. Према предању Горевука истог порекла су и Кустудије у Његушима и Газиводе на Цеклину, међутим ова братства имају предање о пореклу из Пјешиваца, односно из Његуша. Сви Горевуци славе Св. Агатоника.

Зековићи-Тушињани из Тушиње у Дробњацима према старијем предању потичу из Куча где су се презивали Бостанџић. У том предању се наводи да од брата родоначелника Зековића потичу муслимани Љувари у Никшићу, што би указало на то да су браћа пореклом из села Љухари у Фундини, међутим ниједно братство из тог села не припада грани R1a-YP417. Код Зековића постоји и предање, по свему судећи новијег датума јер није забележено почетком прошлог века, по коме су од Радоњића из Куча који су огранак Дрекаловића, међутим то предање се може одбацити јер Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E1b-BY165837. Зековићи славе Никољдан.

Кораћи су братство које настањује Вучу у Горњим Селима, Крље и Рујишта у Средњем Полимљу, Јоховицу у Бихору и Бјелошевину у Никшићкој Жупи. Пореклом су из Кораћ-дола у Братоножићима, а код Кораћа у Никшићкој Жупи се сачувало предање по коме потичу од Дармановића који су грана Братоножића. Како Братоножићи припадају грани Q2-Y2209, то предање се може одбацити тим пре јер се и у Братоножићима сматра да су Кораћи од старијег слоја становништва. Кораћи из Јоховице у Бихору су прешли на ислам, а њихови огранци су Паламари из суседног Годочеља и Бибуљице из Црхаља, такође у Бихору. Међу самим Кораћима још увек нема тестираних, али за Паламаре и Бибуљице је утврђено да припадају R1a хаплогрупи. Православни Кораћи славе Никољдан.

Перишићи су староседелачко братство у Косијерима за које није познато одакле потичу. Некада су живели у засеоку Плоча, да би касније прешли у засеок Посајке. Славе Малу Госпојину.

Радовићи-Пљевљани су староседелако братство из Пљевљаске области. Од њих су Лончари из Рађевића код Пљевље на основу чијег резултата је утврђен хаплотип овог рода. Радовићи и Лончари славе Ђурђевдан.

Тихомири су стари српски род који је живео на подручју племена Груде одакле су се према предању које се чува у том племену иселили у Орахово у Кучима где су славили Митровдан и дуго након исељења сахрањивали покојне у Грудама. Од Тихомира у Кучима нико није остао, али за Кликовце у Махали и другим селима у Зети, који су према устаљеном предању од Вујошевића из Подграда у Орахову, постоји и мање прихваћено предање по коме потичу од Тихомира. Како је за Кликовце установљено да припадају овој грани, а Вујошевићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да Кликовци ипак потичу од Тихомира досељених у Орахово. Огранак Кликоваца су Радовићи из Матагужа у Зети. Оба братства славе Ђурђиц.

Шипачњани су група братстава из Шипачног код Никшића која према једном предању потиче из Марковине, а према другом из Велестова у Озринићима. Деле се на Божовиће, Бошковиће, Мариће, Мићовиће, Радовиће, Стојановиће и Чоловиће. Према једном предању њима су сродни Мијатовићи из Шипачног и Антуновићи и Паповићи из Казанаца у Голији, што се испоставило као тачно на основу резулата Мијатовића и Паповића за које је утврђено да припадају овом роду. Ова три братства су према устаљеном предању од Озринића-Цаушевића са Велестова што свакако није случај јер Озринићи припадају грани I2-PH908. Сви славе Аранђеловдан.

R1a-Z282>Z280>Z92>Z685>YP270>CTS4648>YP1408>Y13891

Ћоровићи-Бихорци су муслиманско братство из Бихора. Потичу од Мехмед Ћор-паше који се доселио у Лозну након пада Осијека у аустријске руке. Одатле су се исељавали у друга бихорска села, а највише у Ивање где су појединачно најбројније братство. Од Ћоровића потичу Дупљаци из истоименог села у Коритама. Етничко порекло Ћор-паше није познато, а једино је сачувано у предању да је био у служби Османског царства.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>YP4278

Андријашевићи и Елезовићи су генетички род који чине две групе братства из Грахова и Бањана са матицом у Вилусима које немају предање о међусобном сродству.
Андријашевићи и њихов огранак Кешељевићи из околине Вилуса у Грахову према предању потичу од Дракуле Мандића из Дробњака, међутим како Новљани, чији су Мандићи према предању огранак, припадају грани I1-FGC22045, то предање је врло упитно. Предање о пореклу од Дракуле Мандића имају и Гојковићи из Мокрина код Херцег Новог и Илићи и Лазовићи из Леденица, међутим ни они не припадају роду Новљана нити су сродни Андријашевићима и Кешељевићима. Андријашевићи и Кешељевићи славе Ђурђевдан.
Елезовићи из Бањана су према предању пореклом из Старе Србије одакле су се доселили у Грахово, а одатле у Вилусе, да би коначно прешли у Бањана где живе у Велимљу и Церовици. Драганићи имају предање о најдаљем пореклу из Новог одакле су се преко Нудола у Корјенићима (данас Грахово) и Вилуса у Грахову доселили на Дријен у Петровићима, док према другом предању потичу од Елезовића што ће се испоставити као тачно. Истом роду припадају и разгранати Плањани из околине Билеће. Драганићи и Елезовићи славе Аранђеловдан, а преслављају Матијевдан, своју некадашњу славу.

Јокановићи-Требињци су род који чини истоимено братство из Тријебова код Требиња и неколико братстава која потичу од њих од којих у Црној Гори живе Пјешчићи из Равног у Пиви. Тамо су се доселили из Берушице код Гацка где живе њихови братственици. Пјешчићи према једном предању потичу од Јокановића, а према другом су огранак Окиљевића из околине Гацка. Како је утврђено да Пјешчићи припадају роду Јокановића, прво предање се може сматрати потврђеним. Пјешчићи славе Стевањдан, као и Јокановићи. Од Јокановића према предању потичу и Албијанићи из Вучјег Дола у Опутним Рудинама, међутим за њих је утврђено да припадају грани I2-Z17855.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402

Милиновићи су братство из Доњег Мориња код Рисна у Драчевици. Према предању потичу из Бањана, међутим овој грани не припада ни једно до сада тестирано братство из Бањана. Славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608

Лончаревићи, Раденовићи и Цвијовићи-Малокрћани су братства са различитим предањима за које се испоставило да припадају истом роду.
Лончаревићи и њихови рођаци Бекташевићи из Гусиња су према предању Лончаревића даљим пореклом од Милића из Бјелица одакле су се три брата доселила у Затријебач. Један брат је према предању ту и остао и полатинио се те су од њега „Бењкањи“ (ту се мисли на најбројније поарбанашене Марковиће из тог села), а од двојице браће који су отишли у Гусиње један је прешао на ислам и од њега су Бекташевићи, док је други задржао православну веру и од њега су Лончаревићи. Део Лончаревића је касније прешао у Андријевицу и Беране у Васојевићима. Мемчевићи из Бањкана који су грана Марковића међу својим исељеницима наводе и Бекташевиће у Гусињу, међутим није познато да Бекташевићи имају такво предање. Међутим, како је за Лончаревиће утврђено да припадају грани R1a-Y2608, може се одбацити предање о пореклу Бекташевића и Лончаревића од Милића из Бјелица који припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-А18844, као и сродство са Марковићима који припадају грани R1b-BY38894. Од Бекташевића из Гусиња према једном предњу потичу Бекташевићи и Зећировићи из Лахола у Бихору, док према другом предању, ова два братства потичу из Анадолије. За Зећировиће је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837 због чега се може одбацити предање о пореклу овог братства из Анадолије. Ако је прво предање о њиховом пореклу од Бекташевића из Гусиња заиста тачно, онда би то значило да Бекташевићи и Лончаревићи нису исти род, али с обзиром да још увек нема тестираних Бекташевића, то тек остаје да се утврди. Лончаревићи славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан).
Раденовићи из Плавско-Гусињске области према предању потичу из Затријепча, а на основу тога што су исти род са Лончаревићима, може се закључити да такође потичу из Бањкана, села у Затријепчу. Раденовићи су једно од најстаријих братстава из Плавско-Гусињске области и сматра се да су ту још од времена када се градио манастир Дечани. Дуго су се бавили ковачким занатом. Настањују неколико села у околини Плава, а најбројнији су у Лијевом Метеху. Исељених Раденовића има у Рожајама. Већина Раденовића слави Илиндан, док је мањи део братства прешао на ислам.
Цвијовићи-Малокрћани из околине Пљевље према предању потичу од династије Бранковић, међутим како ниједан од два староседелачка рода из Корјенића који се везују за Бранковиће не припада овој грани, то предање се може одбацити као нетачно. Цвијовићи су најбројнији Малим Крћама где живе у засеоку који носи њихово име. Славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан).
Хасанбеговићи су муслиманско братство из Павиног Поља у Доњем Колашину које такође припада овом роду. Према предању су сродни Даутовићима и Мушовићима из исте области што се испоставило као нетачно јер Даутовићи припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, а Мушовићи припадају грани R1b-U106. Хасанбеговићи су се између два светска рата иселили из Доњег Колашина, а од њих потичу Мелуновићи из Пријепоља преко којих је установљена њихова хаплогрупа.
Појатићи из Пљевље су муслиманско братство које нема предање о даљем пореклу, а такође припада овом роду.
Како поједина братстава из Пољица у Попову која славе Лучиндан такође припадају истом роду, може се претпоставити да је матица овог рода у Попову одакле се предак Цвијовића доселио у околину Пљевље, а предак Лончаревића и Раденовића у Бјелице где се неко време задржао код Милића и одатле преко Бањкана у Затријепчу дошао у Гусиње. Презиме Лончаревић је вероватно настало пре досељавања у Гусиње, тако да су Бекташевићи вероватно исламизирани огранак Лончаревића уколико су заиста исти род као што гласи предање.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608>YP6098

Живаљевићи из Велике важе за најстарије братство у овом племену, а према предању потичу из Пипера. Славе Алимпијевдан.

Секуловићи из Утрга у Подгору су према предању пореклом из Васојевића, а у Утргу су прибраћени Мијачима чије су презиме узели. Мијачи су од Абрамовића из Бјелица за које је установљено да припадају грани E-А18844, а с обзиром да тестирани Мијач припада грани R1a- YP6098, може се основано претпоставити да је од Секуловића. Секуловићи као и остали Мијачи славе Митровдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902

Боројевићи из Доњег Краја на Цетињу су према предању из Старог Влаха одакле се доселио војвода Иван Боројев. Деле се према предању на Боројевиће (Дапчевићи и Иванишевићи), Владисављевиће (Ивановићи и Мариновићи), Вушуровиће (са Ивановићима) и Драгосављевиће (Шабани), међутим за Владисављевиће је утврђено да припадају грани E-Z17264.  Из Доњег Краја су се Дапчевићи иселили у Врањину у Цеклину и Веље Село у Мркојевићима, Шабани у Љуботињ, а Вушуровићи у Томиће у Бјелицама одакле је део прешао у Шпиљаре код Котора. Боројевићи углавном славе Ђурђевдан, док у Томићима славе Петковдан, а у Шпиљарима Врачевдан. У Мркојевићима су исламизирани.

Ђуровићи-Свибљани су братство из Свибе и Мравиња у Пиперима које према предању потиче из Пјешиваца. Деле се на Детовиће и Радишевиће. Славе Аранђеловдан. Утврђено да је да од Ђуровића потичу и Пипери из околине Берана у Васојевићима који носе презиме према племену из кога потичу. Такође славе Аранђеловдан. Иако Ђуровићи припадају истој грани као и Мрке из Пипера, нису исти род. Славе Аранђеловдан.

Ивановићи-Никшићани су род који према предању чине Петрушићи из Сеоца у Ускоцима и Смоловићи из Јасиковца у Дробњацима. Ивановићи су из Никшића избегли у Дробњак, а одатле су су се даље проширили на Прошћење у Доњем Колашину. Овом роду припадају и Шпањевићи из Поља Колашинских који према предању потичу од Дедејића из Дробњака који су се ту доселили са Чева. С обзиром да је за Дедејиће и још нека братства која су од њих потекла утврђено да припадају роду Крича и грани J2b-Y22066, споменуто предање се може одбацити. Сви славе Ђурђевдан.

Ковачи из Петровића у Бањанима су према предању пореклом “из Ржаног Дола код Подгорице” (могуће је да се мисли на истоимено село у Цуцама), а сродни су Деретићима из Оровца код Требиња. Славе Јовањдан.

Мрке из истоименог села у Пиперима су према предању једна од две гране Лутоваца из Лутова у Братоножићима, међутим за њих се поуздано зна да су старији слој становништва у Пиперима што је генетика и потврдила. Мрке се деле на Буљевиће, Крчковиће и Латковиће. Сви славе Аранђеловдан, а преслављају Спасовдан. Од Мрка према предању потичу Барјактаровићи из Мркојевића, као и њихови огранци Прље из Љуботиња и Лајковићи из Зете, међутим за њих је утврђено да припадају грани R1b-BY38894. Маџгаљи славе Ђурђевдан.
Маројевићи, Мушикићи, Драгнићи и Ћоровићи из Моракова у Никшићкој Жупи су према предању пореклом од Васојевића-Дабетића из Лопата (селу у коме иначе нема Дабетића), међутим на основу резултата Маројевића се испоставило да припадају роду Мрка чему у прилог иду заједничка слава и преслава које деле са Мркама. Од Мрка највероватније потичу и православни Маџгаљи из Писане Јеле у Доњем Колашину који су према предању из Куча, а за које се испоставило да припадају овом роду.

Радоничићи су братство из Убала одакле се део иселио у Доброту код Котора где су прешли у католичанство. Пореклом су из Попова. У Ублима славе Петковдан, а у Доброти Св. Крст.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902>Y4380

Жарковићи из Недајног у Пиви према устаљеном предању потичу од Жарка Мркшића, сина Мркше Мркшића, властелина цара Душана који је управљао подручјем данашњег Косјерића. Жарковићи су пред Турцима избегли у Челиково Поље код Фоче где од једног брата кога су звали Челик потиче истоимено исламизирано братство, док је други брат Жарко прешао у Недајно. О пореклу Жарковића постоји и мање прихваћено предање по коме су они огранак Браниловића. Међу Жарковићима нема тестираних, међутим за братство Челик је утврђено да припадају овој грани на основу чега се може претпоставити истој грани припадају и Жарковићи. Славе Јовањдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP6343

Бјелићи-Заострани су братство Заостра у Васојевићима. Славе Митровдан, због чега се сматрало да вероватно потичу од Мрњавчића из Куча, али како Мрњавчићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, Бјелићи су вероватно од старијег слоја становништва из тог племена уколико одатле заиста потичу.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987

Мојановићи су један од најстаријих родова у Зети чија је матица у селу названом по њима. Према предању су из Старе Србије одакле су се доселили под планину Мојан на Проклетијама, а одатле су прешли у Зету. Деле се на Ајковиће, Дракиће, Кнежевиће, Лукачевиће и Пејановиће, а од последњих су и исламизирани Дервановићи и Секнићи у Подгорици. Од свих братстава која су према предању од Мојановића до сада су тестирани једино Секнићи. Сви православни Мојановићи славе Алимпијевдан, сем у Бериславцима где славе Ђурђиц.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314

Павловићи-Конављани из Бајкових Крушевица су према предању пореклом из Фоче одакле су се најпре доселили у Конавле где су живели до преласка те области под власт Дубровника, да би затим прешли у Поде код Херцег Новог, а одатле у Крушевице. С обзиром да је последње упориште властеоске породице Павловић било управо у Конавлима, постоји могућност да Павловићи из Крушевица потичу од њих. Славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP953>YP951

Чепури су староседелачки род из Руденица у Пиви одакле је већина касније прешла у пивско село Безује. Крајем XIX века променили су презиме у Бајовић. Према првом предању су од браће Баја Пивљанина, према другом од сељака Чепура који је остао на њиховом имању, а према трећем предању су грана Руђића. С обзиром да је за Руђиће утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435, последње предање се може одбацити. Бајовићи славе Никољдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP295>L366

Ћеклићи су род и истоимено племе у Катунској нахији. Род чине три групе братстава из племена која су различитог порекла према предању – Маројевићи, Буроњићи и Мишевићи.
Маројевићи су према предању од Марка из Војковића у Ћеклићима који је прешао на ислам и променио име у Мароје. Деле се на Адројевиће, Милијевиће, Мухадиновиће, Радојевиће и Рамадановиће и временом су сви који су остали у племену прешли на православље. Од Маројевића су и исељени Стојановићи у Брајићима. Сви славе Илиндан сем Стојановића који славе Митровдан.
Буроњићи према предању потичу од Петра Буроњића који се доселио из Бјелопавлића, а по њему се још зову и Петровићи. Деле се на Драгомиљане, Језеране, Петродољце и Убљане. Презиме њиховог родоначеника упућује на то да би даљим пореклом могли бити из Буроња у Љешанској нахији. Славе Илиндан.
Мишевићи из села Вучи До у Ћеклићима се још називају и Вучедољанима по селу које настањују. Деле се на Вицковиће, Гвозденовиће и Пророчиће. Према свим предањима су пореклом из Чарађа у Голији, док су према једној верзији сродни Хераковићима и Раичевићима из Његуша. Судећи по резултату једног братства из Херцеговине које је према предању од Гвозденовића, Мишевићи такође припадају роду Ћеклића. Славе Ђурђевдан.

Родови германског порекла

I1 хаплогрупа

I1-P109>FGC16695>Y3662>S14887>Y11203>FGC22046>FGC22045

Новљани су према предању српско племе и род из околине Травника у Босни од кога потичу Дробњаци. Најпре су се преко Херцеговине населили на поручју Бањана и Никшићких Рудина, да би одатле касније прешли у Дробњак. Основне групе братстава су Балотићи, Вуловићи, Добриловићи, Ђурјановићи, Златнопојасовићи, Калабићи, Косовчићи, Косорићи, Лазаревићи, Мандићи, Миличићи, Милошевићи, Милутиновићи, Омакловићи, Поповићи, Србљановићи и Церовићи, а према предању од Новљана су и Трепчани у Језерима. Дробњаци највећим делом славе Ђурђевдан, док од већих братстава једино Мандићи славе Аранђеловдан у Дробњаку. За највећи број братстава је потврђено да су генетички сродна чиме је предање о заједничком пореклу потврђено. До сада је једино за Трепчане установљено да нису сродни осталим Дробњацима, односно да припадају грани I2-PH908. За Струњаше, или барем један њихов део, је утвђено да за разлику од осталих Србљановића припадају грани I2-S17250. Исто важи и за Ћетковиће из Шекулара који имају предање да су од Церовића, а припадају грани I2-A1328, као и за неколико братстава из Грахова и Леденица која су према предању пореклом од Мандића и припадају R1a-YP4278 и I2-Y3120 гранама. С друге стране, за поједина братстава која имају другачија предања о пореклу се такође испоставило да припадају роду Новљана. То су Касалице и Ненезићи из Дробњака, Булатовићи-Стајовићи из Мртвог Дубоког у Ровцима од којих потичу исламизирани Еровићи из Бихора, Станишићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима, Вранеши, Лековићи, Садиковићи и Фуртуле из Доњег Колашина, Кајевићи из Средњег Полимља, као и Шабановићи из Корита.
Касалице из Дробњака су према предању од Ковачевића из Грахова што се испоставило као нетачно јер Ковачевићи припадају грани I2-PH908.
Ненезићи из Доње Бијеле у Дробњаку према предању потичу из Велестова у Озринићима, међутим како је за Озриниће утврђено да припадају грани I2-PH908, то предање се може одбацити.
Булатовићи-Стајовићи су, као и сви остали Булатовићи, према предању од Никшића-Гојаковића, међутим то је случај само са једним делом тог великог братства, док се за Стајовиће испоставило да припадају роду Новљана. Славе Лучиндан.
Станишићи су према устаљеном предању огранак Бубића из Бјелопавлића, међутим постоји и предање по коме су прибраћени Бубићима што ће се испоставити као тачно јер они као и остали Бјелопавлићи припадају грани Е-Z13591. Славе Петковдан.
Вранеши су род из Доњег Колашина чији је родоначелник Херак Вранеш.  Јоксимовићи су према предању од Херака Вранеша, а захваљујући резултату њихових исељеника утврђено је да припадају роду Новљана. Славе Цвети. Исламизирани Даутовићи су према једном предању такође од Вранеша што ће се испоставити као истинито јер су сродни Јоксимовићима. Према истом предању су Даутовићима сродни Мушовићи и Хасанбеговићи, али се испоставило да су сва три братства разнородна, због чега се може закључити да су Мушовићи и Хасанбеговићи преузели споменуто предање од Даутовића.
Лековићи из Павиног Поља и Стожера у Доњем Колашину су према предању од Лековића из Озринића, међутим генетички нису сродни Озринићима који припадају грани I2-PH908. Такође се рођакају и са истоименим братством из Годиња у племену Бољевићи, међутим Лековићи из тог села су пореклом из Груда и припадају роду Цијевњана и грани R1b-BY38894.
Садиковићи су муслиманско братство из Садића у Доњем Колашину које је према предању пореклом из Шаранаца.
Фуртуле из Павиног Поља у Доњем Колашину такође припадају роду Новљана. Славе Аранђеловдан.
Муратбашићи и Хоџићи су два сродна из Бихора за које утврђено да припадају роду Новљана. Од Муратбашића потичу Шабановићи из Стуба у Бистрици. Овим братствима су према предању сродни и Мустајбашићи и Мушовићи из Лозне и Годуше у Бихору. Међутим, за Мустајбашиће је утврђено да припадају грани I2-S17250, док Мушовићи још увек нису тестирани.
Када је у питању даље порекло Новљана, на основу припадности грани I1-FGC22045 се може закључити да су скандинавског порекла. Род Новљана према анонимном истраживању чини 5,45% становништва у Црној Гори.

I1-Z63>BY151>S2078>FGC81364>S2077>Y2245>L1237

Чевљани-Јовањштаци су род који чине братства која потичу са Чева у Озринићима и славе Јовањдан, а то су Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи из Бањана и Милојевићи из Пјешиваца.
Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи из Бањана према предању потичу од заједничког претка Милисава који се доселио из Озринића. Милисав је према једном предању од Озринића, а према другом је даљим пореклом из Метохије. Бијеловићи живе у Велимљу, Мркајићи у Петровићима, а најбројнији Миљанићи у истоименом селу. Од Миљанића су Бајчете у околини Пљевље.
Милојевићи из истоименог села у Пјешивцима су пореклом са Чева, а доселили су преко Комана где су живели неко време. Презиме Милатовић данас не постоји, већ се сви презивају Росандић. Према предању су сродни Милатовићима у Вражегрмцима у Бјелопавлићима, међутим то предање се испоставило као нетачно јер Милатовићи припадају грани I2-A22312.
Овом роду припадају и Бајићи из Пљевље и околних села који су према предању пореклом од Мартиновића из Бајица одакле су се у Пљеваљску област доселили преко Бандића и Колашина. С обзиром да Мартиновићи припадају грани E-А18844, ово предање се може одбацити као нетачно. Бајићи славе Стевањдан.

I1-Z63>BY151>S2078>FGC81364>S2077>Y16435>Y16437>Y16434

Мацуре су староседелачки род са подручја племена Ровца, Доња Морача и Горња Морача за који се одувек сматрало да потиче од предсловенског становништва. У Црној Гори ниједно братство није задржало предање о пореклу од Мацура за разлику од исељених Мацура у Далмацији чијим је тестирањем утврђена хаплогрупа којој припада овај род. У Црној Гори је до сада једино за Неђељковиће из Роваца који су грана Драшковића утврђено да припадају роду Мацура, уместо роду Никшића како се очекивало на основу предања. У Ровцима и Доњој Морачи су новији досељеници често називали старинце Мацурама, међутим ниједно од до сада тестираних староседелачких братства из тог подручја не припада роду Мацура. За Мацуре се на основу хаплогрупе може закључити да су германског порекла. Крсна слава Мацура у Далмацији је Аранђеловдан, док Недељковићи славе Лучиндан.

I1-Z63>BY151>S2078>FGC81364>S2077>Y16435>Y16437>BY105294>BY58510>BY179171

Пукићи су католичко братство албанског порекла из Томбе код Бара. Пореклом су из Пуке у Албанији по којој носе презиме, а како имају више сродника међу Албанцима из матичне области, споменуто предање је потврђено.

I1-Z63>BY151>BY351>Y7075>Y13946

Милачићи из истоименог села у Кучима према предању потичу од ванбрачног сина Илика Лаловог Дрекаловића, а презиме су добили по његовој мајци Милачи. За муслимане Калаче из Рожајске области који су према предањима огранак Милачића је утврђено да не припадају роду Куча коме припадају Дрекаловићи, већ грани I1-Y13946, тако да се може претпоставити да истој грани припадају и Милачићи. Овом роду припадају и Морачани из Мојковца су према предању од Дуловића из Горње Мораче, међутим како је за Дуловиће утврђено да припадају грани G2а-L14 и роду Селаковића, Морачани су највероватније од неког мањег братства из Горње Мораче које је живело са Дуловићима и од њих преузело славу Стевањдан.

Грана I2-М223

I2-M223>Y3259>CTS616>Y3721>Y3670>L1229>Z2069
    >Z2059>Z2068>Y3672>Y9443>FGC67849>YP4799

Сипањци и Фетићи су генетички род коме припадају три муслиманска братства из Бихора и Корита која нису повезана предањима.
Фетићи из Краденика у Бихору и Негобратине у Коритима према предању потичу од Куча, а род су им Пепељци из Годијева у Бихору и Меховићи из Негобратине у Коритима и пар бихорских села. Међутим, за Меховиће из Бора у Бихору је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837, док Пепељци још увек нису тестирани. Може се закључити да су Фетићи предање о пореклу из Куча преузели од Меховића са којима се рођакају.
Скоке из Сипања у Коритима према предању потичу од православних Скоковића из Доње Ржанице у Васојевићима који потичу од Обрадовића из Гоњих Села. Како је за Обрадовиће утврђено да припадају грани R1a-Z282, предање Скока се може одбацити као нетачно.
Качари из Сипања у Коритима према предању потичу од истоименог братства из Буковице код Рожаја који потичу од православних Белоица из истог места. За Качаре из Буковице потврђено да припадају роду Белоица и грани G1b-L830 чиме је оборено предање Качара из Сипања.

I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78

Миковићи су једно од 12 паштровских “племена”, односно родова који су управљали Паштровићима. Досељени су из Црмнице где су били ситна властела у средњем веку. Од Миковића су у Црмници преостали Ђалци, док се у Паштровићима поред оних који су задржали старо презиме деле на Андровиће, Греговиће, Давидовиће и Медиговиће. Миковићи славе Илиндан.

I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78>A427

Барјактаровићи из Петњика и Калудре у Васојевићима према сопственом предању потичу од Николе Поповића од истоименог братства са Медуна у Кучима које је огранак Дрекаловића. Постоје и мишљења да су се доселили из Братоножића. За исламизоване Дудиће из Биохана код Тутина који према предању потичу од Барјактаровића је утврђено припадају грани I2-L701, а како Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да је део предања о пореклу од Поповића са Медуна оборен. Барјактаровићи највероватније потичу од староседелаца из Полимља. Славе Никољдан.

Грана R1b-U106

R1b-L23>L51>L52>L151>U106

Ђоројевићи и Симанићи су братства из Горњег Поља код Никшића која су према предању у сродству што је генетика и потврдила. Немају предање о даљем пореклу и сматрају се за старинце у Никшићкој области. Славе Аранђеловдан.

Мушовићи из Бијелог Поља и околине су пореклом из Доњег Колашина. Њихов родоначелник Ахмет је према једном предању потомак Херака Вранеша, према другом је потомак Јоксима Вранешког, родоначелника Јоксимовића из исте области, а према трећем је био турског порекла. Код Мушовића постоји и мање прихваћено предање о пореклу од Махмутбеговића из Пећи за које се сматра да су грана Црнојевића. Оно у чему се сва предања слажу јесте да су Мушовићи сродни Даутовићима и Хасанбеговићима из Доњег Колашина, међутим то се испоставило као нетачно с обзиром да Хасанбеговићи припадају роду Цвијовића и грани R1a-Y2608. Мушовићи су се из Доњег Колашина иселили у Никшић и Колашин где су управљали тим градовима за време турске окупације, да би након Берлинског конгреса прешли на своја имања у Стричини у Доњем Колашину, а одатле након Балканских ратова у Бијело Поље и Нови Пазар.

R1b-L23>L51>L52>L151>U106>S263>S264>S497>A10971>BY18860

Дрецуни и Сарапи су два братства из Љуботиња са различитим предањима о пореклу за која се испоставило да су сродна.
Дрецуни према предању потичу из Велике Дренове у Шумадији одакле се њихов предак најпре настанио у Братоножићима одакле је прешао у Богуте у Љуботињ. Славе Никољдан.
Сарапи су најбројнија група братстава у Љуботињу и према предању потичу од Божине Сарапа који се за време Ивана Црнојевића доселио из Сараповине код Сарајева, места које данас не постоји нити се спомиње у историјским изворима. Божина Сарап је имао пет синова: од првог су Вукићевићи, Вујановићи, Ђурашевићи и Маркишићи, од другог Вучковићи, од трећег Бановићи, од четвртог Лаличићи и од петог Калуђеровићи. Сви Сарапи славе Никољдан.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • FTDNA – Serbian DNA Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • Albanian Bloodlines Project
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина,
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека “Хроника села”, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца “Порекло”, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица, 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње, 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП “Унирекс”, Подгорица,
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд,
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић,
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић,
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд,
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина,
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП “Коло” / ИТП “Унирекс “, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд,
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег-Нови, Херцег-Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada, 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar,
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik,
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje,

Аутор чланка:
Иван Вукићевић

Коментари (62)

Одговорите

62 коментара

  1. Виктор Ратковић

    Читајући ово долази се до закључка да је потпуно нетачно предање да Несторовићи, Лучићи и Ратковићи (из Пријепоља), иначе свеи I1 P109 потичу од Куча, односно да се неки поп Нестор отуд населио у село Кучин (пре око 200 година), већ испада да су чисти Новљани…

    • Данило

      Пријатељу та прича ,,да су Кучи” је нажалост много честа појава код многих брастава,довољно је човека погледати физиономијом и знати.
      Дођу тако хвале се да су ,,Кучи” а оно плави,високи,плаве или зелене очи тога код Куча нема, проблем је што су и многим исељеним браствима из Куча управо бројни ,,прибраћени” уништили предање, често мањи дио неког братства су Род Куча и лако их је препознати изгледом али већи дио тог браства нису и онда дође тестира се тај прибраћени и буде друга Хаплогрупа,тога има доста а некад читаво браство измисли предање.
      Можда су нека браства боравила у ,,Племену Куча” и ту узела крсну славу и причу о поријеклу, али Род Куча многи то нису!

      • Darko

        Daj bre , kakvo je to filozofiranje , pa više sam video plavušana , ako već hoćeš da znaš upravo u okruženjima gde su ev-13 dominatntni . Kuča imaš plavih koliko hoćeš , inače Hercegovac sam , i baš iz Kuča poreklom , baba i deda sa meduna , svi plavi , kevini iz bileće , i to i1 , osim visine , bez problema prolaze kao grci ili sicilijanci , kao i većina ljudi ovde u Hercegovini . Gde god da sam bio misle da sam grk ili žabar , a za oca da je nemac . Jedino se za visinu slažem , kuči jesu nešto niži .

        • Горан

          Мислим да постоји повезаност између Милачића из Куча са братством Морачанин из Горње Мораче собзиром на исту хаплогрупу I1Z63-Y13946-51867.Познато је дасу многи Кучи у време прве похаре бјежали у Ровца и Морачу те је можда неки Милачић остао у Горњој Морачи,уз Селаковиће,прозвао се Морачанин.Ако су Милачићи заиста потомци Илика Лалева Дрекаловића,тј.његовог сина Вукослава,онда се поставља питање која је хаплогрупа Вукослава и његове браће као и дали је Илико њихов отац имао хаплогрупу I1Z63-Y13946?Ако би се ова хаплогрупа показала код још неког потомка Вуксана Иликовог могли би доћи до закључка да је то Иликова хапло група за коју мислим да су је у извесном проценту имали Арбанаси и дасу је они преносили у Куче и Клименте,Груде.У свим монографијама Милачића наводи се да Калачи из Рожаја потичу од Вуша Перовог Милачића док се за Милачиће постоје две тврдње:потомци седмог Иликовог сина Милача или потомци Иликовог сина Вукослава и Иликове служавке Милаче.(Родослов Раковића)Ако је ово тачно закључили би даје Иликова хаплогрупа I1-Y13946.Арбанаси?

          • Горан

            Што се тиче хаплогрупе I1P109 позната је као Норманска.Она је могла бити присутна код појединих Арбанаса који су живели у Кучима временом Посрбљени а међу Арбанасе је дошла на исти начин и у исто време као и међу оне Влахе који су отишли у Дробњак.У 11веку је велика Норманска војска у којој је било много Лангобарда-Германа(I1Z63-Y13946)ратовала у Епиру и Тесалији против Византије.Веома много њих се нису вратили бродовима у Италију већ су остали у Албанији и Тесалији у планинама,после пораза од Византије.Временом су се ови Нормано-Лангобарди бивши војници интегрисали у становништво Албаније и Тесалије постали Арбанаси и Власи Брђани.Тако су I1P109 и I1Z63-13946,Арбанаси и Власи Нормано-Лангобард.порекла разносили на многе стране Балкана.Неки у Север.Албанију,Брда неки у Стару Херцеговину и даље на запад.Неки Арбанаси у територији Куча могли су бити истог Норманског порекла као и власи Новљани у Дробњаку.Стари Кучи Арбанаси су могли имати Норманску I1P109 као и I1Z63 Германскукоји су временом одатле са тог простора у највећем броју иселили замењени већинским Е1bV13 становништвом.Наравно увек остану неки трагови старог становништва неке области.

            • Darko

              Ja mislim da i1 u Kučima ima veze sa Arbanasima iz Dukađina , treba znati da je tu oblast Beriša , iz koje Kuči imaju predanje da je Drekale poreklom . Meni su Klimenti interesentni , jer na osnovu haplotipa , njihove ev-13, i ako je deo njih i1a-z63 , možemo li tvrditi da imamo jedno poveće pleme koje je celovito germanskog porekla . Ova njihova ev-13 grana z16988 je prisutna još samo kod nemaca , austrijanaca , holanđana i danaca .

            • Горан

              Норманскоих војника који су под вођством Роберта Гвискара из Јужне Италије дошли у Епир,Драч,Тесалију било је око 25.000.,већина Германског Скандинавског порекла.Велики број етничких Данаца,Швеђана,Холанђана,Викинзи,Англо-Саси били су део Нормана Роберта Гвискара плус Итало-Германи из Италије и Сицилије.Једна од многобројних хаплогрупа и подграна коју су ови војници донели у Албанију ,можда и као велика група истог порекла је E1bV13 Z16988,можда сви Данци-Викинзи,остају у Север.Албанији као јединствена група земљака чији су потомци остали на истом подручју временом постали Арбанаси Дербенџије прозвани Клименти по Византиј.тврђави Климентима,поред које су становали.С обзиром да су у Албанији 11веку били Нормани потомци Викинга за очекивати је дасу међу њима најбројнији били Данци,Холанђани,Франци(Нормандија)већи број Латина Готског и Лангобарског порекла.Овако велик број Нормана,25.000војника где је било веома много дезертера свакако је оставио свој генетски траг иу Албанији иу Зети,Тесалији,Анталији,Сицилији где год су били присутни.Па и име покрајине Дукађин је настало по Норманину Дукс Жан,Кнез Жан,тј.Јован.Дакле то је место где су настањени бивши Нормански војници.У 11веку 25000.људи у једној области(Драч) тоје било изузетно много.

        • Данило

          Баш занимљиво ето ја скоро ниђе не виђох ,,плаве Куче од Подгорице до Пештера”, осим Милачиће који су И1 и нису Род Куча не знам можда су твоји од Бањовића Р1а, или Р1Б за која су по предању нека муслиманска браства из лимске долине и Пештера.Било је нешто других Хаплогрупа у Племену Куча али дана их нема,јер у Кучима није пронађена ни једна друга Хаплогрупа осим Е1 што је Род Куча.
          А антрополошки гледано Кучи су доминантно медитеранског изгледа, нешто мање динарског, у дебелој већини тамнијег тена,косе и очију.Ја као Род Куча баш такав и моје братство.

          • Darko

            Brate , o čemu pričaš ? Ovi i1 su arbanasi , što su u kuče , ali gledaj otac mi je od rajkovića , ubli , plav , svetao , keva mi je iz bileće , osim rasta , stereotipna mediteranka . Ako već pričaš o mediteranskoj rasi na balkanu , Hercegovina je tu na prvom mestu . Osim visine , većinu hercegovaca ne možeš razlikovati od sicilijanaca i grka . Imam prijatelje klimente katolike , svi plavi germanoliki , jednostavno haplogrupa ne utiče na izgled . A od kojih si kuča , meni je to sumnjivo što pričaš , otac mi je kuč i to ev-13 , u njegovom reonu plavušana koliko hoćeš . Milačići su vrv Dukađinci poreklom , kao i kalači .

            • Данило

              Стари Кучи са Убала(засеок Рајовићи)Гољевић-Голевић има тестирани рођак EV13 Род Куча, досада тестираних Куча што ћеш наћи на српском или тзв:бошњачком ДНК проекту има скоро 100, а од тога преко 90 ЕВ13 Хаплогрупа, и ријетко која друга, нешто мало Р1Б и то по предању муслиманска браства из лимске долине и Пештера(Зукорлић,Зилкић,Алић…),кажем ти било која друга Хаплогрупа за Племе Куче је ријеткост и само племе је преко 90% Род Куча тако је и у ,,Кучку Крајину” ђе су Арбанаси.Кад смо код Расе па како Херцеговци могу бити медитеранци кад су највисочији људи и типични представници ,,Динарске” и Атланско медитеранске расе, коју одликује висок раст и Доликокефалија(уска глава), а Кучи су типични медитеранци, Мезокефалне лобање.Кажем ти знам јер сам обишао и Куче и Пештерску висораван(ту ми је ујчевина Сјеница),Клименти са Пештера су мали и црномањасти једини што по правилу имају ,,зелене очи”.
              Хаплогрупа утиче на изглед у то сам сигуран,па само погледај Мале Цуце који су ЕВ13 и упореди са Вељим Цуцама,који су Херцеговци и Ј2, од висине боје коже и свега осталог очигледна разлика!.Уверен сам да Хаплогупа утиче на изглед доста.

            • Darko

              Burazeru , visina je jedno i to se slažem , ljudi kad se poturče poprimaju drugačiju fizionomiju zbog načina življenja . Hercegovci su najviši , ali ja pričam o faci . Klimentski ev-13 jeste germanski ako te zanima , idi na sever albanije i pogledaj ih , meni i liče na nemce i holanđane , katolici barem . Gde god da sam otišao , a povukao sam na kevine , misle da sam italijan . Meni stereotipan hercegovac izgleda kao onaj Tesio iz Kuma . Visok , krakat , mrk , tako mi i majčini svi izgledaju . Najbolji primer ti je Brad Dexter , stari glumac , poreklom iz Ljubinja . Na severu albanije sam lično bio dvaput , dukađin i klimeti , moj utisak je da je tamošnje stanovništvo svetlike kompleksije . A gen ne utiče na izgled iz razloga mešanja . Još jednom , kevini su hercegovci , starinom drobnjaci , svi preko 190 i tamne mediteranske kompleksije , što je normalno za hercegovinu . Nemoj me učiti , rođen sam u trebinju .

            • Darko

              Uostalom , zašto je kun naveo sever albanije kao prostor najjačeg stepena dinarizacije , on je malisore na severu albanije opisivao kao ljude svetlije kompleksije . Njegov rad se zove The mountains of giants : North albanian ghegs . I upravo je keljmende opisao kao najveći stepen dinarizacije , mada po meni su šalje , koja je šansa onda da kuči nisu dinarci a odmah su pored . Erdeljanović i kun su tvrdili da u kučima ima solidan broj plave kose i da je rast relativno visok . A ako već hoćeš da znaš , jedini plav drug iz trebinja je ev-13 Vujović , iz Bileće poreklom . Za visinu se jedino slažem od svega , da kuči u proseku jesu niži od okruženja , ali daleko od toga da su niski . A što se poturčenih tiče , prosto kultura života , muslimanski običaji , utiču na promenu fizionomije . Generalno , muslimani su dosta manjeg rasta , i u BiH , i u Sandžaku i na Kosovu .

            • Goran

              Родоначелник моје фамилије се звао Мартин,Климента дошао са Пештера почетком 18века у село Корита засеок Шапоње,оженио се од Драгутиновића и узео да слави Стевањдан,вратио се православљу па га прозвали Грк.Његови синови су по засеоку прозвани Шапоње Гркови.Сви његови потомци некако су подељени што се тиче физичк.изгледа:Једни су високи крупни црномањасти,други ниски тамнокоси,тамнопути и већина нас има зеленкасте очи.Ми смо хаплогрупа I1Z63-Y13946 моји рођаци знају да је Мартин био Арнаут,Климента са Пештера,ми смо његовог сина Шћепана потомци.Можда су и Милачићи потомци неког Клименте прибраћеног у Дрекаловиће.Мислим да је међу Климентима било и у усељених Арбанаса са мојом хаплогрупом,или поарбанашени Срби у Малесији.Од 18века смо Старовлашани од Нове Вароши.

            • Darko

              Gorane , gen koji dominira u klimentima ev-13 z16988 , još ako dodamo i1az63 kao moguć gen koji je egzistirao u klimentima , imali bismo jedno kompletno pleme germanskog porekla , što je vrlo moguće da su određene germanske naseobine na Balkan se tu naselile . Takođe i u Dukađinu ima pregršt i1az63 .
              Erdeljanović je rekao da u kučima ima puno norika , tj mešavine dinarida i nordida , što i ima logike , jer drekalovići tvrde da su potomci drekala kastriota , koji je u srodstvu sa skenderbegom , i upravo da je iz dukađina . Tako da sve je moguće , a što se danila tiče , haplogrupe ne utiču na izgled iz razloga mešanja , klime i ostalih faktora , koji opredeljuju našu fizionomiju , a i ko zna koja je baš genetika za svetao ten .

            • Goran

              Треба узети у обзир и дасу у Малесији,Дукађину,широј околини Скадра и Дриваста,Задримљу живели заједно и Срби и Арбанаси и даје долазило до њиховог честог мешања посебно у Малесији,али дасу Малесори имали доминантну Германско-Норманску генетику,из Епира и Дукађина.Што се тиче физиономије веома јако утиче на изглед и вековни живот у планини,напољу,у брдима.Моји су прађедови сви брђани,планинци,сточари,тамни у лицу много много грубљи јачи,чвршћи,од нас данас који живимо у градовима.Погледајте данашње Пештерце и Старовлашане сточаре и њихове унуке у градовима,ко да нису исти род.Код Пештераца превладавају Пореклом Клименти и Кучи,Старовлашани углавном Херцеговци,Гејаци од Ивањице углавном Васојевићи.Сви имају Планиску физиономију.

            • Darko

              Slažem se Gorane za to da kad žive u gradovima poprime drugačiju fizionomiju lica , jednostavno drugi način življenja , mada kod ljudi koji su se poturčili , obično kroz generacije dolazi do smanjenja rasta u odnosu na hrišćane od kojih su nastali a i face kreću da poprimaju određene bliskoistočne crte , pogotovo Sandžak i Kosovo , mada i u BIH ima toga dosta , tako da i kultura i običaji imaju značajnog udela u fizičkim crtama lica .

            • Goran

              На Гуглу се за упит ,,Клименти у Срему,,може видети чланак о књизи Марка Лоша Мараша,професора историје из Руме родом из Хртковаца,Хртковци у времену и простору.Марко Лош је писао о свом пореклу од Климената,њихову историју,долазак у Хртковце Никинце и Јарак,презимена и фамилије у Јарку и Никинцима које потичу од Клименти.У књизи су описане фамилије Никић и Пепчић пореклом Клименти.Књига обилује фотографијама породица из Хртковаца,прави типични Сремци,многи од њих су похрваћени,они у Јарку су Православци Срби.По фотографијама Пепчића из Хртковаца неможе се ни претпоставити веза са Климентима из Малесије.Типични Сремци нимало неличе на данашње Пештерце.Књигу вреди прочитати и видети фотографије Климената у Сремској ношњи,са много Климентских презимена.У књизи се говори о животу досељених Арбанаса у Сремску равницу.

  2. Bojan

    Uz svo poštovanje za vaš kompletan rad, koji pokušavam da pratim što je više moguće, moram da kažem da odeljak o Kaljevićima nije na mestu. Profilisanje roda je izvršeno na osnovu mog rezultata a da niko od roda Kaljevića nije to potvrdio SNP testiranjem…Mislim da je to jako problematično i nadam se da drugi rodovi nisu tako profilisani…Pozdrav

  3. Bato

    Živaljevićima nije predanje da su iz Pipera. Nama je predanje da smo iz okoline Duklje, sto je par vjekoca nakon naše selidbe naselilo to pleme. Mi smo u velikom broju iselili oko Čakora. Sela Mašnica, Velika, Meteh i Crni Vrh blizu Peći. Pošto su bili susjedi Stefanu Nemanji, koji je iz Rasa, par kilometara od grada Duklje, pretpostavljam da smo imali svojinske odnose preko oduva. Zato ne treba da čudi da je Hramenu i Hranoju Živaljević bio dodijeljen kao feud gornje Polimlje, Plav i Gusinje u Dečanskoj hrisovulji.