Родови словенског и германског порекла у Црној Гори Reviewed by Momizat on . Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs) Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 22.5.2019. Увод Новији слој становништва у Црној Гори превасходно чине прип Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs) Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 22.5.2019. Увод Новији слој становништва у Црној Гори превасходно чине прип Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Иван Вукићевић » Родови словенског и германског порекла у Црној Гори

Родови словенског и германског порекла у Црној Гори

Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs)
Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 22.5.2019.

Увод

Новији слој становништва у Црној Гори превасходно чине припадници хаплогрупа које се везују за словенске и германске народе који су населили Балкан у раном средњем веку. Тако се грана I2-CTS10228 и N2 и R1a хаплогрупе на простору Црне Горе могу поистоветити са Србима и другим Словенима који су се доселили на Балкан са Карпата, док се I1 хаплогрупа и гране I2-М223 и R1b-U106 везују за поједине германске народе и племена чији су припадници доспели на Балкан под различитим околностима. У тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су словенског или германског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста словенског или германског порекла, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити. Овај текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

 

Родови словенског порекла

Грана I2-CTS10228

I2-CTS10228 родови у Црној Гори

I2-CTS10228>Y3120

Аџићи-Косијери су према предању пореклом из Метохије одакле су се преселили најпре у Зету, а одатле у Косијере. Предање даље каже да се део Аџића из Косијера иселио у Книн у Далмацији, а одатле у Тупан у Бањанима, да би затим прешао у Пиву. Међутим, за Аџиће из Косијера је утврђено да припадају грани I2-Y3120, док Аџићи из Пиве припадају грани Е-L241 због чега се тај део предања може одбацити. Аџићи у Косијерима славе Малу Госпојину, племенску славу Косијера.

Вељовићи и Ковачевићи-Доловљани су два братства са потпуно различитим предањима о пореклу за која се испоставило да припадају истом роду.
Вељовићи из Бијеле Цркве код Рожаја су према предању од Булатовића из Роваца, па самим тим и Никшића, међутим испоставило се да им нису сродни на основу чега се може закључити да су давно прибраћени Булатовићима иако званично носе њихово презиме. Вељовићи су се најпре доселили у Трпезе у Бихору где од два брата која су прешла на ислам потичу Муховићи и Османовићи, док су од трећег брата православни Вељовићи у Бијелој Цркви. Славе Лучиндан.
Ковачевићи из Долова у Бјелопавлићима имају предање о пореклу од далеко већег истоименог братства из Грахова за које је међутим утврђено да припадају грани I2-PH908, тако да је то предање очигледно настало због заједничког презимена ових братстава. Ковачевићима су према предању прибраћени Абејевићи и Муреновићи који су преузели њихово презиме, међутим испоставило се да су Муреновићи заиста сродни Ковачевићима чиме је предање Муреновића о пореклу из Цуца доведено у питање. Највероватније се ради о давно разрођеним братствима од којих су се Абејевићи и Муреновићи касније прибратили бројнијим Ковачевићима. Већина Ковачевића слави Петковдан, док Муреновићи славе Јовањдан.

Драгомановићи су братство из Рисанске области које потиче из Грахова. Најпре су се доселили у Убле, да би одатле највећим делом прешли у Морињ код Рисна где су најстарије братство, а по њима се Морињ некада звао Драгомановићи. Славе Јовањдан.

Илићи и Лазовићи из Леденица према предању потичу од Дракуле Мандића из Дробњака, међутим како Новљани, чији су Мандићи према предању огранак, припадају грани I1-FGC33034, то предање је врло упитно. Рођакају се са Гојковићима из Мокрина код Херцег-Новог и Андријашевићима из Кешељевићима из Грахова који имају исто предање, међутим ни они не припадају роду Новљана нити су сродни Илићима и Лазовићима. Бојковићи из Вишњева у Грбљу су такође истог порекла према предању, али њихова хаплогрупа још увек није утврђена. Илићи и Лазовићи славе Ђурђевдан.

Љешњани су разгранати род из Дражевине у Љешанској нахији и Љешкопоља који према предању потиче из Љеша у Албанији. Деле се на Вукчевиће у Дражевини који у том племену чине већину становништва, Болевиће и Милијиће у Љешкопољу и исламизиране Аматбашиће који су живели у Подгорици до ослобођења овог града 1878. године када су се иселили у Турску. Вукчевића има и у Фармацима у Доњој Љешанској нахији и Зети. Зеци у Поборима, као и Мудреше и Маротићи у Цеклину, имају предање да су сродни Вукчевићима, међутим утврђено је да ова братства припадају грани G2a-Y60799. Сви Љешњани славе Ђурђиц.

Паучинци су муслимански род из Паучине код Рожаја који је према предању пореклом из околине Ђаковице од албанског племена Гашана. Међутим, судећи по припадности грани I2-Y3120 која је словенског порекла и није присутна код других до сада тестираних Гашана, највероватније се ради о роду српског порекла. Деле се на Алијиће, Грлиће, Сеферовиће и Хусовиће.

Пилатовци из истоименог села у Опутним Рудинама према предању потичу од бана Пилата који је у средњем веку као властелин управљао тим подручјем, а поред ове области, насељавају и суседну билећку област у Источној Херцеговини. У Црној Гори се деле на Комнениће и Шекариће у Пилатовцима и Додере у Пиви. До сада су тестирани једино Додери. Славе Ђурђевдан.

Раичевићи и Шумановићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима према сопственом предању потичу од истоименог рода, док их остала братства у Бјелопавлићима сматрају за старинце у племену. С обзиром да Бјелопавлићи припадају грани E-BY155589 може се закључити да су Раичевићи и Шумановићи старији слој становништва у том племену.

Савићи-Ровчани су братство из Метеха код Плава које је пореклом из Роваца. Део Савића је прешао у Мурино у Васојевићима. С обзиром да нису сродни ниједном братству из Роваца, очигледно потичу од старијег слоја становништва из тог племена. Славе Лучиндан.

Ускоковићи су братство из Дражевине, племена у Љешанској нахији. Према предању потичу из Љеша у Албанији одакле се доселили и Вукчевићи који су најбројније братство у Дражевини. Исељених Ускоковића има у селу До у Пјешивцима где су далеко бројнији него у матици. Ускоковићи славе Ђурђиц у Дражевини, док  у Пјешивцима славе Малу Госпојину.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328

Костићи и Лаловићи су братства из Пиве са различитим предањима о пореклу за која се међутим испоставило да су исти род.
Костићи из Смријечна у Пиви су староседеоци и према предању су досељени пре Браниловића и Руђића. Славе Илиндан.
Лаловићи из Борковића у Пиви су према предању огранак Браниловића, али с обзиром да Браниловићи припадају грани N2-FGC28435, очигледно је да су им Лаловићи прибраћени. Деле се на Делиће, Лондровиће и Радовиће. Славе Јовањдан.

Куртћехајићи су братство из Бијелог Поља које према предању потиче из Коње у Малој Азији. С обзиром да припадају грани која је словенског порекла, предање је највероватније нетачно сем уколико је родоначелник овог братства био јањичар који се вратио на Балкан.

Ћетковићи-Вајмеши из Шекулара су група братстава која је према устаљеном предању пореклом од Ћетка Церовића који се доселио из Дробњака. Међутим, за Церовиће је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034. Ћетковићи су познати и под надимком Вајмеши, а према једном старијем предању надимак носе према свом претку војводи Вајмешу из XV века. Иако се то предање није очувало код Ћетковића, добија на значају с обзиром да је предање о пореклу од Церовића оборено. Деле се на Церовиће у Метохији, Шекуларце у Горњим Селима, неколико сродних братстава у селу Ровца у Шекулару и Бабиће са огранцима у Ћетковићима у Шекулару и Калудри у Васојевићима. За Томовиће из села Ровца који су према предању огранак Ћетковића се испоставило да припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-Z19851. Сви Ћетковићи славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250

Дервовићи су муслиманско братство из Бјелопољске области кoje према предању потичу ”из Коње”. Рођакају се са Сутовићима из Рожаја, међутим како су Сутовићи пореклом из Селца у Клименатима и готово извесно припадају грани Е-BY4590, то предање се може одбацити.

Ивчевићи су род од кога потичу Печурице у Трнову у племену Дупило и селу Печурице у Мркојевићима. Према предању су три брата Ивчевића живела у околини Скадра где је један остао, а двојица су прешла у Дупило и Мркојевиће. Печурице у Мркојевићима су муслимани и деле се на Ђубиће, Бећировиће, Абазовиће и Барјамовиће, док у Трнову славе Аранђеловдан.

Мекићи-Колашинци су муслиманско братство из Бјелопољске области потичу из Колашина одакле су се након ослобођења тог града 1878. године најпре иселили на своју земљу у Доњем Колашину, да би одатле између два светска рата прешли у Бјелопољску област. Њихов родоначелник Мека капетан према предању потиче од Ђурђевића који су грана Мрњавчића из Куча, међутим за њих је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837 због чега се испоставило да је ово предање нетачно.

Мустајбашићи су муслиманско братство из Лозне и Годуше у Бихору које важи за староседелачко у тој области. Рођакају се са Хоџићима из Годијева који још увек нису тестирани. Према једном предању од Мустајбашића потичу Шабановићи из Стубе у Бистрици, међутим они припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034, тако да је то предање очигледно нетачно. За Шабановиће се такође сматра да спадају међу староседеоце и да су род са Хоџићима из Годијева, као и Мушовићима из Годуше. Како Шабановићи потичу из Годијева, за очекивати је да Хоџићи такође припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034.

Струњаши из Тимара у Дробњацима према предању потичу од Србљановића који су грана Новљана. Како је за Србљановиће потврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034, може се закључити да Струњаши, или барем један њихов део (познато је да је једна грана овог братства прибраћена), не потичу од Србљановића. Славе Ђурђевдан.

Чобаји су албанско муслиманско братство из Зогања код Улциња. Није познато какво им је предање о пореклу, међутим судећи по презимену и припадности словенској грани I2-S17250, може се претпоставити да потичу од муслимана Чобовића из Љесковца у Мркојевићима који су као и скоро сва остала братства из тог племена српског порекла.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908

Аџије, како гласи надимак једног огранка Николића-Павловића из Ластве у Озринићима, су према устаљеном предању од Николића чије презиме носе, односно Озринића Драгојевића, а према другом су пореклом из Никшића и прибраћени су Николићима. С обзиром да нису генетски сродни Озринићима, друго предање се може сматрати потврђеним. Аџије славе Аранђеловдан.

Бабовићи-Луштичани су братство из засеока Жањице у Радованићима на Луштици. Према предању потичу од Бабовића из Коњуха у Васојевићима, међутим како не припадају роду Васојевића, могу се сматрати за староседеоце. Славе Никољдан.

Бараћи, Кургаши и Стаматовићи су три братства различитих предања за која се испоставило да припадају истом роду.
Бараћи су братство из Павиног Поља у Доњем Колашину о чијем пореклу нема довољно података. Славе Никољдан.
Кургаши су муслиманско братство из околине Бијелог Поља где су се се према предању преко Плава доселили из Старе Црне Горе.
Стаматовићи су староседелачко братство из Рогама у Пиперима. Њихових исељеника има на Златибору захваљујући чијим резултатима је утврђена хаплогрупа овог братства. Претпостављало се да су Стаматовићима сродни Рајковићи, друго староседелачко братство из Рогама, међутим шансе за то су на основу доступних резултата јако мале иако оба братства припадају грани I2-PH908. Славе Аранђеловдан.
Бараћи и Кургаши највероватније потичу од Стаматовића, међутим нема довољно података који би поткрепили такву претпоставку.

Беговићи из Расова код Бијелог Поља су муслиманско братство које важи за најстарије у тој области. Према предању су сродни Јаћимовићима, што се као што је већ споменуто испоставило као нетачно, и заједно потичу од ниже властеле која је владала тим подручјем до турске окупације када су Беговићи прешли на ислам да би задржали повластице.

Бездановићи и Црновићи су род који чине братства из Комана и Грађана која су различитог порекла према предањима.
Бездановићи из Комана су према предању пореклом из Невесиња одакле су се најпре доселили на Чево у Озринићима, да би одатле касније прешли у Комане. Бездановићи чине већину становништва у Зеленим Доловима, Милатама и Жупи Безданској, а насељвају и Балоче и Ораовицу. Деле се на Јовановиће, Пејовиће и Радоњиће и сви славе Аранђеловдан.
Црновићи, односно Црнојевићи како се већ дуже време презивају, према предању потичу од Ђурђа Црнојевића, брата Ивана Црнојевића чија се породица након напуштања Жабљака Црнојевића најпре настанила у Ријечком Граду, а одатле прешла у Грађане због сукоба са Турцима. Славе Ивањдан.

Бехровићи су један он најстаријих муслиманских родова из Плавско-Гусињске области, а према предању потичу из Анадолије. Деле се на Кијаке из Комараче и Шиљковиће из Плава. Како припадају грани I2-PH908 која је на Балкан дошла са миграцијом Срба са Карпата, предање о пореклу из Анадолије се може одбацити.

Биједићи су братство из истоименог села код Мељака у Пљеваљској области. Према предању су од владарске куће Бранковића из Корјенића и исти су род са муслиманима Биједићима из тог племена захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог братства. Биједићи славе Ђурђевдан у Пљеваљској области.

Бијелићи-Матаружани су група братстава из Матаруга код Пљевље која се дели на Гачевиће, Картале, Обрениће и Шарце и према предању су досељени из Гацка, док постоје и мишљења да су староседеоци. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан).

Бојати из истоименог села у Пиви су према предању пореклом од Јауковића из Дробњака, међутим како се за Новљане чији су Јауковићи огранак испоставило да припадају грани I1-FGC33034, то предање се може одбацити. Међу Бојатима из Пиве нема тестираних, већ је њихова хаплогрупа установљена на основу Дуњића из околине Фоче који су огранак Бојата. Славе Ђурђевдан.

Брбуни, како гласи надимак дела Петијевића из Мокрина, потичу од француског војника који се прибратио Петијевићима што је и генетски потврђено с обзиром да Петијевићи припадају грани E-L17. Међутим, имајући у виду да Брбуни припадају грани I2-PH908 може се претпоставити да се ради о војнику Србину који је регрутован у француску војску. Брбуни славе Јесењи Јовањдан, као и остали Петијевићи.

Бубање су братство из истоименог села између Бијелог Поља и Берана о чијем пореклу постоје два предања од којих ниједно није опште прихваћено. Према првом су од Бубића из Бјелопавлића, а према другом су презиме добили према бубњу. Оно што је заједничко и једном и другом предању јесте да су Бубањама род Шаботићи из Бихора, међутим Шаботићи припадају грани G2а-S9591 чиме је утврђено да ова два братства нису сродна. Предање о пореклу од Бубића се такође може одбацити јер они припадају роду Бјелопавлића и грани E-BY155589. Бубање славе Алимпијевдан.

Величани-Шаљани су највећи род из Велике у Васојевићима чији се предак Чера према предању доселио из албанског племена Шаље због чега се још називају и Шаљанима. С обзиром да међу до сада тестираним Шаљанима немају сроднике, споменуто предање је у великој мери доведено у питање. Овој групи братстава припадају Брковићи, Гојковићи, Голубовићи, Јокићи, Кнежевићи, Касумовићи, Лакићевићи, Микићи, Радуловићи и Симоновићи. Шаљићи из Горњег Полимља су пореклом из Велике и сматра се да су од Кнежевића, међутим за њих је установљено да припадају грани N2-FGC28435, односно роду Бањана. Сви Черани славе Никољдан.

Врбице су братство из Врбе у Његушима, а тамо су се доселили из истоименог села код Гацка. Део Врбица је узео презиме Вучковић према свом родоначелнику Вучку. Исељених Врбица има у Бања Луци и на основу резултата једног од ових исељеника је утврђено да припадају грани I2-PH908. Славе Петковдан.

Гојковићи из Мокрина код Херцег-Новог према предању потичу од Гојка Мрњавчевића. Братства из Леденица и Грахова која су пореклом из Дробњака их сматрају за своје рођаке, међутим испоставило се да нису сродни иако припадају истој хаплогрупи. Гојковићи славе Ђурђевдан.

Грачани, Мијановићи и Рачете су две групе сродних братстава за које се испоставило да припадају истом роду.
Грачани су сродна група братстава из племена Градац у Љешанској нахији у коме су уједно и најбројнији род. Према предању су пореклом су из Херцеговине одакле су се доселили у околину реке Грачанице код Никшића да би затим прешли у Љешанску нахију. Деле се на Брновиће, Ђуришиће, Кажиће, Коваче, Радовиће и Раичковиће, а прибрајају им се и Маровићи за које постоји предање су досељени раније и да су пореклом од Васојевића из Глухог Дола. Сви Грачани су некада славили Илиндан, док данас ту славу славе једино Кажићи. Сва остала братства славе Петковдан.
Мијановићи и Рачете су братства која према предању потичу из Зете. Одатле су прешли у Мале Цуце где су им били катуни, да би се предак Рачета даље иселио у Кавач код Котора. Мијановићи насељавају Круг и Меоца у Малим Цуцама, а њихових исељеника има у Кривошијама и Кртолама. Оба братства славе Никољдан.

Гурешићи из Црнче у Бихору су према предању досељени из Роваца, а старином су из Врања у Зети. Славе Климањдан. Гурешићи имају предање да је од њих потекла династија Карађорђевић чему у прилог иде и то што Карађорђевићи такође имају предање о пореклу из Врања и што су у прошлости су славили Климањдан. Међутим, за Кузмиће из Мраморца код Смедеревске Паланке који су блиски рођаци Карађорђевића је установљено да нису сродни Гурешићима јер припадају другој подграни испод I2-Y3120, чиме је предање Гурешића оборено.

Дапчићи су род из Кртола који је према предању пореклом из Албаније. Деле се на већи број братстава од којих нека живе и у суседној Луштици. Већина братстава слави Срђевдан, док поједина братства славе Ивањдан.

Дупончевићи су староседелачки род из Великих Залаза у Његушима. Деле се на Гачевиће, Друговиће и Хрсовиће. У Катунској нахији многи сматрају да су од Матаруга, међутим то је мало вероватно с обзиром да припадају грани I2-PH908. Исељавали су се у Бјелице и околину Котора. Славе Врачевдан.

Живковићи-Јеринићи из Јеринића у Пиви су према предању од Церовића из Дробњака, али како је за Церовиће утврђено да припадају роду Новљана и I1-FGC33034, ово предање се испоставило као нетачно. Живковићи славе Ђурђевдан.

Зубци су род и истоимено племе у Требињској области. У Херцег-Новом и околним селима има неколико мањих братстава која воде порекло из Зубаца, а међу њима су до сада тестирани Радановићи из Мокрина за које је потврђено да припадају овом роду. Радановићи славе Ђурђевдан, као и већина братстава досељених из Зубаца.

Каљевићи су братство из Дробњака које према предању потиче од Пилетића са Стијене у Пиперима, међутим сами Пилетићи немају предање о сродству са Каљевићима. С обзиром да је за Ђурковиће чији су огранак Пилетићи утврђено да припадају грани R1b-BY38894, као и да Пилетићи славе Аранђеловдан, то предање се може одбацити. Постоји и мишљење да Каљевићи потичу од Лијешевића из Стијене у Пиперима који као и Каљевићи славе Томиндан, међутим међу Лијешевићима још увек нема тестираних тако да та претпоставка још увек није потврђена.

Кањоши су род који потиче из истоименог засеока у Буљарици у Паштровићима. Од њих је Кањош Мацедоновић, што наводи на помисао да је њихово старо презиме Мацедоновић. Међутим, Кањоши се као братство помињу знатно раније у Паштровићима због чега се може закључити да је Мацедоновић био надимак поменуте личности. Кањоши су се у потпуности иселили из Паштровића, а од њих су Пејаковићи у Љуботињу који славе Никољдан.

Ковачевићи-Граховљани из Грахова су најбројније братство у том племену и према предању су пореклом из Старог Влаха. Рођакају се са Церовићима из Дробњака за које је међутим утврђено да припадају грани I1-FGC33034. Исељених Ковачевића има у Језерима, а према предању од њих је и истоимено братство у Бјелопавлићима што се испоставило као нетачно јер припадају грани I2-Y3120. Ковачевићи славе Ђурђевдан.

Крковићи и Лакетићи су два сродна братства из Телач Дола у Горњој Морачи која према предању потичу из Бањана. Сматрало се да су сродни тамошњим братствима Миљанићима, Мркајићима и Бијеловићима који потичу из Озринића, међутим за та братства је утврђено да припадају грани I1-L1237. Крковићи и Лакетићи славе Јовањдан.

Малешевци и Суботићи су братства са ширег подручја Херцеговине за која се на основу досадашњих резултата основано може претпоставити да су генетски сродна.
Малешевци потичу из Малина код Билеће одакле су се преселили у Опутну Рудину где су најбројнији род. У Црној Гори се деле на Алексиће, Јарамазе и Шупиће. Исељених Малешеваца има у селу Црна Гора у Пиви. За поједине исељене Малешевце је утврђено да припадају грани G2a-Y60799, међутим испоставило се да су у питању прибраћена браства с обзиром да Алексићи и већина исељеника припада грани I2-PH908. Сви Малешевци славе Игњатијевдан, врло ретку славу за коју се сматра да је славе искључиво Малешевци.
Суботићи из Леденица су према предању пореклом са Чева у Озринићима одакле су се доселили преко Врбе код Гацка. Сматрају да су сродни Врбицама у Његушима што се испоставило као нетачно јер иако оба братства припадају грани I2-PH908 међусобно ипак нису сродни. Исто тако, утврђено је и да Суботићи из Леденица нису сродни ни истоименом братству из Врбе које такође припада грани I2-PH908. Суботићи у Леденицама славе Ђурђевдан.
Овом роду припадају и Јечменице и Матовићи из Пљеваљске области који су према предању пореклом из Стожера у Доњем Колашину. Славе Никољдан.

Маркуши су староседелачко братство из Зете и Љешкопоља које се према предању доселило из Грађана пре пада Подгорице под турску власт. Немају предање о сродству ни са једним братством из Грађана чему у прилог иду генетски резултати јер нису сродни до сада тестираним братствима из Грађана. Славе Ђурђиц.

Медини из Мединског Крша код Петровца у Паштровићима су једно од најстаријих братстава у племену које се спомиње још у XIV веку у повељи цара Душана. Медини су у једном тренутку сви прешли на католичанство, да би се већина касније под притиском осталих Паштровића вратила на православље због чега су преостали Медини католици прешли у Будву. Према једном предању су пореклом из Италије, док Медини у Будви сматрају да им је предак био лутајући витез из Шпаније. С обзиром да Медини припадају I2-PH908 групи која је типична за Србе, оба предања се могу одбацити. Православни Медини у  Паштровићима славе Томиндан, а католици у Будви славе Лучиндан.

Мијајловићи су братство из Игала код Херцег-Новог, а тамо су досељени из Бајкових Крушевица. Славе Јовањдан.

Милетићи и Синђићи су уз Дмитриће једина староседелачка братства из Роваца која се нису прибила уз бројнија братства која су касније населила ово племе. Милетићи настањују Горња Ровца, а Синђићи Међуречје. Не постоји предање о међусобном сродству ових братстава, међутим генетика је потврдила да су сродни. Крсну славу Лучиндан су преузели од Никшића-Гојаковића.

Озрихнићи, како гласи старо презиме Озринића, су разгранати род из Катунске нахије. На Чево су према устаљеном предању досељени из Херцеговине и зову се по свом родоначелнику Озрихни, али због презимена које је временом скраћено (слово х је нестало) постоје и погрешна нагађања да се предак звао Озро или да су дошли са Озрена у Босни. Деле се на три велике групе братстава – Гардашевиће, Драгојевиће и Цаушевиће. За све три гране је утврђено да припадају истом роду чиме је потврђено предање о заједничком пореклу. Високим наталитетом су најпре постали већина у племену које је и преименовано по њима, да би се временом иселили готово сви старинци. Озринићи су етнички најмонолитније српско племе јер поред самих Озринића у племену живе једино два мала братства која су према предању другачијег порекла – Вулаши и Домазетовићи, с тим што се и за њих испоставило да припадају роду Озринића. Брешковци из Пјешиваца и Бањана који су пореклом са Чева такође припадају роду Озринића иако се сматрало да су исељени старинци. За поједина братства која према предању потичу од Озринића се испоставило да не припадају овом роду. Тако Антуновићи, Мијатовићи и Паповићи из Горњих Поља и Голије припадају роду Марковљана и грани R1a-YP417, Вуковићи из Пиве припадају грани E-L241, Ненезићи из Дробњака припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034, Гајовићи из Озринића који су према предању грана Цаушевића-Кривоглава-Рељића припадају грани R1b-U152, док Павловићи-Аџије (званично презиме им је Николић) који су према предању грана Драгојевића-Николића припадају грани I2-PH908, али нису исти род са Озринићима. Због недостатка обрадиве земље у матици Озринићи су се у великом броју исељавали широм Црне Горе. Има их у Никшићкој области где су најбројнији род, Грахову, Команима, Љешанској нахији, Никшићким Рудинама, Опутним Рудинама, Пиви, Језерима, Шаранцима, Пљевљи и Крајини. Сви Озринићи славе Аранђеловдан, сем у Крајини где су исламизирани. Орзинићи чине 5,94% становништва у Црној Гори према анонимном истраживању и један су од неколико најбројнијих родова.

Осредчани су род који чине Бјелићи и Главичани из Осредака у Доњој Морачи који немају предање о заједничком пореклу.
Бјелићи према предању потичу од Братоножића из истоименог племена и рођакају се са другим братствима из Осредака са истим предањем. Међутим, како је за Братоножиће утврђено да припадају грани Q2-BZ3000, то предање се може одбацити. Део Бјелића је прешао у суседно село Љута. Славе Никољдан.
Главичани из Осредака су староседеоци у Доњој Морачи и немају предање о даљем пореклу. Такође славе Никољдан.

Пребирачевићи су староседелачко братство из Пећарске у Бистрици. Од њих су исељени Балшићи у Драгосињцима код Краљева захваљујући чијем резултату је утврђен хаплотип овог братства. Славе Лазареву суботу (Лазаревдан).

Предојевићи су разгранати род из Билећких Рудина чија је матица у Пријевору. Били су у влашком друштвеном статусу у средњем веку, а имали су и свој грб због чега постоји мишљење да су били и ситна властела. У Црној Гори Предојевића има у Жлијебима где живе Радмиловићи који су се доселили из Баљака у Билећким Рудинама. Славе Никољдан.

Пуношевићи су род из Његуша чији родоначелник Пунош према предању потиче од властеле Војиновића. Пунош се из Гацка најпре преселио у Мужевице испод планине Његош у Бањанима, а одатле у Дуги До у Његушима. Пуношевићи су касније населили и Копито у Његушима, а има их и на Мирцу. Деле се на Водаловиће, Ђурановиће, Марићевиће, Милошевиће, Оташевиће и Параче у Дугом Долу и Богдановиће у Копиту. Већина Водаловића и Ђурановића је исељена из племена. Првих има у Глибацу код Никшића, као и у Кривошијама где се презивају Одаловић одакле је део прешао у Боку Которску и Ластву у Грбљу, а других такође у Боки Которској и Побрђу у Грбљу где су узели друга презимена. Оташевића има исељених у Горњој Ржаници у Васојевићима. Пуношевићи су некада сви славили Никољдан, да би већина братстава у Дугом Долу касније почела да слави Николице. Исељеници и даље славе Никољдан.

Радуловићи-Ровчани из Лијешња у Ровцима имају више предања о свом пореклу. Према првом предању су потомство Богдана Војинића као и већина братстава из Лијешња, према другом су потомци Никшића-Требјешана који су боравили на подручју Мораче у 18. веку, по трећом су од Радуловића из Комана који су од Озринића, док постоји и мишљење да су од Мацура. Међутим, генетика је оборила сва споменута предања јер Радуловићи немају ближе сроднике међу до сада тестираним братствима у Црној Гори. Славе Аранђеловдан.

Рајковићи-Вражегрмци су најбројније братство из Брезојевице у Васојевићима. Према предању су из Вражгрмаца у Бјелопавлићима. Славе Врачевдан.

Рајковићи-Рогамљани су најбројније братство из Рогама у Пиперима и важе за један од старијих родова у том племену. Од њих су према предању и Латковићи, Радовићи и Рајковићи у Косијерима где чине већину становништва, а исељених Рајковића из Косијера има и у Његушима. У Пиперима славе Аранђеловдан, а у Косијерима Малу Госпојину.

Тмушићи из истоименог села у Полици у Васојевићима су према предању пореклом од Селаковића из Горње Мораче. С обзиром да Селаковићи припадају грани G2а-M406, а да је за Магделиниће из Богаја код Рожаја који су огранак Тмушића утврђено да припадају грани I2-PH908, предање о пореклу од Селаковића је очигледно нетачно. Од Тмушића су још и Курпејовићи из Сеошнице код Рожаја. Тмушићи су по свему судећи староделечако братство у Средњем Полимљу. Славе Стевањдан.

Трепчани у Језерима су према предању Новљани, као и већина дробњачких братстава, међутим с обзиром да Новљани припадају грани I1-FGC33034, највероватније се ради о братству које се са Новљанима заједно преселило у Дробњак са поручја где су заједно живели. Из Трепче у Никшићким Рудинама су се доселили Међужваље у Дробњаку, а одатле у Тепца у Језерима одакле су се раширили и на суседна села тако да су појединачно најбројнији род у Језерима. По својој новој матици називају се и Тепчанима. Деле се на Раичевиће, Станишиће и Радуловиће. Раичевићи и Станишићи славе Ђурђевдан сем исељеника у Рудом Пољу у Дробњаку који славе Аранђеловдан, док Радуловићи славе Никољдан.

Ћатовићи-Потарци и Халиловићи су муслиманска братства из Бјелопољске области и Доњег Колашина за која се испоставило да су сродна.
Ћатовићи су према предању у сродству са православним Ћатовићима из Тимара у Дробњацима који су од Булатовића из Роваца, а досељени су из Штитарице у Пољима Колашинским.
Халиловићи према предању потичу из Куча, али како ова грана није забележена до сада међу Кучима, споменуто предање вероватно није тачно. Од Халиловића су Кукуљци, такође у Бјелопољској области.

Шабановићи-Бокељи из Бијеле у Боки Которској су према предању досељени из Грахова. Међу до сада тестираним братствима из тог племена немају ближе сроднике. Славе Ђурђевдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Y52621

Азанци из Азана у Бихору се деле на Вукајловиће, Луковиће, Петровиће, Поповиће и Радошевиће. Према предању Вукајловића пореклом су из Озринића, док су према предању Поповића пореклом из Шекулара од Вукољеваковића. С обзиром да нису сродни Вукољеваковића који припадају грани I2-Z17855, ово друго предање се може одбацити као нетачно. Сви славе Јовањдан, сем исламизованих Новалића у Лагаторима који су огранак Вукајловића.

Никшићи према предању потичу од Никше Грбљановића из Кртола који се доселио у Морачу, а одатле прешао у Никшићку Жупу. Никшин отац је према истом предању као властелин управљао јужним делом Боке Которске, међутим о Грбљановићима нема историјских података који би потврдили ово предање. Никша је имао пет синова: од Радована су Требјешани из Никшићког поља, од Милутина су Драговољићи и Ливеровићи, Владимир се вратио на имање Никшиног оца, од Гезимира је већи број братстава у Никшићкој Жупи, а од Гојака су Гојаковићи у Ровцима који се деле на Булатовиће, Влаховиће, Срезојевиће и Шћепановиће. Док су се Требјешани услед бројних сукоба са никшићким Турцима раселили широм Црне Горе (највише их је у Горњој Морачи, Ускоцима, Љешанској нахији, Пиви, Никшићким и Опутним Рудинама), Никшићи у Никшићкој Жупи и Ровцима су се разгранали и чине већину становништва у тим племенима. За Булатовиће, који су једно од највећих братстава у Црној Гори, је утврђено да су разнородни те да поред Булатовића који су сродни осталим Никшића постоје још чак четири прибраћена рода у оквиру овог братства (две R1a гране, две I2 гране и једна I1 грана). Такође, код Драшковића из Роваца који су огранак Шћепановића постоји прибраћена грана која је пореклом од Мацура који припадају грани I1-Y16434. Сви Никшићи славе Лучиндан. Срзентићи из Паштровића, који су се некада презивали Ћуде, имају предање о пореклу од Никшића који су у Паштровићима имали своје катуне. За сада нема тестираних Срзентића тако да ово предање остаје непотврђено. Срзентићи славе Никољдан у Паштровићима и Срђевдан у Љуботињу.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Z16983

Ајановићи су муслиманско братство које живи у неколико села у околини Оџака у Пљеваљској области. Досељени су из Крајчиновића код Прибоја око 1800. године.

Бјелоши су род из истоменог села код Цетиња које је својевремено било и самостално племе које се касније придружило Цетињу. Родоначелник Бјелоша се према предању доселио из села Грље у Зети. Деле се на Грљевиће и Јовановиће, док исељених Бјелоша има у Грбљу. Славе Јесењи Јовањдан у Бјелошима, а Никољдан у Грбљу.

Фуштићи су братство из Брскова код Мојковца. Према предању су потомци Саса који су радили у руднику Брскову. Генетски су сродни појединим Немцима што иде у прилог овом предању, као и њихово презиме које би могло бити српска верзија немачког презимена Фушт. Славе Мратиндан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>A5913>A22312

Војинићи-Жарићи, Милатовићи и Радечи су род који чине братства пореклом са Чева која међутим немају предање о заједничком предању.
Војинићи-Жарићи из Мартинића у Бјелопавлићима потичу из засеока Војинићи на Чеву у Озринићима. Према устаљеном предању потичу од Озринића, док постоји и предање да су старинци из истоименог племена. Како се испоставило да Жарићи не припадају роду Озринића, може се закључити да је мање прихваћено предање тачније. Жарићи славе Петковдан, славу коју су преузели од Бјелопавлића.
Милатовићи су пореклом са Чева одакле су се преко Милата у Команима преселили у Вражегрмце у Бјелопавлићима. Према предању су сродни Милојевићима из истоименог села у Пјешивцима, али с обзиром да је за Росандиће који потичу од Милојевића је утврђено да припадају грани I1-FGC33034, ово предање се може одбацити. Славе  Петковдан.
Радечи су се са Чева најпре преселили у Комане у исто време кад и Милатовићи, а одатле су прешли у Ново Село код Спужа и Гађи у Грађанима где се деле на Баше, Ђукановиће, Ђурашевиће и Укашевиће. Радечи славе Аранђеловдан у Новом Селу, а братства у Гађима славе Ђурђевдан.

Конатари, Поповићи-Дубљевићи и Ћаласани су према предањима различитог порекла, међутим на основу досадашњих резултата може се сматрати да су генетски сродна.
Конатари су братство из истоименог села код Бијелог Поља које је према предању пореклом из Куча. С обзиром да у Кучима до сада ни за једно братство није утврђено да припада I2 хаплогрупи, ово предање је вероватно нетачно. Од Конатара су према предању исламизирани Хаџибеговићи из Ботурића у Бистрици. Конатари славе Никољдан.
Поповићи-Дубљевићи су братство из Пиве које је према устаљеном предању од Милића из Бјелица, док су према мање прихваћеном предању у Бјелице дошли из Бара где су се презивали Поповић. С обзиром да Дубљевићи нису генетски сродни Милићима, друго предање је свакако меродавније. Од Дубљевића су Поповићи у Тепцима у Језерима. И једни и други славе Ђурђиц.
Ћаласани из Мратиња у Пиви су према једном предању пореклом из Будима у Доњој Херцеговини због чега су се раније презивали Будимлије, а према другом предању потичу из Сарајева. На основу тога што су исти род са Дубљевићима који потичу из Херцеговине, прво предање је вероватно тачније. Има их у другим пивским селима у мањем броју. Славе Ђурђевдан.

Шестовићи су братство из Крупица у Затарју одакле је део братства касније прешао у Стожер у Доњем Колашину. Према предању потичу од Паровића из Биограда код Невесиња, али с обзиром да Паровићи припадају грани N2-FGC28435, то предање се може одбацити. Шестовићи славе Аранђеловдан.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908>Y56203>Y134578

Потарци су род који чине Татићи из Колашина, Крвавци из Затарја и Рабреновићи из Поља Колашинских где је уједно и матица овог рода.
Татићи су према предању од Никшића, међутим то предање се може одбацити иако и Никшићи такође припадају грани I2-PH908. Славе Лучиндан.
Крвавци из Затарја су према предању од Дедејића из Дробњака, међутим то се испоставило као нетачно јер Дедејићи припадају грани J2-Y22066. Крвавци славе Ђурђевдан.
Рабреновићи спадају у најстарија братства у Потарју и према предању потичу од Радмиља из Столца. Славе Аранђеловдан. У историјским изворима се ова група братстава назива и Тарским Никшићима, а у прилог томе да су Потарци били у заједници са Никшићима говори и то што већина исељених братстава која припадају овом роди у Србији слави Лучиндан, племенску славу Никшића.

I2-CTS10228>Y3120>Y4460

Кочани су муслиманско староседелачко братство из Годочеља у Горњем Бихору. Не знају одакле су се доселили, а о њиховом пореклу постоје разне теорије. Док поједини сматрају да су од неког турког војника, постоје и нагађања на основу презимена да су из Кочана код Никшића или Кочана у Македонији. I2-Y4460 грана којој припадају је изузетно ретка на српском етничком подручју.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855

Војводићи и Вукољеваковићи из Шекулара према предању потичу од војводе Петра Шекуларца, као и Радмужевићи за које је установљено да припадају грани J1-Z18463. Војводићи се деле на Булиће, Дашиће и Рмуше, док се Вукољеваковићи деле на Бракочевиће, Живковиће и Јашовиће. Сви славе Јовањдан, племенску славу Шекулара.

Караџићи су братство из Лопата у Васојевићима које се највећим делом иселило у Петњицу у Дробњацима одакле су се раширили и на друга села у том племену. Према устаљеном предању су грана Васојевића-Лопаћана, а према мање прихваћеном предању су пореклом из Македоније где су живели под планином Караџицом по којој се презивају. Утврђено је да Караџићи не потичу од Васојевића који припадају грани E-BY14151, тако да је предање о пореклу из Македоније вероватно тачно тим пре што је I2-Z17855 грана тамо најзаступљенија на Балкану. За Петијевиће из истоименог села у Бајковим Крушевицама који су према предању од Караџића из Дробњака је утврђено да припадају E-L17 грани чиме је споменуто предање оборено. Караџићи славе Аранђеловдан.

Цецуњани су муслиманско братство из Богајића у Плавско-Гусињској области. Потичу из Цецуна у Васојевићима, а сматра се да су их одатле протерали Васојевићи по доласку у то село.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>А16413

Цеклињани-Горњаци су највећи род из Цеклина чији се родоначелник Лека према предању доселио преко Пипера из Вукли у албанском племену Клименти. Од Усен Леке, како се према предању албанских Клименти звао Лека, су у Климентима преостала братства Врата и Ђоновић у Селцима где се Лекин син преселио из Вукли. С обзиром да Вукли припадају роду Клименти и грани и грани E-BY4590, предање о Лекином сродству са албанским Климентима је оборено. Горњаци се деле на две групе братстава – Љешевиће и Вуличевиће. Љешевићи се деле на Ђурашковиће, Јанковиће, Костиће и Татаре, а Вуличевићи на Јовићевиће, Пејовиће, Шофранце, Машановиће, Вукославчевиће (исељени у Папратницу у Дупилу) и Ражнатовиће. Ђурановићи у Мартинићима у Бјелопавлићима, Лушчани у Лушцу у Васојевићима, Цеклињани-Алимпијевци у Васојевићима и Плавско-Гусињској области, као и Хадровићи у Бихору, имају предање да су од Ђурашковића, али за ова разграната братства је установљено да припадају другим хаплогрупама, односно да не припадају роду Цеклињана-Горњака. Сви Горњаци славе Никољдан сем исељених Вукославчевића који славе Аранђеловдан.

I2-CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37212>A20030>BY66632

Војинићи-Љешњани су разгранати род чија братства настањују Ровца, Доњу Морачу и Горњу Морачу, а по Љешанској нахији одакле су досељени се називају и Љешњанима. Постоје два предања о пореклу њиховог родоначелника Богдана Војинића којима је заједничко то што га оба везују за властелу Војиновиће. Према првом предању Богданови преци су се најпре из Херцеговине доселили у Војиниће у Чеву, да би се Богдан преко Љешанске нахије са породицом преселио у Лијешње у Доњој Морачи (касније ће припасти Ровцима) које су назвали по истоименом селу из Љешанске нахије. Према другом предању Богдан је истог порекла као и Вукчевићи из Дражевине, а из Вучитрна су се најпре доселили Љешанску нахију, одакле су Боданови преци прешли на Чево. Из Чева се Бодан затим вратио у Лијешње у Љешанској нахији да би одатле прешао у Доњу Морачу. Међутим, како је за Вукчевиће утврђено да нису сродни Војинићима иако такође припадају грани I2-Y3120, друго предање се може одбацити због чега се може сматрати да овај род потиче са Чева, а евентуално даљим пореклом из Херцеговине. Из Роваца су се исељавали у суседна племена Доњу и Горњу Морачу. Љешњани-Војинићи се деле на велики број братстава. У Ровцима славе Аранђеловдан, у Доњој Морачи Ћириловдан (Св. Кирила Словенског, стару славу овог рода) и Срђевдан (Свети мученици Сергије и Вакхо), а у Горњој Морачи Св. Ћирила и Методија.

N2 хаплогрупа

N2-P189.2>Y6516>Y7310>Y7313>BY21835>FGC28435

Бањани су род и истомено племе из Старе Херцеговине. Род чини неколико разгранатих братстава која немају предање о међусобном сродству, а то су Иванишевићи, Кецојевићи и Цвјетковићи из Доњих Бањана, Мулине и Вујадиновићи из Горњих Бањана, Браниловићи и Руђићи из Пиве, Вишњићи и Томовићи из Голије и Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи из Голије.
Иванишевићи и Кецојевићи су сродна братства из Петровића у Доњим Бањанима. Од Иванишевића потичу Васиљевићи из истог села који су према сопственом предању род са Кецојевићима. Међу Васиљевићима у Бањанима нема тестираних, али су тестиране две породице из данашње Источне Херцеговине које према предању потичу од њих и од којих је за једну утврђено да припада роду Бањана. Кецојевићи према предању потичу од војводе Трипка са Косова, а из Бањана су се у потпуности иселили, највећим делом у Пиву, а мањим делом у Мируше у Опутним Рудинама и Херцег-Нови. Кецојевићи у Пиви сматрају да су од војводе Трипка још и Јоковићи и Пејовићи у Пиви. Иако се испоставило да сва три братства највероватније припадају истом роду, Јоковићи су међутим од Цвјетковића, док су Пејовићи грана Руђића. Васиљевићи и Кецојевићи славе Јовањдан.
Цвјетковићи из Петровића у Доњим Бањанима према једном предању потичу од Митра Цвјетковића из Петропоља са Косова, а према другом су се доселили из Бањске, такође са Косова. Два предање се донекле допуњују јер је Грбо, родоначеник из другог предања, заправо син Митра Цвјетковића из првог предања. Надгробни споменици у Петровићима потврђују да су се Доње-Бањци презивали Цвјетковић.  Деле се на Јоковиће који су прешли у Пиву и Пејовиће, Мијовиће и Поповиће у Петровићима у Доњим Бањанима. Доње-Бањаца има исељених у Опутним Рудинама. Сви славе Јовањдан сем Васовића у Пиви који славе Аранђеловдан.
Мулине и Славујевићи су две групе братстава која насељава неколико села у Горњим Бањанима са матицом у Кленку и Велимљу. Према устаљеном предању су пореклом од Бановића из Бањске, док постоји и предање по коме су од Томашевића, средњовековне владарске куће Босне. Мулине се деле на Антониће, Баћовиће, Лучиће, Глиговиће, Ђурковиће, Лучиће, Орбовиће и Томашевиће, а Славујевићи на Крушчиће и Матовиће. Сви славе Јовањдан.
Вујадиновићи су братство које се у потпуности иселило са Тупана из Бањана, а према предању су даљим пореклом из Скадра. Од њих су Јокановићи и Краљачићи у Трси у Пиви који славе Ђурђевдан.
Браниловићи и Руђићи су две разгранате групе братстава које чине већину становништва у Пиви. Према предању потичу од браће Руђа и Бранила који су досељени из Бањана, међутим не спомиње се од ког конкретно братства потичу. Гаговићи из Безуја су једино братство међу њима које има нешто прецизније предање према коме су у сродству са Петровићима (тј. Цвјетковићима) из Бањана, што ће се испоставити као тачно. Љешевићи, који су уз Гаговиће најпознатије војводско братство из Пиве, су према устаљеном предању пореклом из Љешкопоља одакле је други део братства отишао у Грбаљ. Међутим, мање прихваћено предање по коме су Љешевићи огранак Браниловића се испоставило као тачно. За Костиће и Лаловиће који су према предању Браниловићи је утврђено да припадају грани I2-A1328 и да нису сродни осталим братствима, а слично важи и за Војиновиће из истоименог села који су према предању такође огранак Браниловића, а испоставило се да припадају грани E-L241. Браниловићи славе Јовањдан, а Руђићи Никољдан.
Вишњићи и Томовићи су братства из Голије која су према устаљеном предању пореклом из Вилуса у племену Грахово. Вишњићи имају и предање о пореклу из Бањана одакле су се са Љешевићима из Пиве најпре преселили у Горанско, а да би затим прешли у Вишњића До у Голији. С обзиром да припадају роду Бањана, друго предање се може узети као тачније. Голијани и Савићи су братства из Невесиња која су према предању огранци Вишњића, а на основу њихових резултата је утврђено да Вишњићи припадају роду Бањана. Сви славе Јовањдан.
Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи из Голије су према предању пореклом од Орловића што се може одбацити с обзиром да припадају роду Бањана. Сви славе Јовањдан. На основу свега наведеног, може се закључити да овај род највероватније потиче са Косова с обзиром да већина братстава има предање о пореклу из те области.

R1a хаплогрупа

R1a-Z282 гране и родови у Црној Гори

R1a-Z282

Горевуци су род из Добрског Села који потиче из Клобука у Корјенићима где су били средњовековна властела. Чешће се називају Горњевуцима што је новији назив. Деле се на Јаблане и Сјеклоће у Добрском Селу, а у Добрској Жупи живи део Сјеклоћа са огранком Расплапчевићима, као и Моштроколи који су огранак Јаблана. Према предању Горевука истог порекла су и Кустудије у Његушима и Газиводе на Цеклину, међутим ова братства имају предање о пореклу из Пјешиваца, односно из Његуша. Сви Горевуци славе Св. Агатоника.

Гргури и Пјешчићи су два сродна братства из Равног у Пиви која према предању потичу из околине Требиња. У Пиву су се доселили преко Берушице код Гацка где живе припадници оба братства. Славе Стевањдан.

Љешевићи-Липовци су највећи род у Грађанима, племену у Ријечкој нахији. Деле се на Вукотиће, Кнежевиће, Милановиће, Петровиће и Поповиће. Према предању потичу из Призрена одакле је њихов предак због убиства избегао у Мало Трново, да би се његов син Љеш доселио у Грађане. Исељених Липоваца има у Цеклинској Жупи. Сви славе Ивањдан.

Миочани су род који чине Кујовићи и Шуковићи из Миоске у Доњој Морачи и Обрадовићи из Горњих Села у Васојевићима. Према предању потичу од Хераковића из Његуша одакле су се према једној верзији преко Спужа, а према другој преко Ожеговица у Озринићима, населили у Миоску у Доњој Морачи. Одатле су Обрадовићи прешли у Горња Села. С обзиром да Хераковићи припадају грани E-L241, Миочани су највероватније од старијег слоја становиштва у Његушима. Од Обрадовића су Кнежевићи из Будимље и Отовићи у Бучу у Васојевићима, Зекићи у Радевој Мали код Рожаја, као и исламизирани Бабачићи и Реброње у Бихору и Скоци у Сипању у Коритима. Кнежевићи имају предање да су од херцеговачких Ераковића (који су грана Брешковаца) и да нису огранак Обрадовића, већ њима сродно братство, али то предање се може одбацити како због тога што Брешковци припадају роду Озринића и грани I2-PH908, тако и јер је у супротности са предањима Обрадовића, као и Зекића који су се са Кнежевићима најпре доселили у Будимљу, а затим прешли у Радеву Малу. Крсна слава овог рода је Васиљевдан.

Ћетковићи-Ораховчани су братство из Ораховца у Боки Которској. Према предању потичу од Орловића из Чарађа у Голији одакле су се најпре доселили у Веље Цуце, а затим убрзо прешли у суседно племе Ораховац. Међутим, како сва остала братства са истим предањем која потичу из Вељих Цуца припадају гранама E1b-Z19851 и J2a-SK1357, предање Ћетковића о пореклу из Чарађа се може одбацити. Део Ћетковића је прешао у Братешиће и Горовиће у Грбљу. У Ораховцу славе Јовањдан, у Братешићима Јесењи Јовањдан, а у Горовићима славе Никољдан. Хаплогрупа овог братства је утврђена на основу резултата тестираног Ћетковића из Братешића.

Шоћи из Дубова у Љуботињу су према предању пореклом из племена Шоши у Дукађину у Албанији. Како је ова грана врло слабо заступљена код Албанаца, а једини до сада тестирани припадник племена Шоши припада грани E-V13, споменуто предање вероватно није тачно. Шоћи славе Аранђеловдан.

R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>L260>YP256>YP254>Y2905

Ђенђиновићи из истоименог села у Спичу важе за староседеоце у том племену. Делом су православци, а делом католици, међутим сви славе Митровдан.

R1a-Z282>PF6155>M458>PF7521>Y2604>CTS11962>L1029>YP417

Бећији су албанско муслиманско братство из Штодре на Бојани у Анамалима. Није познато да ли имају предање о даљем пореклу, међутим судећи по хаплогрупи којој припадају, извесно је да су српског порекла што није изненађујуће јер Анамали важе за област у којој је доста српских братстава албанизовано након преласка на ислам.

Благојевићи и Бостанџићи су братства различитог порекла за која је установљено да припадају истом роду.
Благојевићи из Буковца у Пиви су према предању староседеоци у том племену. У прошлости су се у потпуности иселили у Гацко, да би се после неког времена вратили у Буковац. Рођакају се са Алексићима у Малинском у Ускоцима и Марковићима из Изгори код Гацка, међутим за Алексиће је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034. Благојевићи славе Ђурђевдан.
Бостанџићи су братство пореклом из Куча које се иселило у Тушињу у Дробњаку. Један брат је остао у Тушињи и њега су Зековићи, док је други брат отишао у Никшић и од њега су исламизирани Љувари. На основу овог презимена може се закључити да су Бостанџићи досељени из Љухара у Фундини. Код Зековића постоји и предање, по свему судећи новијег датума јер није забележено почетком прошлог века, по коме су од Радоњића из Куча који су огранак Дрекаловића, међутим то предање се може одбацити јер Дрекаловићи припадају роду Куча. Зековићи славе Никољдан.

Глуходољани и Станимировићи су две групе сродних братстава из Дупила и Глухог Дола и најбројнији род у Црмници. Према сопственом предању, као и према предању Васојевића, потичу из тог племена. Станимировићи из Дупила сматрају да су пореклом из Лопата које су матица Васојевића-Лопаћана, док Глуходољани сматрају да су грана Васојевића-Мијомановића, међутим како Васојевићи припадају грани E-BY14151, споменута предања се могу одбацити. Станимировићи се деле на  Ђуровиће, Ремековиће и Црнчевиће, а од два брата која су се доселила из Дупила потичу Бранковићи, Вулетићи, Гвозденовићи, Ивчевићи, Јововићи, Крстићевићи и Кумпреси у селу Глухи До у истоименом племену, док од трећег брата потичу Бокани, Калетићи, Лекићи, Раичевићи, Рајковићи и Уљановићи из суседног Буковика. Сви славе Аранђеловдан.

Кораћи су братство које настањује Вучу у Горњим Селима, Крље и Рујишта у Средњем Полимљу, Јоховицу у Бихору и Бјелошевину у Никшићкој Жупи. Пореклом су из Кораћ-дола у Братоножићима, а код Кораћа у Никшићкој Жупи се сачувало предање по коме потичу од Дармановића који су грана Братоножића. Како Братоножићи припадају грани Q2-Y2209, то предање се може одбацити тим пре јер се и у Братоножићима сматра да су Кораћи од старијег слоја становништва. Кораћи из Јоховице у Бихору су прешли на ислам, а њихови огранци су Паламари из суседног Годочеља и Бибуљице из Црхаља, такође у Бихору. Међу самим Кораћима још увек нема тестираних, али за Паламаре и Бибуљице је утврђено да припадају R1a хаплогрупи. Православни Кораћи славе Никољдан.

Марковљани су група братстава из Шипачног код Никшића која је пореклом из Марковине у Озринићима. Деле се на Божовиће, Бошковиће, Мариће, Мићовиће, Радовиће, Стојановиће и Чоловиће. Према једном предању њима су сродни Мијатовићи из Шипачног и Антуновићи и Паповићи из Казанаца у Голији, што се испоставило као тачно на основу резулата Мијатовића и Паповића за које је утврђено да припадају овом роду. Ова три братства су према устаљеном предању од Озринића-Цаушевића са Велестова што свакако није случај јер Озринићи припадају грани I2-PH908. Сви Марковљани славе Аранђеловдан.

Перишићи су староседелачко братство у Косијерима за које није познато одакле потичу. Некада су живели у засеоку Плоча, да би касније прешли у засеок Посајке. Славе Малу Госпојину.

Радовићи-Пљевљани су староседелако братство из Пљевљаске области. Од њих су Лончари из Рађевића код Пљевље на основу чијег резултата је утврђен хаплотип овог рода. Радовићи и Лончари славе Ђурђевдан.

Тихомири су стари српски род који је живео на подручју племена Груде одакле су се према предању које се чува у том племену иселили у Орахово у Кучима где су славили Митровдан и дуго након исељења сахрањивали покојне у Грудама. Од Тихомира у Кучима нико није остао, али за Кликовце у Махали и другим селима у Зети, који су према устаљеном предању од Вујошевића из Подграда у Орахову, постоји и мање прихваћено предање по коме потичу од Тихомира. Како је за Кликовце установљено да припадају овој грани, а Вујошевићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да Кликовци ипак потичу од Тихомира досељених у Орахово. Огранак Кликоваца су Радовићи из Матагужа у Зети. Оба братства славе Ђурђиц.

R1a-Z282>Z280>Z92>Z685>YP270

Ћоровићи су муслиманско братство из Бихора. Потичу од Мехмед Ћор-паше који се доселио у Лозну након пада Осијека у аустријске руке. Одатле су се исељавали у друга бихорска села, а највише у Ивање где су појединачно најбројније братство. Етничко порекло Ћор-паше није познато, а једино је сачувано у предању да је био у служби Османског царства.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>YP4278

Вилушани су род који чине две групе братства из Грахова и Бањана са матицом у Вилусима.
Андријашевићи и Кешељевићи из околине Вилуса у Грахову према предању потичу од Дракуле Мандића из Дробњака, међутим како Новљани, чији су Мандићи према предању огранак, припадају грани I1-FGC33034, то предање је врло упитно. Предање о пореклу од Дракуле Мандића имају и Гојковићи из Мокрина код Херцег-Новог и Илићи и Лазовићи из Леденица, међутим ни они не припадају роду Новљана нити су сродни Андријашевићима и Кешељевићима. Андријашевићи и Кешељевићи славе Ђурђевдан.
Драганићи и Елезовићи из Бањана су према предању сродна братства што је и генетика потврдила. Елезовићи су у Церовицу досељени из Грахова преко Вилуса, а према предању које су највероватније преузели од других братстава из Бањана, пореклом су са Косова. Драганићи имају предање о најдаљем пореклу из Новог одакле су се преко Нудола у Корјенићима (данас Грахово) и Вилуса у Грахову доселили на Дријен у Петровићима. Истом роду припадају и разгранати Шаренци из околине Билеће. Драганићи и Елезовићи славе Аранђеловдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608

Лончаревићи и Цвијовићи су братства са различитим предањима која славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан) за које се испоставило да припадају истом роду.
Лончаревићи и њихови рођаци Бекташевићи из Гусиња су према предању Лончаревића даљим пореклом од Милића из Бјелица одакле су се три брата доселила у Затријебач. Један брат је према предању ту и остао и полатинио се те су од њега „Бењкањи“ (ту се мисли на најбројније поарбанашене Марковиће из тог села), а од двојице браће који су отишли у Гусиње један је прешао на ислам и од њега су Бекташевићи, док је други задржао православну веру и од њега су Лончаревићи. Део Лончаревића је касније прешао у Андријевицу и Беране у Васојевићима. Мемчевићи из Бањкана који су грана Марковића међу својим исељеницима наводе и Бекташевиће у Гусињу, међутим није познато да Бекташевићи имају такво предање. Међутим, како је за Лончаревиће утврђено да припадају грани R1a-Y2608, може се одбацити предање о пореклу Бекташевића и Лончаревића од Милића из Бјелица који припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-Z19851, као и сродство са Марковићима који припадају грани R1b-Y33200. Од Бекташевића из Гусиња према једном предњу потичу Бекташевићи и Зећировићи из Лахола у Бихору, док према другом предању, ова два братства потичу из Анадолије. За Зећировиће је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837 због чега се може одбацити предање о пореклу овог братства из Анадолије. Ако је прво предање о њиховом пореклу од Бекташевића из Гусиња заиста тачно, онда би то значило да Бекташевићи и Лончаревићи нису исти род, али с обзиром да још увек нема тестираних Бекташевића, то тек остаје да се утврди.
Цвијовићи из околине Пљевље према предању потичу од династије Бранковић, међутим за Корјениће од којих највероватније потичу Бранковићи је утврђено да припадају грани G2a-Y60799, због чега се ово предање може одбацити као нетачно. Цвијовићи су најбројнији Малим Крћама где живе у засеоку који носи њихово име.
Хасанбеговићи су муслиманско братство из Павиног Поља у Доњем Колашину које такође припада овом роду. Према предању су сродни Даутовићима и Мушовићима из исте области што се испоставило као нетачно јер Даутовићи припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034, а Мушовићи припадају грани R1b-U106. Хасанбеговићи су се између два светска рата иселили из Доњег Колашина, а од њих потичу Мелуновићи из Пријепоља преко којих је установљена њихова хаплогрупа.
Појатићи из Пљевље су муслиманско братство које нема предање о даљем пореклу, а такође припада овом роду.
Како поједина братстава из Пољица у Попову која славе Лучиндан такође припадају истом роду, може се претпоставити да је матица овог рода у Попову одакле се предак Цвијовића доселио у околину Пљевље, а предак Лончаревића у Бјелице где се неко време задржао код Милића и одатле преко Бањкана у Затријепчу дошао у Гусиње. Презиме Лончаревић је вероватно настало пре досељавања у Гусиње, тако да су Бекташевићи вероватно исламизирани огранак Лончаревића уколико су заиста исти род као што гласи предање.

Секуловићи из Утрга у Подгору су према предању пореклом из Васојевића, а у Утргу су прибраћени Мијачима чије су презиме узели. Мијачи су од Абрамовића из Бјелица за које је установљено да припадају грани E-Z19851, а с обзиром да тестирани Мијач припада грани R1a-Y2608, може се основано претпоставити да је од Секуловића. Секуловићи као и остали Мијачи славе Митровдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902

Боројевићи из Доњег Краја на Цетињу су према предању из Старог Влаха одакле се доселио војвода Иван Боројев. Деле се према предању на Боројевиће (Дапчевићи и Иванишевићи), Владисављевиће (Ивановићи и Мариновићи), Вушуровиће (са Ивановићима) и Драгосављевиће (Шабани), међутим за Владисављевиће је утврђено да припадају грани E-Z17264.  Из Доњег Краја су се Дапчевићи иселили у Врањину у Цеклину и Веље Село у Мркојевићима, Шабани у Љуботињ, а Вушуровићи у Томиће у Бјелицама одакле је део прешао у Шпиљаре код Котора. Боројевићи углавном славе Ђурђевдан, док у Томићима славе Петковдан, а у Шпиљарима Врачевдан. У Мркојевићима су исламизирани.

Ковачи из Петровића у Бањанима су према предању пореклом „из Ржаног Дола код Подгорице“ (могуће је да се мисли на истоимено село у Цуцама), а сродни су Деретићима из Оровца код Требиња. Славе Јовањдан.

Мрке из истоименог села у Пиперима су према предању једна од две гране Лутоваца из Лутова у Братоножићима, међутим за њих се поуздано зна да су старији слој становништва у Пиперима што је генетика и потврдила. Мрке се деле на Буљевиће, Крчковиће и Латковиће. Сви славе Аранђеловдан, а преслављају Спасовдан. Од Мрка према предању потичу Барјактаровићи из Мркојевића, као и њихови огранци Прље из Љуботиња и Лајковићи из Зете, међутим за њих је утврђено да припадају грани R1b-BY38894. Маџгаљи славе Ђурђевдан.
Маројевићи, Мушикићи, Драгнићи и Ћоровићи из Моракова у Никшићкој Жупи су према предању пореклом од Васојевића-Дабетића из Лопата (селу у коме иначе нема Дабетића), међутим на основу резултата Маројевића се испоставило да припадају роду Мрка чему у прилог иду заједничка слава и преслава које деле са Мркама. Од Мрка највероватније потичу и православни Маџгаљи из Писане Јеле у Доњем Колашину који су према предању из Куча, а за које се испоставило да припадају овом роду.

Пипери-Ашани из околине Берана у Васојевићима носе презиме према племену Пипера из кога потичу. Иако припадају истој грани као и Мрке из Пипера, нису исти род. Славе Аранђеловдан.

Радоничићи су братство из Убала одакле се део иселио у Доброту код Котора где су прешли у католичанство. Пореклом су из Попова. У Ублима славе Петковдан, а у Доброти Св. Крст.

Смоловићи и Шпањевићи су братства из Потарја која према предању потичу од Дедејића из Дробњака који су се ту доселили са Чева. С обзиром да је за Дедејиће и још нека братства која су од њих потекла утврђено да припадају роду Крича и грани J2b-Y22066, постоји могућност да су једино Смоловићи и Шпањевићи заиста дошли са Чева јер презиме Шпањевић указује на област Катунске нахије. Оба братства славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902>Y4380

Жарковићи из Недајног у Пиви према устаљеном предању потичу од Жарка Мркшића, сина Мркше Мркшића, властелина цара Душана који је управљао подручјем данашњег Косјерића. Жарковићи су пред Турцима избегли у Челиково Поље код Фоче где од једног брата кога су звали Челик потиче истоимено исламизирано братство, док је други брат Жарко прешао у Недајно. О пореклу Жарковића постоји и мање прихваћено предање по коме су они огранак Браниловића. Међу Жарковићима нема тестираних, међутим за братство Челик је утврђено да припадају овој грани на основу чега се може претпоставити истој грани припадају и Жарковићи. Славе Јовањдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP6343

Бјелићи-Заострани су братство Заостра у Васојевићима. Славе Митровдан, због чега се сматрало да вероватно потичу од Мрњавчића из Куча, али како Мрњавчићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, Бјелићи су вероватно од старијег слоја становништва из тог племена уколико одатле заиста потичу.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987

Мојановићи су један од најстаријих родова у Зети чија је матица у селу названом по њима. Према предању су из Старе Србије одакле су се доселили под планину Мојан на Проклетијама, а одатле су прешли у Зету. Деле се на Ајковиће, Дракиће, Кнежевиће, Лукачевиће и Пејановиће, а од последњих су и исламизирани Дервановићи и Секнићи у Подгорици. Од свих братстава која су према предању од Мојановића до сада су тестирани једино Секнићи. Сви православни Мојановићи славе Алимпијевдан, сем у Бериславцима где славе Ђурђиц.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314

Павловићи-Конављани из Бајкових Крушевица су према предању пореклом из Фоче одакле су се најпре доселили у Конавле где су живели до преласка те области под власт Дубровника, да би затим прешли у Поде код Херцег-Новог, а одатле у Крушевице. С обзиром да је последње упориште властеоске породице Павловић било управо у Конавлима, постоји могућност да Павловићи из Крушевица потичу од њих. Славе Ђурђевдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP951

Чепури су староседелачки род из Руденица у Пиви одакле је већина касније прешла у пивско село Безује. Крајем XIX века променили су презиме у Бајовић. Према првом предању су од браће Баја Пивљанина, према другом од сељака Чепура који је остао на њиховом имању, а према трећем предању су грана Руђића. С обзиром да је за Руђиће утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435, последње предање се може одбацити. Бајовићи славе Никољдан.

R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP295>L366

Ћеклићи су род и истоимено племе у Катунској нахији. Род чине три групе братстава из племена која су различитог порекла према предању – Маројевићи, Буроњићи и Мишевићи.
Маројевићи су према предању од Марка из Војковића у Ћеклићима који је прешао на ислам и променио име у Мароје. Деле се на Адројевиће, Милијевиће, Мухадиновиће, Радојевиће и Рамадановиће и временом су сви који су остали у племену прешли на православље. Од Маројевића су и исељени Стојановићи у Брајићима. Сви славе Илиндан сем Стојановића који славе Митровдан.
Буроњићи су према предању од Петра Буроњића који се доселио из Бјелопавлића, а по њему се још зову и Петровићи. Деле се на Драгомиљане, Језеране, Петродољце и Убљане. Презиме њиховог родоначеника упућује на то да би даљим пореклом могли бити из Буроња у Љешанској нахији. Славе Илиндан.
Мишевићи из села Вучи До у Ћеклићима се још називају и Вучедољанима по селу које настањују. Деле се на Вицковиће, Гвозденовиће и Пророчиће. Према свим предањима су пореклом из Чарађа у Голији, док су према једној верзији сродни Хераковићима и Раичевићима из Његуша. Судећи по резултату једног братства из Херцеговине које је према предању од Гвозденовића, Мишевићи такође припадају роду Ћеклића. Славе Ђурђевдан.

Родови германског порекла

I1 хаплогрупа

I1-P109>Y3662>S14887>Y11203>FGC22046>FGC22045>FGC33034

Новљани су према предању српско племе и род из околине Травника у Босни од кога потичу Дробњаци. Најпре су се преко Херцеговине населили на поручју Бањана и Никшићких Рудина, да би одатле касније прешли у Дробњак. Основне групе братстава су Балотићи, Вуловићи, Добриловићи, Ђурјановићи, Златнопојасовићи, Калабићи, Косовчићи, Косорићи, Лазаревићи, Мандићи, Миличићи, Милошевићи, Милутиновићи, Омакловићи, Поповићи, Србљановићи и Церовићи, а према предању од Новљана су и Трепчани у Језерима. Дробњаци највећим делом славе Ђурђевдан, док од већих братстава једино Мандићи славе Аранђеловдан у Дробњаку. За највећи број братстава је потврђено да су генетски сродна чиме је предање о заједничком пореклу потврђено. До сада је једино за Трепчане установљено да нису сродни осталим Дробњацима, односно да припадају грани I2-PH908. За Струњаше, или барем један њихов део, је утвђено да за разлику од осталих Србљановића припадају грани I2-S17250. Исто важи и за Ћетковиће из Шекулара који имају предање да су од Церовића, а припадају грани I2-A1328, као и за неколико братстава из Грахова и Леденица која су према предању пореклом од Мандића и припадају R1a-YP4278 и I2-Y3120 гранама. С друге стране, за поједина братстава која имају другачија предања о пореклу се такође испоставило да припадају роду Новљана. То су Касалице и Ненезићи из Дробњака, Булатовићи-Стајовићи из Мртвог Дубоког у Ровцима од којих потичу исламизирани Еровићи из Бихора, Станишићи из Вражегрмаца у Бјелопавлићима, Вранеши, Лековићи, Садиковићи и Фуртуле из Доњег Колашина, Кајевићи из Средњег Полимља, као и Шабановићи из Корита.
Касалице из Дробњака су према предању од Ковачевића из Грахова што се испоставило као нетачно јер Ковачевићи припадају грани I2-PH908.
Ненезићи из Доње Бијеле у Дробњаку према предању потичу из Велестова у Озринићима, међутим како је за Озриниће утврђено да припадају грани I2-PH908, то предање се може одбацити.
Булатовићи-Стајовићи су, као и сви остали Булатовићи, према предању од Никшића-Гојаковића, међутим то је случај само са једним делом тог великог братства, док се за Стајовиће испоставило да припадају роду Новљана. Славе Лучиндан.
Станишићи су према устаљеном предању огранак Бубића из Бјелопавлића, међутим постоји и предање по коме су прибраћени Бубићима што ће се испоставити као тачно јер они као и остали Бјелопавлићи припадају грани Е-BY155589. Славе Петковдан.
Вранеши су род из Доњег Колашина чији је родоначелник Херак Вранеш.  Јоксимовићи су према предању од Херака Вранеша, а захваљујући резултату њихових исељеника утврђено је да припадају роду Новљана. Славе Цвети. Исламизирани Даутовићи су према једном предању такође од Вранеша што ће се испоставити као истинито јер су сродни Јоксимовићима. Према истом предању су Даутовићима сродни Мушовићи и Хасанбеговићи, али се испоставило да су сва три братства разнородна, због чега се може закључити да су Мушовићи и Хасанбеговићи преузели споменуто предање од Даутовића.
Лековићи из Павиног Поља и Стожера у Доњем Колашину су према предању од Лековића из Озринића, међутим генетски нису сродни Озринићима који припадају грани I2-PH908. Такође се рођакају и са истоименим братством из Годиња у племену Бољевићи, међутим Лековићи из тог села су пореклом из Груда и припадају роду Цијевњана и грани R1b-Y33200.
Садиковићи су муслиманско братство из Садића у Доњем Колашину које је према предању пореклом из Шаранаца.
Фуртуле из Павиног Поља у Доњем Колашину такође припадају роду Новљана. Славе Аранђеловдан.
Шабановићи су према предању од Муратбашића из Годијева који су сродни Мустајбашићима, Мушовићима и Муратбашићима.
Када је у питању даље порекло Новљана, на основу припадности грани I1-FGC33034 се може закључити да су скандинавског порекла. Род Новљана према анонимном истраживању чини 5,45% становништва у Црној Гори.

I1-Z63>BY151>S2078>FGC81364>S2077>Y2245>L1237

Чевљани-Јовањштаци су род који чине братства која потичу са Чева у Озринићима и славе Јовањдан, а то су Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи из Бањана и Милојевићи из Пјешиваца.
Бијеловићи, Миљанићи и Мркајићи из Бањана према предању потичу од заједничког претка Милисава који се доселио из Озринића, а даљим пореклом су из Метохије. Бијеловићи живе у Велимљу, Мркајићи у Петровићима, а најбројнији Миљанићи у истоименом селу. Од Миљанића су Бајчете у околини Пљевље.
Милојевићи из истоименог села у Пјешивцима су пореклом са Чева, а доселили су преко Комана где су живели неко време. Презиме Милатовић данас не постоји, већ се сви презивају Росандић. Према предању су сродни Милатовићима у Вражегрмцима у Бјелопавлићима, међутим то предање се испоставило као нетачно јер Милатовићи припадају грани I2-A22312.
Овом роду припадају и Бајићи из Пљевље и околних села који су према предању пореклом од Мартиновића из Бајица одакле су се у Пљеваљску област доселили преко Бандића и Колашина. С обзиром да Мартиновићи припадају грани  E-Z19851, ово предање се може одбацити као нетачно. Бајићи славе Стевањдан.

I1-Z63>BY151>S2078>FGC81364>S2077>Y16435>Y16437>Y16434

Мацуре су староседелачки род са подручја племена Ровца, Доња Морача и Горња Морача за који се одувек сматрало да потиче од предсловенског становништва. У Црној Гори ниједно братство није задржало предање о пореклу од Мацура за разлику од исељених Мацура у Далмацији чијим је тестирањем утврђена хаплогрупа којој припада овај род. У Црној Гори је до сада једино за Неђељковиће из Роваца који су грана Драшковића утврђено да припадају роду Мацура, уместо роду Никшића како се очекивало на основу предања. У Ровцима и Доњој Морачи су новији досељеници често називали старинце Мацурама, међутим ниједно од до сада тестираних староседелачких братства из тог подручја не припада роду Мацура. За Мацуре се на основу хаплогрупе може закључити да су германског порекла. Крсна слава Мацура у Далмацији је Аранђеловдан, док Недељковићи славе Лучиндан.

I1-Z63>BY151>S2078>FGC81364>S2077>Y16435>Y16437>BY105294>BY179171

Пукићи су католичко братство албанског порекла из Старог Бара. Пореклом су из Пуке у Албанији по којој носе презиме, а како имају више сродника међу Албанцима из матичне области, споменуто предање је потврђено.

I1-Z63>BY151>BY351>Y7075>Y13946

Милачићи из истоименог села у Кучима према предању потичу од ванбрачног сина Илика Лаловог Дрекаловића, а презиме су добили по његовој мајци Милачи. За муслимане Калаче из Рожајске области који су према предањима огранак Милачића је утврђено да не припадају роду Куча коме припадају Дрекаловићи, већ грани I1-Y13946, тако да се може претпоставити да истој грани припадају и Милачићи. Овом роду припадају и Морачани из Мојковца су према предању од Дуловића из Горње Мораче, међутим како је за Дуловиће утврђено да припадају грани G2а-L14 и роду Селаковића, Морачани су највероватније од неког мањег братства из Горње Мораче које је живело са Дуловићима и од њих преузело славу Стевањдан.

Грана I2-М223

I2-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229

Пепељци и Фетићи су муслиманска братства из Бихора која су према предању сродна Меховићима из исте области и сматрају да потичу из Куча. Како је за Меховиће утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837, предање Пепељака и Фетића се може одбацити јер припадају грани I2-L1229 која није присутна у Кучима нити код других исељеника из овог племена. Може се закључити да су предање о пореклу из Куча преузели од Меховића са којима се рођакају.

I2-M223>CTS616>CTS10057>L701

Барјактаровићи из Петњика и Калудре у Васојевићима према сопственом предању потичу од Николе Поповића од истоименог братства са Медуна у Кучима које је огранак Дрекаловића. Постоје и мишљења да су се доселили из Братоножића. За исламизоване Дудиће из Биохана код Тутина који према предању потичу од Барјактаровића је утврђено припадају грани I2-L701, а како Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да је део предања о пореклу од Поповића са Медуна оборен. Барјактаровићи највероватније потичу од староседелаца из Полимља. Славе Никољдан.

I2-M223>CTS616>CTS10057>L701>P78

Миковићи су једно од 12 паштровских „племена“, односно родова који су управљали Паштровићима. Досељени су из Црмнице где су били ситна властела у средњем веку. Од Миковића су у Црмници преостали Ђалци, док се у Паштровићима поред оних који су задржали старо презиме деле на Андровиће, Греговиће, Давидовиће и Медиговиће. Миковићи славе Илиндан.

Грана R1b-U106

R1b-L23>L51>L52>L151>U106

Ђоројевићи и Симанићи су братства из Горњег Поља код Никшића која су према предању у сродству што је генетика и потврдила. Немају предање о даљем пореклу и сматрају се за старинце у Никшићкој области. Славе Аранђеловдан.

Мушовићи из Бијелог Поља и околине су пореклом из Доњег Колашина. Њихов родоначелник Ахмет је према једном предању потомак Херака Вранеша, према другом је потомак Јоксима Вранешког, родоначелника Јоксимовића из исте области, а према трећем је био турског порекла. Код Мушовића постоји и мање прихваћено предање о пореклу од Махмутбеговића из Пећи за које се сматра да су грана Црнојевића. Оно у чему се сва предања слажу јесте да су Мушовићи сродни Даутовићима и Хасанбеговићима из Доњег Колашина, међутим то се испоставило као нетачно с обзиром да Хасанбеговићи припадају роду Цвијовића и грани R1a-Y2608. Мушовићи су се из Доњег Колашина иселили у Никшић и Колашин где су управљали тим градовима за време турске окупације, да би након Берлинског конгреса прешли на своја имања у Стричини у Доњем Колашину, а одатле након Балканских ратова у Бијело Поље и Нови Пазар.

R1b-L23>L51>L52>L151>U106>S263>S264>S497>A10971>BY18860

Дрецуни и Сарапи су два братства из Љуботиња са различитим предањима о пореклу за која се испоставило да су сродна.
Дрецуни према предању потичу из Велике Дренове у Шумадији одакле се њихов предак најпре настанио у Братоножићима одакле је прешао у Богуте у Љуботињ. Славе Никољдан.
Сарапи су најбројнија група братстава у Љуботињу и према предању потичу од Божине Сарапа који се за време Ивана Црнојевића доселио из Сараповине код Сарајева, места које данас не постоји нити се спомиње у историјским изворима. Божина Сарап је имао пет синова: од првог су Вукићевићи, Вујановићи, Ђурашевићи и Маркишићи, од другог Вучковићи, од трећег Бановићи, од четвртог Лаличићи и од петог Калуђеровићи. Сви Сарапи славе Никољдан.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина,
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека „Хроника села“, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца „Порекло“, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица, 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека „Хроника села“, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, „Пролетер“ АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека „Хроника села“, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње, 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП „Унирекс“, Подгорица,
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд,
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић,
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић,
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд,
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина,
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП „Коло“ / ИТП „Унирекс „, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека „Хроника села“, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд,
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег-Нови, Херцег-Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada, 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar,
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik,
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje,

Коментари (21)

  • Бранко

    Све похвале Вукићевићу! Чланак од изузетног значаја, а написан, колико је то могуће сажето. Препоруке свима да прочитају! 😉

    Одговори
  • Зока

    Поштовани, да ли презимена испод У3120 потврђено припадају тој грани (као господин Драмићанин из табеле), или само претпостављате да су негативни на ниже подгране?

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштована, у табели Српског ДНК пројекта су са ознаком + означене гране код појединаца за које је утврђено да им припадају преко СНП тестова. За све родове где постоји јасно поклапање тестираних по маркерима је довољно да само један тестирани утврди којој грани припада да би се донео закључак да истој грани припада читав род. За Драмићанина је конкретно потврђено да припада YP196 грани која је тренутно у истој равни са Y3120, односно није утврђено која од те две гране је старија јер нема тестираних за које утврђено да припадају једној, али не и другој од те две гране.

      Одговори
      • Зока

        Dakle, Karadžići, na primjer, su Y3120+, a S17520-, Y4460-…?

        Одговори
        • Иван Вукићевић

          На основу хаплотипа се за Караџиће једино може закључити да су Y3120+. То не значи да су негативни на било који СНП низводно (попут S17520 или Y4460), већ само да није утврђена тачна подграна којој припадају.

          Одговори
  • Јелена

    Поштовани, можете ли написати нешто детаљније о групи ЕЛ-241.

    Одговори
  • Ранко

    Бубање су потомци Шурка Бубање који се помиње у дефтеру о разграничењу из 1701. у селу Доња и Горња Крушевица у нахији Љубиње у Хервеговини. Презиме су добили по имену претка Бубања.
    Први пут се катун Бубања: Dragatinus Stanisclavich de Catono Bubane, помиње у извршној исправи за наплату новчаних потраживања од дужника из 1312. и 1313. – такозвана aptagi. У исправи се помиње и Милатко, унук Бубањин.
    На сјеверном ободу Поповог поља, у селу Дубљани, постоји топоним Бубање.

    Одговори
  • Зоран

    Поштовани, с обзиром да у тексту пише да се испоставило као нетачно да васојевићки Тмушићи који славе Св.Стевана воде порекло од Дуловића- Селаковића… занима ме да ли се они ипак могу довести у везу са ускочким Тмушићима који славе Св.Николу , пошто су забележени случајеви где је долазило до промене крсне Славе. Да ли је неко из тог братства тестиран?

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани Зоране, ускочки Тмушићи још увек нису тестирани. Они су према предању пореклом од Поповића из Куча који су грана Дрекаловића и за које је утврђено да припадају роду Куча и грани E-V13>Z5018>Z16661>BY165837.

      Одговори
  • Goran

    Поштовани Иване,дали би могли нешто више да кажете о родовима који имају хаплогрупу И1 Y13946род а који славе Св.Архиђак.Стефана.Дали су братство Калачи ова хаплогрупа,која братства из Херцеговине имају ову Хаплогрупу.Морачани из Мојковца су ова Хг

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани Горане,
      У питању је врло разранат род који чине братства различитих предања о пореклу. Највише је братстава која славе Стевањдан, али у оквиру овог рода има и више братстава која славе Ђурђевдан и Мратиндан. Калачи свакако припадају овом роду, исто као и Морачани из Мојковца. Иако Калач није тестирао Y13946, припаданост овој грани је готово извесна на основу хаплотипа који има. Калачи према предању потичу од Милачића из Куча, али та веза још увек није потврђена, тако да остаје питање који је био правац миграција Калача.

      Одговори
  • Goran

    Поштовани господине Иване,могу ли да Вас замолим да некако одредите,повежете овај род И1Z63 y13946 са неким већим родом,можда баш са Калачима,или су нека одвојена грана старих Мацура.Моји Шапоњићи су ова хаплогрупа група и ова подгрупа.Слава је Стевањдан.Калачима је иста ова И1З63 група,док би Милачићи требали да буду од Дрекаловић осим ако је предак усељеник у Дрекаловиће.Да ли су можда сви носиоци ове хаплогрупе групе И1З63 од Мацура или је то неко потпуно друго племе из Поповог поља Верујем да смо род са Морачанином који није пореклом Дуловић,а презиме је узео по имену племена.Он је иста подграна У13946.Знате ли можда на ком простору,племену се ова подграна највише показала.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Род који припада грани Y13946 је врло разгранат, тако да се не може са сигурношћу рећи где му је матица. На основу тога што је већина тестираних припадника из Херцеговине, може се претпоставити да је тамо матица овог рода, али заиста је тешко рећи где тачно јер има више братстава из Херцеговине која припадају овом роду, а нису повезана предањима. Оно што је извесно јесте да овај род није повезан са Мацурама јер се ради од две различите подгране Z63 које су временски међусобно доста удаљене.

      Одговори
  • Goran

    Још бих рекао моје мишљење дасу Калачи неко старије племе које се населило поред Рожаја,а да се међу њих уселио Милачић из Дрекаловићи,Мушо Перов.Он и његових 3 сина су примили ислам и дошли међу Калаче,Мушо је по њима добио надимак,Калач а не они по њему.У родослову Раковића и још многим другим изворима тврди се да Милачићи потичу од Илика Дрекаловића,његовог сина Вукослава и слушкиње у кући Дрекаловића,девојке Милаче.Од истог је Премо,од њега је Перо,а Перов је Мушо звани Калач.Милачићи су по овоме готово сигурно од Дрекаловића,а за Калаче на њиховој нет презентацији стоји мапа Црне Горе где се види обележена подручја плавом оловком,подручје у близини Дурмитора,подручје близу Мојковца,Мораче,и подручје поред Рожаја.Ово би могао бити и њихов правац кретања према Рожају.

    Одговори
  • Goran

    Поздрав Госп.Вукићевићу.Оно што се сад намеће као логично питање је Одакле Онда хаплотип Z63 Y13946 у Старој Херцеговини,одакле Германска Хаплогрупа група у Поповом пољу,јер је вероватно матица ове подгране Попово и Требињска села.Откуд тамо Германи.Колико сам прочитао на форумима највећа концентрација И1 З63 се поред Мацура,налази у Северној Албанији,Дукађин,шира област Пука где је прилично велик број и тестираних Албанаца и Арбанашених Срба имао ову Хг.У даљој прошлости у Дукађину било је Норманских и Германских војника,чак мишљење да је први Дукађин био један Немачки војвода Гин,чија је титула била дукс.По њему сва област Горњег Пилота буде прозвана кнежевина Дукађин.Његови витезови и војници који су дошли из Немачке по слому ове кнежевине од стране Турака 15век,остали су да живе растурени по Дукађину,посрбљени,по селима као што је Пука,тврђава Свач,Дањ,Сапа,Мертури ,Калаја Далмата,итд.Овде су ови родови и поарбанашени а многе фамилије које потичу из Дукађина су отишли даље у Горњу Дукљу на север и на запад према Херцеговини.Ја верујем даје матица ове Хаплогрупе Дукађин и да родови подгране у13946 вуку корене из области Пуке,Задрима,и дасу одатле иселили према Рашкој и према Поповом пољу,где се формирала подграна у13946,код досељених Дукађинаца,њихових потомака.

    Одговори
  • Goran

    Из историје је такође познато да су Германски Гепиди имали своје краљевство у Дакији,данашњој Румунији,и дасу после смрти Хунског вође Атиле,Гепиди потукли Хуне у Срему.Ове Гепиде и Херуле потпуно су потукли Авари у 6веку па су и нека Готска племена уплашена од Авара и сви Гепиди почели да беже од Авара из Паноније дубоко у унутрашњост Балкана.Тако су Готи побегли у средишњу Босну а Гебиди беже у Сев.Албанију,све до Скадра и Дрима.У области Пуке постоји локалитет Комани,група од неколико утврђења и насеља где су живели Гепидски ратници.Било је то време инвазије Словена на Балкан,а ове Гепиде је могуће и Византија ангажовала да штите путеве и прилазе Драчу и приморју из шире околине Скадра.Исти су временом пословењени у Дукљи,као што су пословењени Готи у Босни.Можда и баш од ових Гепида гени код каснијих Дукађинаца из Пуке.

    Одговори
  • Goran

    За Калаче и податак који су они сами пронашли и ставили на њиховој интернет страници.Наиме пронашли су податак да је у турском дефтеру из 15века у Фатничком пољу,околина Билеће,уписано село Калачи,са становницима истог презимена.У општини Прача у Босни,постоји село Калаче и фамилија Калаче који су ту доселили из Калача у Фатничком пољу.Ови Калачи из Рожаја сматрају их рођацима и ишли су им пре пар година у посету.Ови Калаче у Прачи у Босни не помињу никакве Милачиће у свом пореклу.Из овога следи сасвим логичан закључак,дасу Калачи старији род који је од Билеће Фатнице отишао у два правца.Једна грана према Сарајеву,у Босну,а друга грана према Рожају,село Засмрече.Милачић се само уселио међу њих и узео њихово презиме.

    Одговори
  • Zdravko

    Poštovani, možete li mi preporučiti nekog istraživača da gamunajmim da istraži porijeklo moje porodice?
    Hvala unapred.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани Здравко,

      Не познајем никога ко се бави истраживањем порекла за новчану надокнаду нити мислим да има потребе да било кога ангажујете. Препоручио бих Вам да се пријавите на форум Порекла и да започнете тему о пореклу своје породице. Сви чланови Порекла имају приступ дигиталној библиотеци где се налази заиста импресиван број књига која се баве пореклом становништва, тако да би требало да можемо да пронађемо податке који Вас занимају.

      Одговори
  • Goran

    Милачићи из Куча потичу од Миличића из села Дучице,Никшићка жупа исти хаплотип Y13946,што је и предањем Јокића из Дучице потврђено.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top