Порекло презимена, село Врдила (Краљево) Reviewed by Momizat on . Порекло презимена села Врдила, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милода Порекло презимена села Врдила, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милода Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Врдила (Краљево)

Порекло презимена, село Врдила (Краљево)

Порекло презимена села Врдила, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази у поречју Врдилске реке а у окружењу села Роћевића, Буковице, Самаила, Дракћића, Конарева и Прогорелице.

Земље и шуме.

Површина насеља износи 1.365 хектара. Од тога је неплодно само 4%. Земља је веома плодна и погодна за узгајање свих пољопривредних култура. Благе падине су нарочито погодне за воћарство и винову

лозу, па због тога на Врдила отпада 43% укупних површина винограда у Надибру. Воћарство има веома дугу традицију. Још 1833. године Врдила су била на првом месту у Надибру по броју стабала шљива а и

сада воћњаци заузимају значајан део од 10.8% укупног простора. Највећи део је под житарицама тј. њивама 26% затим виноградима 6% ливадама 20% пашњацима 10%  и шумама 15.2%.

Постанак села и исгоријат.

Врдила су веома старо насеље. Први пут се помиње у турским катастарским пописима 1516. године под називом Врдиља и то као мезра–пусто селиште. У тимару Хамзе диздара града Маглича, а затим и 1523. године, када су земљу овог напуштеног насеља обрађивали сељани села Руђевића, тј. Роћевића. Како видимо, насеље се не помиње у првом турском попису 1476. године, па је логично претпоставити да се његово становништво пред најездом Турака 1438–1459. године потпуно иселило. Године 1528. Врдила су била насељена Власима који су уписани спахији. Село је тада бројало 11 кућа од којих је само једна била земљорадничка и једна свештеничка, док су остале биле сточарске . У ових 11 домова живело је 35 одраслих мушкараца од којих су 24 били неожењени. Примићур села био је Никола, син Милоша.

Године 1540. Врдила су била насељена пољопривредним становништвом. Тада су имала 9 домова и два неожењена мушкарца. Становништво се бавило пољопривредом и другим делатностима као

и у осталим околним селима. Гајена је пшеница, јечам, зоб, раж, просо – затим, конопља, купус, винова лоза, бостан, пчеле и друго. Село је имало и један млин који је радио пола године, тј. само кад има воде. Године 1572. бројно стање домаћинстава било је неизмењено, али је производња пољопривредних култура нешто порасла. У старим аустријским картама из 1718. године Врдила су уписана као Vedila а 1783. као Vertila. Тек од 1822. године, када је сачињен први попис чибука у овом крају, имамо нешто више података и о становништву Врдила. Према том попису Врдила су имала 36 кућа тј. домаћинстава, чији су домаћини поименично пописани.

Упоређујући овај списак са садашњим стањем  запажа се већи број родова старинаца, међу којима су:

-Радунковићи, Бенаћи, Шпаговићи, Бојовићи, Чоловићи. Стефановићи, Петровићи, Зорнићи, Пештерци и Вуковићи.

Свакако, међу данашњим родовима има још старинаца. али их не можемо препознати јер су половином прошлог века променили своје родовско име. Ових 15% родова старинаца чине данас 25% домаћинстава у Врдилима.

Саобраћајне комуникације.

Кроз насеље пролази асфалтни пут који од Краљева иде према Драгачеву. Споредни путеви су махом са тврдом подлогом и омогућавају нормално комуницирање. Куће су распоређене по косама, заравнима, око пута, реке и извора.

Воде.

Становништво се снабдева водом са извора, бунара и пумпи, а има и интерних водовода са каптираних извора.

Име села.

Насеље је добило име по антропониму Врдило, који је вероватно био старешина братства које је ту живело. Од тог братства се очувао и топоним Врдиловаца (извор).

Топонимија:

Топографских назива је мало како по броју тако и по структури. То су: Горња мала, Средња мала, Доња мала, Горња коса, Доња коса, Вериговац (Веригова бара), Бијорина, Врдилска река, Ивова бара, Попов сто, Дивље поље, Јевтовача, Бокелинац, Марјанкуша, Летовача, Пантовача, Каровача и Врдиловац.

Порекло становништва.

Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло

1 Анђелковићи – 5 Аранђеловдан, Млаича

2 Бажалци – 4 Јовањдан,  Бажале–Мланча

З Бенаћи -2 Тодорица,  Староседеоци

4 Бошковићи – 3 Аранђеловдан

5 Бојовићи -10 Лучиндан, Староседеоци

6 Бркушанци  – 1 Аранђеловдан,  Бркуше–Студеница

7 Бунарџићи – 2 Никољдан, Буковине

8 Воштинићи – 7 Никољдан, Пекчаница

9 Вуковићи-11 Никољдан, Староседеоци

10 Гавриловићи – 2 Јовањдан

11 Гвозденовићи – 4 Стевањдан, Најстарија породица

12 Деспотовићи – 1 Петковдан

13 Дражовићи – 1 Стевањдан,  Горња Лопатница

14 Драгићевићи  – 3 Аранђеловдан,  Мланча

15 Цукићи -1 Аранђеловдан,  Дракчићи

16 Дуловићи– 1 Мратиндан, Ђаково

17 Дуњићи-2 Јовањдан

18 Ђурашевићи – 3 Митровдан, Мланча

19 Зорнићи -6 Петковдан, Староседеоци

20 Јовановићи- 4 Тодорица

21 Јовановићи – 1 Аранђеловдан

22 Ковинићи- 4 Никољдан, Лазац

23 Лекићи- 2 Никољдан, Богутовшц

24 Лаковићи – 3 Алесандрово,  Бијело Поље

25 Лишани – 1 Јовањдан, Студеница

26 Мајсторовићи – 4 Симеундан, Дедевци

27 Марићи- 1 Стевањдан, Радњево– Ивањица

28 Маричићи- 2 Ђурђевдап Дедевин

29 Марјановићи – 1 Стевањдан

30 Марковићи- 1 Мратиндан, Од Студенице

31 Марковићи-4 Јовањдан

32 Милићевићи – 4 Алесандрово, Дебели Јасен

33 Миловановићи -3 Ђурћевдан

34 Митровићи – 1 Аранђеловдан, Мланча

35 Николићи – 8 Митровдан, Мланча

36 Николићи- 4 Јовањдан,  Дубац – Боровићи

37 Новчићи- 2 Васиљевдан, Од Пљеваља

88 Обрадовићи – 2 Васиљевдан, Од Пљеваља

39 Павловићи – 1 Аранђеловдан,  Роћевићи

40 Пајићи – 16 Ђурђиц, Староседеоци

41 Пајовићи – 1 Никољдан, Каона

42 Пантелићи – 1 Митровдан

43 Петрићи – 5 Ђурђевдан, Староседеоци

44 Пештерци- 3 Аранђеловдан,  Са Пештера

45 Пиљојчићи -5 Ђурђиц

46 Планојевићи – 1 Аранђеловдан, Мланча

47 Попадићи – 3 Никољдан, Мланча

48 Радичевићи – 6 Аранђеловдан

49 Радомировићи – 3 Никољдан

50 Радуловићи  – 3 Ђурђевдан

51 Радунковићи – 7 Никољдан, Староседеоци

52 Ракићи – 1 Никољдан,  Пекчаница – Растиште

53 Рамовићи –1 Јовањдан

54 Ризнићи – 1 Јовањдан, Поноре

55 Ристићи – 2 Врачеви, Вучитрн

56 Ристовићи – 2 Аранђеловдан

57 Салевићи –5 Алесандрово, Мланча – Андријевица

58 Сретеновићи – 3 Лазарица

59 Станићи – 6 Ђурђевдан

60 Стефановићи -1 Јовањдан,  Староседеоци

61 Терзићи – 1 Никољдан, Вранеши–Подибар

62 Ћурчићи – 2 Митровдан, Мланча

63 Чоловићи – 2 Стевањдаи

64 Шпаговићи – 5 Аранђеловдан

65 Шушићи – 1 Јовањдан,  Петревци – Прог.

__________________________________________________________________

Додатна објашњења

6) Бркушанци, друго презиме Бркушани.

57) Садевићи или Саловићи су старином Васојевићи из села Салевиће код Андријевице. Дакле, по овом братству је и име селу настало. Један део братства се потурчио (Саљевићи), добио као агалук

пола Забрђа  а други не хтеде да се потурчи, исели се у Србију (Добри До код Мланче) и задржа старо родовске име Салевићи, па и славу Александар Невски, док је код осталих Васојевића ова слава прислужак, а слава  Аранђеловдан.

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (3)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top