Порекло презимена, село Дедевци (Краљево) Reviewed by Momizat on . Порекло презимена села Дедевци, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милод Порекло презимена села Дедевци, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милод Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дедевци (Краљево)

Порекло презимена, село Дедевци (Краљево)

Порекло презимена села Дедевци, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље се налази на присојном делу источних повијараца планине Јелице, а уокружењу села Роћевића, Пекчанице, Лазца и Буковице.

Земље и шуме.

И поред тога што се насеље налази на брдовитом терену земљиште је плодно. У укупној површини насеља, која износи 705 хектара, њиве учествују са 18%, воћњаци са 20% , ливаде са 13%, пашњаци са 12%, шуме са 29%, виногради са 1% и неплодно земљиште са 7%.

Постанак села и историјат.

Како се насеље не помиње ни у једном турском попису иа петнаестог и шеснаестог века, можемо закључити да је настало у ХVII или почетком ХVIII века, тј. у време великих демографских промена. На старим аустријским картама из 1783. године насеље је уписано као Dedoevtze. Из протокола прихода чибучких за 1822. годину видимо да су Дедевци тада имали само 15 домаћинстава.

Од родова наведених у овом протоколу данас препознајемо само Белаћевиће, јер су неки у међувремену променили своје родовско име, а други се спустили са брда у атар села Роћевића, као Пиловићи.

Милићевићи и други.

Име села.

Име насеља су највероватније пренели досељеници из предела планина Чичовице и Мокре Горе у Ибарском Копашину, где такође постоји насеље са истим именом– Дедоевци, као што се и овде у прошлом веку звало.

Порекло становништва.

Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло

1 Белаћевићи – 1 Ђурђевдан,  Белаћевац

2 Бунарџићи – 2 Стевањдан,  Староседеоци

3 Бунићи – 3 Петровдан

4 Величићи – 1 Врачевн

5 Корићанци – 3 Мратиндан,  Богутовац

6 Костовићи – 7 Стевањдан

7 Лазаревићи – 2 Стевањдан

8 Мајсторовићи – 11 Симеундан

9 Маричићи – 2 Ђурђевдан

10 Марковићи – 1 Стевањдан

11 Матовићи –  1 Никољдан

12 Миленковићи – 4 Никољдан,  Луке–Ивањица

13 Милетићи – 1 Стевањдан

14 Обрадовићи – 5 Ђурђевдан

15 Остојићи –1 Стевањдан

16 Петровићи – 5 Стевањдан

17 Радосављевићи – 9 Стевањдан

Остали подаци о селу.

У Дедевцима је 1827. године рођен Сава Сретеновић. Основну школу је завршио у Врдилима. Врло амбициозан и даровит студирао је Богословију у Београду и Кијеву и завршио 1849. године. Са непуне 22 године старости Сава је ступио у државну службу. Био је професор Богословије, архивар, секретар и начелник Министарства просвете. Умро је у Београду 1893. године, а сахрањен је код манастира Раковицв–Београд.

Из протокола Кнеза Милоша под бројем 2455, 2459 и 2492 од 13. 14 и 17. децембра 1824. године види се да је Коста Бунарџија (Бунарџић) из Дедојевада био у завери са Симом из Лакца. Симом Богдановићом из Тамника и Радосавом из Бреснице против кнеза Милоша.

Њихов план је био да се побију сакупљачи пореза, да се искористи незадовољство народа окрутном владавином кнеза Милоша и великим наметима. Познато је да су неки од завереника похватани и обешени, али се из докумената не види да ли је са њима и Коста платио главом.

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top