Порекло презимена, село Бресник (Краљево)

5. новембра 2017.

коментара: 0

Порекло презимена села Бресник, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село се налази на десној страни реке Дубочице и у изворишном делу Бресничке реке од Рисовца до реке Колањ. Цео простор је веома брдовит, па се насеље може узети као типично планинско. Терен је нагнут ка североистоку као продужена падина планине Чемерна. Куће су распоређене по странама, косама и заравнима око река, потока и извора на надморској висини од ЗОО–700 м.

Занимање становништва, земље и воде.

Природни услови терена предодредили су насељу сточарство као главну привредну грану, јер располаже богатим пашњацима. изворима и потоцима квалитетне воде. Серпентинске стене су покри вене релативно танким слојем хумуса, тако да се земљиште користи за земљорадњу само по вртачама и долинама где је слој хумуса нешто дубљи. Гаје се све домаће културе, али најбоље успева раж, овас и кромпир.

Саобраћај и остали подаци о селу.

Саобраћајне комуникације су доста слабе, путеве често оштећују бројне бујице, па се овде до недавно могло доћи пешице на коњу, а врло тешко мањом колском запрегом. Сада је стање нешто повољније па се може срести и по који аутомобил а свакако и трактор.

Изграђен је известан број добро грађених кућа али се може видети и по која стара уџерица. Пустих и напуштених кућа има у већем броју, као и у осталим пасивним насељима, јер се становништво исељава

понајвише због лоших путева. Напуштену и пусту земљу прихвата по неки досељеник из виших предела (Савова, Ђакова итд.), док се мештани померају према северу у равничарска села око Краљева, а најчешће у Конарево. Вредне руке ових горштака некад су изградиле велику и лепу школску зграду која је годинама била пуна ђака, а данас на њој зјапе отворени и полупани прозори јер подмлатка нема.

Постанак села и старине.

Насеље је веома старо, а помиње се још 1196. године у повељи великог жупана Стевана Немање манастиру Студеници као. У бари Калудрице приликом копања канала за водовод ископавана је већа количина грнчарије мрке боје на дубини од 30–40 цм, што је такође доказ велике старости насеља. За Бресник, турски катастарски пописи још нису доступни да о насељу из турског периода немамо никаквих података. После прикључења новопазарске Нахије кнежевини Србији извршен је попис пореских глава 1837. године, и то је

један од првих потпунијих документа у коме су регистровани неки родови који и данас живе у Бреснику. Према тефтеру чибучком из 1834. године, Капетанија студеничка, капетан Лазар Тошић – Бресник је имао 12 домаћинстава и 455 брава ситне стоке или 37,9 брава по домаћинству. У овом су попису забележени ови родови:

-Дражинци, Дугалићи, Ћирице, Гузоње (данас Миловановићи у Железнику и Остружници код Београда), Станишићи, Лекићи, Васовићи и Бабићи.

Од родова пописаних 1837. године одржали су континуитет:

-Дугалићи, Ћирице, Станишићи, Лекићи – можда и још неки које не можемо препознати.

Име села.

Име насеља Бресник је настало по брестовом дрвету које у далекој прошлости претежно расло на простору насеља. Према предању, под Љутицом су били рудници сребра, па се и насеље звало Сребрник. Пошто насеље није мењало своје име већ осам векова, то се Сребрником могао звати само заселак око рудника, а не цело насеље.

Топонимије села.

Луг, заселак: Лешнице, заселак: Калудрице, заселак; Јовар, заселак: Греда, заселак; Присојницн, заселак: Рогопеч, заселак; Запалеже, заселак; Тунџа. Језерине, Коришњак; Индињача, извор; Старо село, Несторовача, Становиште, Вртача, Орлујак, Злоступ, Мишље брдо, Летннце, Влашко брдо: Јовановићи, заселак; Калудрица, Подлешнице, Левине, Алуге, Љутиш, Витлови, Вежањ, Вежањац, Јањовача, Пролом, Кленовље, Камисија, Влас, Мулине куће, Аметовача, Коцановац, Хајдучке пећине, Ђокова пећина, Тесаник, Биричке баре, Пљакин шанац (на граници измађу Јовара и Греде), Томанија, Селиште (Греда), Веља раван (Греда), Кало, Брезовица и Биричко гробље.

Порекло становништва.

Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло

1 Бажалци- 1 Петковдан, Бажале

2 Боровићани-2  Јовањдан, Главоч

3 Вукосављевићи–2 Никољдан

4 Дражинци – 3 Митровдан, Дражинићи

5 Дражовићи – 4 Ћириловдан, Брњица

6 Дугалићи -18 Лазарица, Годово

7 Дуловићи –1 Мратиндан, Ђаково

8 Ђокићи –1 Ђурђевдан, Гр . Станиш .

9 Илићи –3 Аранђеловдан

10 Јовановићи – 9 Никољдан

11 Јојићи – 1 Аранђеловдаан

12 Јоксимовићи – 1 Ђурђевдан, Гр. Станиш.

13 Карцовићи – 1 Ћириловдан

14 Кошани –1 Петковдан, Кош – Пећ

15 Лекићи -2 Никољдан, Лијева Ријека

16 Марковићи –1 Мратиндан, Ђаково

17 Матовићи –1 Јовањдан,  Брезова –– Ст.

18 Милићевићи – 2 Ђурђевдан

19 Радомировићи –2 Ђурћиц, Брвеница

20 Ракићи –5 Никољдан, Растиште

21 Стаменићи-1 Никољдан

22 Станишићи- 4 Ђурђевдан

23 Степановићи – 1 Мратиндан, Ђаково

24 Ћирице -7 Алемпијевдан, Староседеоци

25 Чорбићи – 1 Никољдан, Градац–Кот.

____________________________________________________________________________

Додатна објаашњења

7) Дуловићи, друго презиме Чуље–Чуљовићи.

19) Радомировићи,  друго презиме Ружићи.

 

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.