Порекло презимена, села Горњи и Доњи Добрун (Вишеград)

7. октобра 2017.

коментара: 0

Порекло становиштва села Горњи и Доњи Добрун, општина Вишеград – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Добрун једним делом лежи у равници поред реке Рзава а другим делом је на странама те реке и потока Будимлије.

Сеоске куће поред Рзава и потока Будимлије је Горњи Добрун, а испод планина Злодола и Масача – Доњи Добрун. Има кућа и на другој – осојној страни, и то су Торине.

Воде.

Село је богато пијаћом водом, која се носи са извора. Најглавнији од извора су: Годун код џамије и Минино Врело код цркве у Горњем Добруну, затим, врело Кривача и једна извор код доње ћуприје у Доњем Добруну. У селу постоји и једно врело по имену Грозничава Вода, за које веле да лечи од грознице, откуда му и име.

Земље и шуме.

Поред Будимлије Добрун има највише земље за обрађивање. Зиратна земља је обично гуписана око кућа. Има њива у Кулаузовини у Доњем и Жутици, Спасовику и Градини у Горњем Добруну. Земља је родна, издржљива је и на суши и нема потребе да се гноји више од једанпут у десет година.

Ливаде имају по брду Риочу, које је од село удаљено један сат хода.

Село има испаша око села, које су у Злодолима и Масачу јужно од села, Орлина и Раздолинама северно и Вижу источно од села.

Око села је шума са свих страна. Те су шуме: Злодоли, Масач, Раздолине, Важ и Рогови. Оне се налазе од пола до сат хода од села.

Тип села.

Неке сеоске куће су груписане у неколико група док се неке налазе у осами. У групама су куће Под-Омаром, у Доњем Добруну код ћуприје код џамије у Горњем Добруну а између њих не целом простору су расуте усамљене куће. Под-Омар од Доњег Добруна раставља Рзав. А Горњи Добрун од Доњег раставља такође Рзав, а од Торина коса Спасовик*.

*Задња два-три слова у (скоро) сваком реду се не виде.

Куће у групама међусобно су удаљене од 20 до 100 корака а има их које су сасвим ублизу. Између раштрканих кућа има по пола па и по цео километар. Оне у групама обично су куће једне породице. Ипак, у тим групама кућа има уметнутих кућа нових досељеника, који су ту купили земљу или дошли на мираз.

У селу има 31 кућа и то: у Под-Омару – 7, Ис…* – 4; у Доњем Добруну: Диздари – 8; у Горњем Добруну: Дупићи – 2, Громиле – 2, Мухићи – 4; у Торини: Башићи – 1, Лагумџије -?, Џанини – 1, Поповићи – 1.

Име села.

Народ прича да је село добило име од некадашњег имена извора Годуна, који се звао Добрун. Тај извор је најбољи у селу. Кулаузовина, поље у Доњем Добруну, се назвала по Јовану Кулаузи, који је, прешавши у ислам, добио то поље за награду. Торине у Горњем Добруну су назване по торовима, које су на том месту некада Добруњани држали.

Старине у селу.

Најзнатнија старина у овом селу, као и у целом овом крају, је град Добрун, који је по легенди подигла Проклета Јерина. Град се налази у стенама на  ушћу потока Будимлије у Рзав. Зидине су добро очуване. Кад се од Рзава посматра могу се видети градска врата и кула-стражара. Очувани су и трагови предграђа испод града; темељи једне зграде, 30 х 15 метара.

Позната је старина манастир, који је по свему судећи, веома стар. Предање каже да је после пада града он био спаљен и поробљен. Око манастира је камена ограда, метар и по до два висока и 0,60 метара широка. На северном и западном крају делу зида велика су развалине, које могу бити рушевина манастирских ћелија.

Пошавши од цркве на северна врата црквене порте ка стенама, између којих тече поточић, куда води пут у Раздолине изађе се на једну малу равницу. Лево од ње постоји једна глатка стена, на којој су цртежи на простору 6,5 метара дужине и 3 метра висине.

Десно изнад цркве у стенама, пошавши ка Раздолинама, има једна пећина, око чији је улаз био озидан сигом. У овој пећини су живели испосници, који су силазили у цркву само о великим празницима. Таква пећина постоји у Орлини изнад Рзава.

Ниже града, на ушћу потока Будимлије у Рзав, постоји џамија, коју је, како се прича, подигао султан Селим и која се и данас одржава. Око џамије је старо гробље са нишанима без натписа. У Јелаху има још једно старо турбе од сиге, на четири стуба. У оба ова гробља се и данас копају муслимани.

Око данашње цркве има неко старо гробље са стећцима, које је у земљу зарасло. На месту Градина такође има једно старо гробље, у које се и данас укопавају.

На пола километра ниже цркве, покрај друма, има један разбијен стећак, на коме су три круга са неким нечитким натписима. Други је такође са натписом пао у Рзав. Оба ова стећка су се скотрљала са брда Градина из старог гробља.

Постанак села.

Поред рушевина старога града Добруна, који нам доказује да је на месту данашњег села било насеља и народно предање нам то говори. Оно нам (предање) још додаје и то да је некада у овом селу било више кућа него што их је данас а било је и времена када их је било мање.

Порекло становништва.

-Мухићи воде порекло од некадашњег Јована Кулаузе.

-Диздари су такође староседеоци. Названи су тако јер су им стари били диздари града добрунскога. Причају јошда је Диздар-ага чувао уз град и цркву добрунску, зашто је годишње добијао дукат, кокошку и чарапе. Од ове породице су

-Исићи и:

-**анани.

**У овом делу текста на почетку (скоро) сваког реда не виде се прва два-три слова.

Скорашњи досељеници су:

-Громиле, којим је старо презиме (Х)ајдаровићи, који су се доселили пре 30 година на откупљену земљу из Громала код Прибоја.

-Лагумџије су од Асана Лагумџије, који је дошао из села **орановића пре 15 година на мираз.

-Дупићи су досељени пре 10 година из Миоча на читлучку земљу.

-Башићи су досељени пре 8 година из Жупе на Дрини на мираз.

-Поповићи су једини хришћани у овом селу. Доселили су се пре 5 година из Пљеваља у кафану покрај цркве. Држе трговачку радњу. Славе Никољдан.

Пре устанка од 1875. године у овоме селу су били, и то на средини, неки Јевђовићи или Васиљевићи, који су се тада одселили у Риоч у Станишевцу.

ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.