Порекло презимена, село Придворица (Бојник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Придворица, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Порекло становништва села Придворица, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Придворица (Бојник)

Порекло презимена, село Придворица (Бојник)

Порекло становништва села Придворица, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Придворица је чисто равничарско село, подигнуто на обалама Пусте Реке, која у овом делу пусторечке котлинице ноншалантно тече и прави меандре по ниском и водоплавном земљишту. Налази се на главном путу који од Лесковца води за Бојник, а између села Ђинђуше на истоку и Драговца на западу.

Тип села.

Придворица је насеље збијеног типа. Подељена је на махале: Шуманска, Пањевачка, Ђачка, Мурџина и Прекоречка-Хрвати.

Име села.

Топоним Придворица је старог датума и потиче из периода организоване српске државе на феудалним основама. Придворица може да означава имање при властеничком двору а исто тако и заселак при истом (двору). Случај села Придворице не би био изолован, већ нешто што је у српском средњем веку, у доба Немањића, било редовна појава.

Воде.

Придворица лежи на обалама Пусте Реке. Осим овог главног водотока читаве котлинице, на западној периферији села тече речица Ђак-Баце, која се одмах испод села улива у Пусту Реку. Сеоски Поток је водоток који сабира атмосферску воду са брегова из правца Нове Тополе. Код наглих падавина излива се по селу и плави пут Лесковац – Бојник, јер пропуст испод пута није кадар да прими велику масу воде. Ваља поменути и Пањевачки Поток, на граници између ђинђушког и придворичког атара, који сече пут Лесковац – Бојник код „беле ћуприје“.

У овом селу су изданске воде близу површине тако да се лако копају бунари.

Постанак села и прошлсот.

Придворица је старо српско село, које свој српски етнички карактер није изгубило ни за време Турака. Помиње га Михајло Лукаревић, где је имао своје дужнике – неког Радоту и неког Батоту.

Придворицу помиње и Фон Хан у свом путопису од Београда до Солуна и каже да је ово село 1858. године имало 18 српских (Хан каже бугарских) и три албанске куће.

Први српски путописац Мита Ракић у својој студији о Новој Србији, забележио је о Придворици ово: „Има једна црквица, којој је олтар до пола срушен, а дотле има две стопе висок зид. Биле су две припрате, прва 6 а друга 8 корака дуга и 6 корака широка. Зидана је више каменом него туглом. У олтару, на десној страни, види се нешто мало од једног лика, испод којега једно СvТ. Пре педесет година црква је, кажу, била читава, па су је онда Арнаути срушили“.

Садашња црква у Придворици подигнута је 1899. године. Источно од цркве и сада се јасно уочавају темељи старе црквице, вероватно оне коју је описао Мита Ракић. Југозападно од цркве је црквени конак од тврдог материјала, али напуштен. Зидан је за време свештениковања у овој цркви Васе Поповића, који је убијен да Духове 1932. године из политчких мотива..

Недалеко од придворичке цркве је сеоско гробље. На неколико метара од цркве, на југоисточној страни, ограђен металном оградом, стоји споменик двојице Милићевића-Херцеговаца – браће Обрена и Ђоке. Као добровољци су дошли из Америке да ратују против Аустро-Угарске и у два дна обојица погинули у борбама на Церу 1914. године.

Земље и шуме.

Земљиште атара села Придворице захвата простор од 774 хектара. од тога пада на оранице и баште 524 хектара, воћњаке 8, винограде 21, ливаде 101, пашњаке 36 хектара, под шумом 50 док је неплодно 34 хектара.

Земља носи ове називе: Суве Ливаде, Балабан, Под Лојзе, Под Виногради, Дубрава, Алимово, Лово, Врбак, Пењевац, Страна, Голи Рид, Грујин Поток, Ашанке, Језеро-Језерке, Ограђа, Пољске, Поље, Хектари, Батлак, Код Воденице-Дугачке Њиве и Умиштеурвина.

Порекло становништва.

Придворица спада у ред оних малобројних села чије становништво не опада, већ је у благом порасту. Тако је ово село 1953. године имало 910 становника; 1961. – 939 а 1971. – 982 становника. Разлог овоме је плодност земље и добре саобраћајне прилике села, које омогућавају становништву просперитет. Сеоске куће су често лепе и окречене живим бојама.

Сада у Придворици живе ови родови:

-Илићи-Векинци су староседеоци.

-Смиљковићи-Векинци су староседеоци.

-Крстићи су староседеоци.

-Станковићи-Шиловци су досељени из Шилова.

-Митићи не знају за своје порекло.

-Митровићи-Бунарџије (ваљда су копали бунаре) су досељени из Клајића.

-Стојановићи-Гегљанци су насељени из Гегље.

-Стаменковићи-Кривошици су досељени из Пустог Шилова.

-Стевићи-Кривошици су из Пустог Шилова.

-Јанковићи су досељени из Пустог Шилова.

-Јовићи су из Пустог Шилова.

-Петковићи-Кушље су из Клајића.

-Марковићи-Векинци су староседеоци.

-Вукићи су непознатог порекла.

-Ђорђевићи-Свадбари су досељени из Клајића.

-Стојичићи-Шопови су из Црвене Јабуке.

-Ценићи су досељени из Бошњаца.

-Ивковићи су непознатог порекла.

-Ратковићи су из Плавца.

-Ристићи-Говгаље су досељени из Клајића.

-Арсићи су непознатог порекла.

-Куртовић Селе (Ром) је досељен из Бојника.

-Миленковићи-Гегљани су дошли из Гегље.

Занимање становништва.

Главно занимање је земљорадња. Сеје се пшеница и мали ражи. Кукурузом, уз пшеницу су највише посејане површине. Кромпир само за домаће потребе. Винова лоза – исто.

Од стоке чувају говеда. У просеку по две краве. Има нешто и оваца.

Не рачунајући младе Придворичане који иду у печалбу ван села у току лета, у самом селу су регистроване ове занатске радње: шест столара, један молеф и фарбар, три зидара-фасадера, једна лимар – укупно 11 занатлија.

Придворидца има четворогодишњу основну школу као истурено одељење основне школе у Бојнику. На целој територији Пусте Реке ова школа има најлепше уређену школску средину, захваљујући управитељу школе Драшку Крстићи и његовој супрузи, учитељици Ради.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top