Порекло презимена, село Мијајлица (Бојник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Мијајлица, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Поло Порекло становништва насеља Мијајлица, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Поло Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мијајлица (Бојник)

Порекло презимена, село Мијајлица (Бојник)

Порекло становништва насеља Мијајлица, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мијајлица се налази на падинама благозаобљених брежуљака око једне овалне долинице чијом средином тече, са запада на исток, Мијајлички Поток, лева притока Царичиног Потока.

Тип села.

Поједине махале овог села, збијеног типа, међу собом су одвојене њивама, пашњацима, ливадама и воћњацима, а поређане су са обе стране потока, па село има издужен облик. Суседна села су: Шрулац, Свињарица, Бачевина, Слишане, Оране, Лозане, Лозане, Турјане, Каменица и Секи-Дол.

Име села.

Назив овог села је свакако постао од имена оснивача или баштиника Михаила – Михајла – Мијајла. У народу се Мијајлица изговара са јаким нагласком на предпоследњи слог, односно самогласник „И“.

Воде.

Као што је већ речено, средином долинице око које је Мијајлица, тече Мијајлички Поток. Овај поток се западно од села формира од три поточића – Лошег Поточета, бачевинског Поточића и Шопетарског Поточића.Ови поточићи се састају на локалитету Састанци на око 800 метара од ћуприје на путу Лебане – Оране код Војине воденице и тако формирају Мијајлички Поток који прима са леве стране Гавриловски Поток.

У атару села Мијајлице постоје бројни кладенци: Филински, Ковачевски, Љунски, Гавриловски, Васиљков, Јевросин, Милутинов, Барски и Шопетарски Кладенац.

Готово свака кућа има бунар чија је дубина од 14-22 метра и сви имају лаку и питку воду.

У најновије време поједини мештани су почели са изградњом водовода из бунара са удаљенијих места и довођењем воде у своја дворишта и куће.

Земље и шума.

Атара села Мијајлице обухвата простор од 639 хектара. Од тога су њиве и баште 351 хектар, воћњаци 25, виногради 8, ливаде 66, пашњаци 127, шума 46 док је неплодно 16 хектара.

Земља је смоница црне и жуте боје, негде помешена са ситним белим облуцима. Има „лиске“ и пескуше. Већином је црна смоница.

Земља носи ове називе: Доње Мијајлице, Филински Рид, Лозја, Лачарске Ливаде, Потоци, Равњак, Дубрава, Големе Ливаде, Гушкино, Слишански Рид, Присоје, Трска, Лошо Поточе, Цигански Рид, Црквиште, Тополово, Брег и Стране.

Постанак села и прошлост.

Село Мијајлица је старо српско село. Постојало је још у доба српске средњовековне државе. И у овом селу Лукаревић је имао пословне везе са његовим становницима, међу којима је био поп Радивоје Прибиловић, који је код Лукаревића био и дужник и јемац. Из овог села је и неки Прико, за кога јемчи Новак Радосављевић из Царичине.

У селу Мијајлица, испод Црнеске Махале, поред пута Бојник – Оране налазе се остаци правослване цркве, чији камени темељи вире десетак сантиметара изнад земље. Црква има велићину са унутрашње стране 3 х 6 метара. Уочава се овална апсида на истоку.

У овој цркви је свакако служио Лукаревићев дужник поп Радиовије Прибиловић у првој половини XV века. Као и многе друга српске цркве, и ову су Турци или Албанци порушили, пошто се српски народ иселио због зулума.

Култно место у Мијајлици било је Лековито Кладенче у Малој Мијајлици. На кледенче су долазили људи оболелих очију, испирали очи и остављали белеге. Били су излечени.

Порекло становништва.

И Мијајлица спада у пусторечка села чији број становника из године у годину опада. Ово село је 1953. године имало 755 становника а 1971. – 596.

Садашње становнишво чине ови родови:

-Филиповићи-Филинци су досељени из Криве Реке.

-Урошевићи су из Криве Реке.

-Станковићи су из Криве Реке.

-Јевтићи су из Криве Реке

-Марковићи су из Криве Реке.

-Миленковићи су из Криве Реке.

-Ђорђевићи су из Криве Реке.

-Цветковићи су из Црне Траве.

-Митровићи су из Црне Траве.

-Спасићи су из Црне Траве.

-Миладиновићи су из Црне Траве.

-Петровићи-Шубарци су из Кололеча – Косовска Каменица.

-Марковићи су из Косовске Каменице.

-Јовановићи су из Косовске Каменице.

-Николићи су из Косовске Каменице.

-Ђорђевићи су из Косовске Каменице (Криве Реке).

-Стојановићи су из Косовске Каменице.

-Дојчиновићи су из Црне Траве.

-Маринковићи су из Косовске Каменице.

-Димитријевићи су из Косовске Каменице.

-Станојковићи су из Косовске Каменице.

-Симићи су из Косовске Каменице.

-Соколовићи су непознатог порекла.

-Голубовићи не знају за своје порекло.

-Савићи не знају за своје порекло.

-Јоксимовићи су непознатог порекла.

-Петковићи су из Костадинца – Гиљанско.

-Васићи су из Костадинца – Гиљанско.

-Перићи-Љумци су из Кололеча – Косовска Каменица.

-Здравковићи су из Кололеча.

-Илићи су из Кололеча.

-Михајловићи су из Кололеча.

-Стефановићи су из Кололеча.

-Тасићи су из Кололеча.

-Јовановићи-Црнци су из Костадинца.

-Петковићи-Црнци су из Костадинца.

-Ивановићи-Сраганци су из Седрева, Гњиланско.

-Јовановићи су из Седрева.

Перићи су из Станишора – Гиљанско.

-Арсићи су из Станишора.

-Недељковићи су из Станишора.

Сви ови родови насељени су у овима махалама Мијајлице: Дилинска, Качаровска, Доња Мијајлица, Шубарска, Ковачевска, Порићанска, Гробљанска, Савићевска, Љумска, Црнска, Драганска, Шоператска и Гаврилова.

Занимање становништва.

Основно занимање је земљорадња. Највише се гаји пшеница и кукуруз са тржишним вишковима. Кромпир саде само за домаће потребе. Виноградарство такође. Од воћа се највише гаји шљива „шумадинка“. Од ње се пече ракија. Свако домаћинство испече по 200 литара ракије а неки и читавих 1000 литара. Осим шљива има јабука и крушака.

Уз земљорадњу се гаји стока. По два говечета у просеку. Оваца сасвим мало.

Омладина се школе и иде на разне занате и службу.

У Мијајлици постоји четвороразредна основна школа.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top