Порекло презимена, село Злата (Прокупље)

Порекло становништва насеља Злата, Град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село Злата је подигнуто на северној граници пусторечке области на обалама двеју речица: Гласовичке и Златне Реке, на риду на коме су налазе остаци античког града. Речице се испод села састају и формирају Коњувачку или Малу Реку. Испод села Злата практично настаје пусторечка алувијална раван низ долину Коњувачке Реке, која се све више шири што се ова река све више приближава ушћу у Пусту Реку. Село је збијеног типа.

Име села.

По легенди коју је Хан забележио, у граду изнад данашњег села Злате „живела је нека краљица Злата“. Оне је имала још две сестре. Свака је изградила свој град. Једна је подигла Царичин Град а друга Копријан или вулгарно назван Курвин Град. Постоје легенде о љубавним авантурама које су свака за себе на свој начин доживљавале. О господарици града на изласку из Јужне Мораве из Лесковачког Поља – Копријана забележена је и објављена легенда. Овом приликом приказујемо легенду о господарици Златског Града – Злати. Била је лепа и моћна девојка. Саградила је град а испод њега снажну и велику брану. Такоје начињено језеро које је штитило град са западне стране у коме се таложило злато, које је након испуштања воде кроз отвор на брани, вађено из песка наталоженог на дну језера. Снага језера коришћена је за покретање млинова, ваљавица, самокова. Злата се у пуној моћи заљубила у момка из Коњувца и сањала како ће се за њега удати. Али је њен изабраник оженио другу девојку што је код Злате изазвала бесну љубомору и одлучила да му се освети. Пустила је воду из језера. Рушилачки талас водене стихије и за тили час потопила село Коњувце, којом приликом је страдао Златин изабраник и његова жена.

Постанак села и прошлост.

Својом северозападном периферијом село Злата захвата део античког града. Златски Град су свакако Словени порушили или је томе допринео неки тектонски поремећај. На месту данашњег села Злата постојало је српско насеље под именом Злата, вероватно у доба српске средњовековне државе. Село је имало своју црквицу, која се до однас очувала и за коју се претпоставља да је саграђена за време Турака. Арбанаси су током свог надирања у Пусту Реку у току 19. века, протерали српско становништво и њему се населили. Хан је 1858. године затекао 30 арбанашких кућа. Арбанаси су у овом селу, односно југозападно од њега, имали своју текију, чији су се трагови у шибљу и сада очувани.

Воде.

Као што је већ речено, ово село је засељено на обалама двеју речица Златне и Мачинске Речице. Поред ова два водотока село има бунаре, јер изданске воде има у изобиљу. У последње време начињен је водовод којим је здрава вода довдена са Белог Камена, локалитета на обронцима Мрљачког Виса у масиву Видојевице. Приликом изградење водовода уништени су трагови Златског Града.

Недалеко од села, узводно, тече са севера водоток Шопка. Извориште му је из правца Кожинца и Старог Момчилова. Шопка има водопад висине 6-7 метара на месту Вучарник где се налазе темељи старе воденице.

Изнад Шопке постоји чесма Света Вода. По легенди, на овом извору су се Римљанке из Златског Града умивале да би очувале кожу својих лица. И данас је чесма култно место. Људи је сматрају лековитом, па њоме перу перу очи и главу лечећи очне болести и главобоље.

Земље и шуме.

Атар села Златова велики је 736 хектара, од које површине оранице и баште захватају 344, воћњаци 21, виногради 17, ливаде 70, пашњаци 189, шума 52 док је неплодно 40 хектара.

Земљиште носи ове називе: Раскрсје, Језеро, Кале, Делннице, Рид, Голи Рид, Средњи Рид, Мачји Поток, Раниште, Голи Камен, Шопка, Над Село, Микуље, Смонице, Суваре, Поље, Калеми, у Рупе и на Дубовско или Томин Браник.

Порекло становништва.

Попуулација села Злате је у сталном и знатном опадању. Године 1953. у Злати је живело 698 становника а 1971. само 417.

Садашњи родови:

-Стојичићи су досељени са Власине.

-Стојиљковићи-Велковци („Турци“) су са Власине.

-Пејићи-Томини су са Власине.

-Петровићи-Банковци су са Власине.

-Станковићи су досељени из Црне Траве.

-Лазаревићи су из Црне Траве.

-Младеновићи су досељени из Знепоља.

-Радосављевићи су са Власине.

-Јовановићи су досељени са бугарске границе.

-Антићи су са Власине.

-Костадиновићи-Потокаре су са Власине.

-Ђорђевићи су са Власине.

-Стаменковићи су са Власине.

-Димитријевићи су из Божице.

-Андрејићи су са Власине.

-Станимировићи су са Власине.

-Ђокићи су из Црне Траве.

-Јовановићи други са са Власине.

-Станковићи су са Власине.

-Трифуновићи су са Власине.

-Ристићи су са Власине.

-Ђорђевићи други – „Бугари“ из Трна.

-Ђорђевићи трећи су из Црцавца – Ветерничка Клисура.

У Злати живе и Роми, и то ови родови:

-Зекировићи, Хришћани.

-Катићи у досељени из Плавца.

Занимање становништва.

Становници села Злате сеју на својим њивама све врсте ситног и другог жита, пре свега пшеницу и кукуруз од којих имају тржишне вишкове. Младе не виде перспективу у земљорадњи па иду на занате и печалбу. У селу живе само старчка домаћинства.

Од стоке чувају краве, упросеку по две по домаћинству. Има нешто и оваца.

У Злати постоји основна школа са четири разреда. Полазници суиз Злате и суседног села Мачине.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.